in memoriam

VERA JEREMIĆ

(Foto: Ljuba Rankovic)

Devetnaestog novembra sahranjena je na seoskom groblju u Deguriću Vera Jeremić-Kolaković, književnik i književni prevodilac. Vratila se, za svagda, u svoje rodno mesto, među srodnike i susede čijim se sudbinama pokatkad bavila u svojim knjigama.

Pesmu "Poniranje" objavila 1964. godine u "Beogradskoj nedelji" i to je bilo prvo njeno literarno oglašavanje u javnosti. Pisala je romane ("Skinite naočare gospodine", "Momra", "Seljakova smrt", "Portret lepe mame") i pripovetke (zbirke "Dar pokojnika", "Narcisa", "Pečurke su deca kiše"). Prevodila G. Grasa, R. M. Rilkea, F. Šilera, H. Klajsta, H. Hesea. Ogledala se i u slikarstvu.

Vera Jeremić je rođena 16. februara 1940. godine.

in memoriam

PROJEKTANT VALJEVSKE BANKE

Predrag Draža Đukić

Nedavno je iznenada preminuo jedan od najtalentovanijih beogradskih arhitekata Predrag Draža Đukić. Kolega u punoj stvaralačkoj snazi, srednjih godina, koga smo tek nedavno pozdravili ponovo - posle dugog odsustva u inostranstvu - nije više među nama. Rođen je 1943. u Užicu, odrastao i studirao u Beogradu, gde je arhitektonski fakultet završio 1969. godine.

(Foto: Ljuba Rankovic)

Valjevo je izgubio autora jednog od najznačajnijih objekata u svom centru, autora Osnovne banke Valjeva (koautor Nada Đukić), stvaraoca više sjajnih stambenih objekata od kojih bi jedan trebalo da se izgradi "posthumno" u Valjevu, posle više od decenije izrade samog projekta. Nije, nažalost, dočekao konačno ostvarenje svoje druge kuće u Valjevu.

Prihvatila sam da pišem o Draži, iako nisam vična tome. To je najmanje što mogu da učinim u čast veoma cenjenog kolege iz Invest-biroa, gde smo neko vreme oboje radili; on kao glavni projektant, ja kao arhitekta i član grupe za urbanizam. Bila mi je tada velika čast, da učestvujem u izradi glavnog projekta Valjevske banke pod njegovim vođstvom. Bio je izuzetno korektan kolega, potpuno lišen u našim krugovima uobičajene ljubomore i zavisti prema drugim arhitektima, posvećen stvaralaštvu, svom poslu. Pun života, gotovo dečačkog entuzijazma, pomalo "razbarušen", uvek pun najrazličitih ideja, ali i znanja i osećanja za arhitekturu, za oblikovanje. Nije zapadao nikad u zamku postmodernog kiča, njegovi projekti su krajnje savremeni i odmereni u duhu moderne, biće uvek aktuelni jer su lišeni pomodnosti i preteranosti u izrazu.

(Foto: Ljuba Rankovic)

Đukić, član ULUPUDS-a radio je kao glavni projektant u Invest-birou Trudbeniku, Ugoprojektu. Potom je bio direktor firme "Lik". Projektovao je i realizovao veći broj industrijskih objekata.

Njegova ostvarenja su zgrada "Delišes", Fabrika fasadne opeke u Ubu, Proizvodno-poslovni objekat konfekcije "Mladost" u Požegi (sa Oliverom Stepanović), Sto Arilje (sa Branimirom Popovićem) i mnogo neizvedenih objekata. U domenu izvedene stambene i poslovne arhitekture bih istakla stambeno-poslovnu zgradu u Ivanjici (sa Z. Lazovićem), Skupštinu opštine u Kuršumliji, stambene višespratnice u Žarkovu.

Odlazak za poslovima u Rusiju, početkom devedesetih godina, naglo je prekinuo njegovu sjajnu karijeru u Srbiji, gde je trebao da bude profesor fakulteta, da dalje stvara i prati izvođenje svojih mnogobrojnih projekata.

Anamarija Kovenc-Vujić

in memoriam

RADA JOVANOVIĆ-ILIĆ

(Foto: Ljuba Rankovic)

Čituljom u "Politici" od svoje najbolje drugarice u Valjevskoj gimnaziji i "sapatnice sa Golog otoka" Rade Ilić oprostila se nedavno dr Dragica Pavličić-Galović iz Novog Sada.

Iz nekoliko drugih čitulja doznali smo da je Valjevka Rada Jovanović-Ilić do penzionisanja radila kao referent vanparnične pisarnice u beogradskom Trećem opštinskom sudu. Umrla je 10. novembra, u 75. godini. Otac joj je valjevski krojač Novica Jovanović, majka Zorka, a braća Srećko (uspešan izdavač knjiga) i Dušan.

U popisu valjevskih golootočana, objavljenom u našoj knjizi "Valjevski kraj u 20. veku", nema imena Rade Jovanović-Ilić. (Nije ga imalo u dokumentaciji kojom smo raspolagali praveći knjigu.) Uz poštovanje prema preminuloj Valjevki ispravljamo omašku.

Zdravko Ranković

HODAK I MIJATOVIĆ

Ovog novembra umrli su Stanko Hodak (star 75 godina) i Rade Mijatović (rođen 1933).

Hodak je pre četiri decenije bio šef železničke stanice u Valjevu i valjevski politički funkcioner, docnije je značajno napredovao u dužnostima na železnici.

Mijatović je izvesno vreme pripadao glumačkom ansamblu Gradskog narodnog pozorišta u Valjevu.

Stanko Hodak (Foto: Ljuba Rankovic)

Rade Mijatovic (Foto: Ljuba Rankovic)

intervju

SAMO JE ZEMLJA VEČNA

Rodoljub Stepanović, advokat i pisac

Dušan Vidaković