ĐAVO U VALJEVU

Tokom iste sedmice, Valjevo je imalo šansu da doživi dva vanserijska književna i kulturna pa i društvena događaja, vezana za Valjevo i samim imenom. Prvo je dvanaestog novembra Ljubomir Mihailović (Ljuba Pače) sa prijateljima, opet na „Keju” i sa namerom da od njega i „Kazablanke” napravi ovdašnji Latinski kvart, priredio multiumetničku (književno-muzičku) i umetničko-estradnu promociju nove audio-poeme „Đavo u Valjevu”. Zatim je Gradska biblioteka priredila promociju romana „Knez Miškin u Belom Valjevu” Radovana Belog Markovića. Mnogi su bili lično pozvani a malo je bilo neobaveštenih, akteri i lokacije zasluživali su punu pažnju. A ni književnim, kulturnim i društvenim događajima, nismo bili baš pretrpani. I inače, ne samo tokom te sedmice!

(Foto: Ljuba Rankovic)

Rečnikom obilato korišćenim tokom promocije Markovićevog romana i još dva sata potom samo na RTS-u, Valjevo je „imalo šansu ali je nije iskoristilo”. Za jedan istinski događaj pomenute vrste, u gradu veličine (a pogotovu ambicija) Valjeva, potrebno je više učesnika nego što ih je bilo na oba mesta! I da budu malo „raznovrsniji”, da među prisutnima toliko ne dominiraju prijatelji i školski drugovi sa porodicama, pa i ljudi „na zadatku” (iz medija). Ljudi za koje cinici mogu reći da su „morali” doći i ako nisu ljubitelji književnosti, ili ako im se nije baš tada dolazilo! TV-prenosi utakmica „Zvezde” sa „Laciom” i „Partizana” sa „Spartom”, baš u vreme promocije Markovićevog romana, takođe su vanserijski događaji. Takođe sa „našim” akterima!

Mogućnosti za „vađenje” ili pravdanje nedolaska time što je za istinski događaj pomenute vrste potreban i vanserijski povod, akter i sadržina događaja, nema! Sve to, bilo je prisutno... Beli Marković je isuviše poznat i priznat, nema potrebe da se dokazuje nigde pa ni u „svom” Valjevu, suvišno je nabrajati ugledne nagrade koje je dobio... Književne kritike upravo ovog romana bile su takođe poznate, i vrlo pozitivne. Makar „barokni jezik” i „hermetizam” ovog romana, kažu, novost je u odnosu na ranija dela, vredna da se upozna uživo i na izvoru.
Ljuba je, opet, priča za sebe i kad ne priča! Lokalni Jevtušenko, kažu jedni a osporavaju drugi, u svakom slučaju „vredan pažnje”. Kao ultramoderni povratak usmenoj književnosti, on je „bela vrana” u odnosu na brojnu valjevsku (i ostalu!) književnu porodicu, i u najužem izboru za specijalnu nagradu u konkurenciji za „bibliofilsku i eksperimentalnu knjigu” na ovogodišnjem Sajmu knjiga u Beogradu. „Prvi put u srpskom (da li samo srpskom?!) pesništvu imamo posla sa AUDIO POEZIJOM, sa novim pristupom u poetskom stvaranju”. Prava opasnost za „Gutenbergovu galaksiju”, odnosno carstvo štampane reči!

Ako neko, ponukan naslovom i upravo rečenim pita otkud ovde i Radovan Beli Marković, za razliku od Ljube Pačeta očigledno veran Gutenbergu (štampanoj reči), odgovor je „prost”. I takođe tužan! I njega je i promotora mu Ostoju Prodanovića, baš kao i Ljubu odnosno Slavena Radovanovića i Miloša Cvejića (od koga i potiče bojazan za Gutenberga), slušalo jako malo ljudi. A moralo je! I zbog poznatosti i priznatosti (ka’ će postati akademik ne znamo, al’ znamo da ‘oće), i opšteuvažene Gradske biblioteke. Većeg prostora od onog u „Kazablanki”, duže tradicije književnih dešavanja u njoj, pa i svojevrsne obaveze intelektualnog Valjeva, tout entier, da se pojavljuje na njima!

Gutenberg je ugrožen odavno, i ako bude njegove sahrane Ljuba i Beli neće ukucati nijedan ekser u njegov sanduk. Sve se manje čita, čita ko mora i kad mora, ili se čita ono što se mora... Veliko je pitanje, ali na koje je lako dati odgovor, pomažu li promocije prodaju i čitanje knjiga? Izgleda da se i zato ide na književne promocije a ne samo da se „vidi i bude viđen”: da se čuje „sve” i „kompetentno” o knjizi, ponešto čuje (neko na glas pročita) i iz nje, i tako bude oslobođen obaveze čitanja! Posebno Gutenberga ne ugrožava Ljuba: većina onih koji su ga čuli oslobođena je „obaveze” da ga kasnije sama sluša, tim pre što je čula celu poemu. A i CD je, zbog „priloga” koji zahteva, skuplji od knjige...