prva strana

Četvrtak, 18. Jul 2019.

Revija KOLUBARA - Decembar 2002 > izbor

prijava | registracija

revija

stav

prilike

ljudi

mediji

izbor

kultura

pisma

kalendar

dodatak

revija +

arhiva

impresum

pretraga

KAD JE METALNA MARKA BILA BOGATSTVO

Glumac Nebojša Milovanović o „svojim devedesetim”, o godinama siromaštva i poniženja u kojim

Andrijana Urošević (Blic, 17. novembrar 2002)

U politiku se nisam mešao, ali se ona mešala u moj život, kao i u živote svih nas koji smo živeli u Srbiji devedesetih godina. Nisam sebi dozvolio da upadnem u zamku "kolektivnog alibija" i da kažem: "Milošević mi je upropastio deset godina života". Realno, on jeste mnogo upropastio, ali, ja sam se trudio da završim studije, da radim koliko mogu, i u svemu tome sam nalazio neko utočište, kaže u razgovoru za "Blic nedelje" Nebojša Milovanović, glumac Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Široj publici je poznat iz filmova "Belo odelo", "Lajanje na zvezde" i "Bure baruta", kao i u predstavama "Prokleta avlija", "Beogradska trilogija", "Paviljoni"...
Pripada generaciji onih đaka prvaka kojima je u školskoj učionici, iznad table, stajala Titova slika, a pored table geografska karta SFRJ. Devedesete godine zatekle su ga u Valjevskoj gimnaziji. Tu ga je zatekla i nova geografska karta na kojoj je bila nova Jugoslavija...

- Dugo nisam mogao da prihvatim tu novu kartu, uvek mi je u glavi bila ona velika, ona mi je bila nekako normalna, ova nova mi je bila čudna, delovala je nekako pocepano, i to nije bilo to. Osećao sam neku skučenost. Sa time sam se kasnije susreo na fakultetu kad smo na časovima dikcije radili akcente. Učili smo po starim knjigama gde su bili akcenti iz cele bivše Jugoslavije. Međutim, sve se svelo na to da učimo samo akcente sa prostora sadašnje Jugoslavije. Kao da nikada nećemo igrati ulogu nekog Hrvata, Muslimana... kao da nikada nismo ni živeli zajedno.

Odluku da se bavi glumom doneo je u trećem razredu Valjevske gimnazije. Godine 1993. oprobao se na glumi, međutim, prvi pokušaj bio je bezuspešan. On tada upisuje veterinu, na kojoj u junu sledeće godine ima uslov za drugu godinu, ali te 1994. biva primljen na Akademiju, gde i ostaje...

- Studentski život mi počinje te 1993. godine, godine bede i nemaštine. Kratko sam živeo u jednoj iznajmljenoj sobi u naselju Braće Jerković, cena sobe je bila 50 maraka, što je tada bilo užasno skupo, pa sam prešao u studentski dom. I studentski dom i ti prvi studentski dani. Teško se živelo, izlazilo se samo u KST ili neka slična mesta gde si mogao da prođeš sa dva piva. Sećam se i da je te 1993. metalna marka bila pravo bogatstvo i da si sa njom mogao celo veče da piješ u kafani. Benzin je tada koštao od tri do osam maraka, jedno vreme i deset, pa u to vreme, kad odem za vikend u Valjevo, i ako imam litar benzina za grad, novca za par pića, to je onda bio baš uspešan izlazak, na visokoj nozi...