prva strana

Četvrtak, 19. Septembar 2019.

Revija KOLUBARA - Januar 2003 > dodatak

prijava | registracija

revija

stav

prilike

prošlost

mediji

izbor

kultura

pisma

kalendar

dodatak

revija +

arhiva

impresum

pretraga

istraživanja

Valjevac ličnost godine

Ovogodišnji kandidati, dosadašnji pobednici, dosadašnji kandidati, pravila

redakcija Revije KOLUBARA

OVOGODIŠNJI KANDIDATI

Za planetu Zemlju je odavno rečeno da je globalno selo. Ali, i u tom selu valja biti prvi. Takvo mesto rezervisano je samo za retke i najbolje. Ani Šargić iz Valjeva pošlo je za rukom ni manje ni više, već da bude među 20 najlepših devojaka na svetu. Mislim da je nepotrebno objašnjavati koliko je za takav uspeh trebalo: upornosti, šarma, pameti, odricanja i, naravno, lepote.

Ana Šargić (Foto: Ljuba Rankovic)

Ana je bez sumnje nesporni „suvenir” Valjeva za 2002. godinu.
Dok mnogi tupe, Slaven Radovanović oštri. To čini strpljivo, mudro i odvažno. Svojim koričenjima, intelektualnim i kritičkim odnosom prema vremenu, okruženju i ljudima on, dugi niz godina iza sebe, ostavlja dubok i prepoznatljiv trag. Tako je bilo i, u minuloj, 2002. godini. Grdnoj da grđoj ne može biti. Ako Slaven u grbu Valjeva ne vidi deo sebe, red bi bio da jednu godinu i on ponese lovorov venac, makar, i zbog uroka.

Budo Novović, „Ekspres”

ALEKSANDAR LOMA (Foto: Ljuba Rankovic)

Valjevac Aleksandar Loma ovogodišnji je dobitnik Vukove nagrade za nauku. Ovim prestižnim priznanjem nagrađen je za knjigu „Prakosovo” koja donosi otkrića u proučavanju narodne književnosti - zadire u slovenske i epske korene srpske etike, a nastala je kao rezultat višegodišnjeg istraživanja. Aleksandar Loma je univerzitetski profesor, šef Katedre za klasičnu filologiju. Vukova nagrada nije i prva kojom je skrenuo pažnju kulturne javnosti - 1987. poneo je prvu nagradu Fonda Aleksandra Belića.
Valjevac po svemu, istinski vezan za kraj u kome odavno ne živi, ali u njemu često boravi i izlazi u susret svakom dobronamernom pozivu za saradnju.
Bez prejudiciranja, možda će biti i prvi Valjevac akademik u ovom veku.
I manje je, možda, dovoljno za obrazloženje zašto Aleksandar Loma zavređuje zvanje - Valjevac ličnost godine.

Tatjana Manojlović, RTS - Dopisništvo Valjevo

Da nije Ljube Mihailovića Pačeta, mnogo šta bismo rekli ali ne i zabeležili. Valjevac poznaje svoje sugrađane, a Pače ih i u poemu stavi, da se ne zaboravi ko su, šta su i šta rade. Čak i onog što, kada dođe u bilo koji grad, mora bar nešto da otvori. Kažu samo još nije govorio na otvaranju kakvog zadružnog doma. A i kako će kada se isti još ne sređuju. Ako ni zbog čega drugog, zbog toga je Ljubomir Mihailović - Ljuba Pače pravi rasni Valjevac. I to 2002.

LJUBA MIHAILOVIĆ PAČE (Foto: Ljuba Rankovic)

Inače, po mom poimanju stvari, humanitarni radnici i oni koji su posvećeni deci ne bi trebalo da budu, što se kaže, antiratni profiteri. Ti humanitarci su tipik ovdašnji, njih neka predlažu po obrazu im slični. Ja bih, ipak, pomenuo jednu pravu humanu osobu. Jasna MilutinoviĆ, nije prikupila mnogo novca, ali sve što je uz pomoć drugih dobrih ljudi sabrala do dinara je došlo u ruke onih kojima je pomoć najpotrebnija.

Predrag Lučić, Radio Valjevo

U godini od koje smo očekivali mnogo a dobili malo, uz dosta odricanja, sastavljanja kraja s krajem, ličnost godine bi trebalo da bude bar polovina Valjevaca? Pre svih oni koji su ne svojom krivicom ostali bez posla i sredstava za život a sa brojnim problemima i poteškoćama da nekako prežive.
Zato moj predlog za Valjevca 2002. godine je Dragica SimiĆ iz Belića, majka desetoro dece koja je posle smrti muža Mirka, bivšeg radnika „Gradca”, ostala sama da u nedovršenoj kući uz minimalna finasijska sredstva podiže svoje brojno potomstvo koje uprkos svemu gleda u bolju budućnost.

Darija Ranković, novinar Radio Patka

Slaven Radovanović (Foto: Ljuba Rankovic)

Sa zadovoljstvom, i podrazumevajućim tantijemama, mogao bih da predložim druga, svoga, Tomislava Milanovića, ženu mu Desu, decu, komšiju mu Lukića, Mesnu zajednicu, a, ili će biti ali, što bi, kome to treba. Iz predloga koji sledi, pa i obrazloženja, kazaće se zašto. Marko ĐurĐeviĆ, doktor prava, profesor Pravnog fakulteta, živi u Valjevu. Nije član partije, što je bolje ni pokreta, ni politički ni pokretni radnik, nije sportista ni sportski radnik, nije akcionar u privatizaciji naših preduzeća, ni kao radnik ni kao predradnik, ne voza kola registrovana na nevladine organizacije, nije ekspert, nije ni oč’o ni doš‘o, jednostavno - Svoj čovek. Tačka. Uspešan. Tačka. Da se razumemo, čoveka znam an pasan, ni meni ne duguje ništa. Kad bi bilo što bi bilo ovaj grad bi dugovao njemu.

Dragan Todorović, novinar „Vremena”

ŽIVOTA FILIPOVIĆ (Foto: Ljuba Rankovic)

Kada bih bio profesionalni cinik, ali ne mogu jer u toj oblasti već ima i boljih i Bogom danih, za Ličnost godine podjednako ravnopravno bih predložio nekoliko likova koji se već dve godine staraju da ovde sve i dalje izgleda u najvećoj meri kao da se „onaj datum, one godine” nikada nije ni zbio. Mogli bi to da budu razni „praziluci” koji su zembilje zamenili mašnama i kamašnama (čitaj - partijske boje). Ili „bumbari” koji su sa drvene hoklice poskočili do kožne fotelje (čitaj - politički status). Odnosno, svi oni koji su se poznatim i omiljenim „rektalnim” putem toliko dobro snašli u ovom vremenu nazovi tranzicije da više nije ni bitno koliko su imali putera na glavi.
No radi se o ozbiljnoj novini i ozbiljnim ljudima koji su već do sada bili nosioci ove počasti, tako da odustajem od gore navedenih predloga. Zato ću predložiti dva, pa će se verovatno odabrati jedan, književnika-umetnika u najboljim stvaralačkim godinama. U obrazloženju, uz dužno izvinjenje predloženima za izostavljanje svih njihovih stvaralačkih poduhvata, kratko dajem ono što mi je u ovom trenutku kod njih najinteresantnije.
Najpre mog profesora ŽIVOTU FILIPOVIĆA, ako ništa drugo jer je pored onoga što nesumnjivo sjajno piše, preveo neka dela normalnih i civilizovanih naroda zbog kojih se i običan čovek ovde zdravije smeje i pozitivnije misli.
Potom i jednog od poslednjih autentičnih ovdašnjih boema LJUBOMIRA MIHAILOVIĆA, ako ni zbog čega drugog jer je u jednoj od svojih audio-poema dao najbolju definiciju vremena i prostora u kojem živimo – „u Valjevu zaguljeno”.

Predrag Vujanac, novinar Radio Patka