prva strana

Nedelja, 20. Oktobar 2019.

Revija KOLUBARA - Januar 2003 > dodatak

prijava | registracija

revija

stav

prilike

prošlost

mediji

izbor

kultura

pisma

kalendar

dodatak

revija +

arhiva

impresum

pretraga

istraživanja

Valjevac ličnost godine

Ovogodišnji kandidati, dosadašnji pobednici, dosadašnji kandidati, pravila

redakcija Revije KOLUBARA

DOSADAŠNJI POBEDNICI



1994. PROTA VLADAN KOVAČEVIĆ

PROTA VLADAN KOVAČEVIĆ (Foto: Ljuba Rankovic)

Službujući u zavičaju Nenadovića i Desanke Maksimović, u parohiji koja je tokom protekla dva veka imala za duhovnike niz značajnih, umnih i veoma uglednih ličnosti, prota Kovačević se svrstao u taj krug onime što je i koliko je u Brankovini i njenoj okolini uradio. Žiri je ocenio da su upravo u 1994. godini, godini njegovog odlaska u penziju, kvaliteti prote Vladana Kovačevića došli do najpunijeg izražaja. Sa svojim parohijanima završio je gradnju Hadži-Ruvimog spomen hrama u Babinoj Luci, organizovao obeležavanje prve godišnjice smrti Desanke Maksimović, učestvovao u radu Upravnog odbora Zadužbine naše najznamenitije pesnikinje, obnovio Turističko društvo „Čika Ljuba Nenadović” u Brankovini, bivao prvi i najbolji domaćin hiljadama učenika sa raznih strana naše zemlje koji su dolazili da posete istorijsku Brankovinu i njene znamenitosti, domaćinski dočekao i u svom domu ugostio mnoge druge goste Brankovine, brinuo se o grobovima znamenitih ličnosti koje počivaju u porti brankovinske crkve, čuvao od propadanja kulturno-istorijsko blago Brankovine, podsticao gradnju prilaznog puta i rekonstrukciju električne mreže, organizovao oživljavanje zaboravljenog bunara u crkvenoj porti.
Prota Vladan Kovačević je rođen u Zlatariću 1929. godine. Pre Brankovine službovao je u Svileuvi i Komiriću.


1995. GIMNAZIJALAC VIKTOR ROZGIĆ

VIKTOR ROZGIĆ (Foto: Ljuba Rankovic)

Viktora Rozgića, najboljeg sadašnjeg đaka Valjevske gimnazije, naš žiri je proglasio za Valjevca - ličnost 1995. godine. Do te odluke došlo se na sednici koja je, kao i ona od pre godinu dana, održana na Bogojavljenje uveče. Na taj način se za ovaj veliki praznik počelo vezivati donošenje odluke o Valjevcu koji, prema sudu našega žirija, predstavlja, po onome što je uradio u proteklih godinu dana, jednog od najuspešnijih među svim Valjevcima i koji je, uz to, privukao na sebe i simpatije javnosti.
Polazeći od prethodne liste sa dvadesetak imena, koja je oformljena predlozima čitalaca Revije „Valjevac” i anketom među novinarima, naš petnaestočlani žiri se najpre dogovorio da na putu do konačne odluke svako iz žirija predloži po tri sopstvena kandidata. Tako smo došli do novog spiska sa 14 ličnosti na kojoj su se, po broju dobijenih glasova, ubedljivo izdvojili Viktor Rozgić, dr Boško Đukanović i Velibor Berko Savić. Dilema da li odati priznanje za značajno životno delo, kakvo je, nesumnjivo, dosad ostvario Velibor Berko Savić, ili podržati mlade osvedočeno uspešne ljude, većina u žiriju je razrešila opredeljujući se, bar ovoga puta, za drugu, možda i rizičniju, mogućnost. To je potvrđeno i tajnim glasanjem pri čemu je među dvojicom mladih Valjevaca poverenje izborio mlađi (V. Rozgić) dobivši 11 glasova. Četvoro zastupnika gledišta da bi trebalo odati priznanje za valjana višedecenijska lična pregnuća glasalo je za V. B. Savića.
Donoseći ovakvu odluku žiri je imao u vidu da je Rozgić, od kako se upisao u Gimnaziju, njen najbolji učenik i najbolji matematičar. Za svoje izvanredno znanje matematike dobio je, i kao osnovac i kao srednjoškolac, mnoge nagrade na takmičenjima mladih matematičara. Prošle (1995) godine nalazio se i u sastavu ekipe koja je sa zapaženim uspehom reprezentovala Jugoslaviju na Matematičkoj olimpijadi u Torontu. Slične uspehe Viktor Rozgić je postizao i na takmičenjima iz fizike.
Žiri izražava posebno zadovoljstvo što je upravo za godinu u kojoj je obeležena 125. godišnjica Valjevske gimnazije njen najbolji sadašnji učenik postao ličnost godine među Valjevcima.


1996. KARIKATURISTA DUŠAN ARSENIĆ

DUŠAN ARSENIĆ (Foto: Ljuba Rankovic)

Dobili smo i trećeg Valjevca koji je poneo počasno zvanje Valjevac - ličnost godine. Brankovinskom proti Vladanu Kovačeviću (ličnost 1994) i doskorašnjem gimnazijalcu Viktoru Rozgiću (ličnost 1995) pridružio se ovoga januara dizajner i karikaturista Dušan Arsenić. Odluku o tome doneo je žiri sastavljen od članova redakcije revije „Kolubara” i njenih stalnih saradnika.
Na sastanku žirija pažnja je bila okrenuta obeležjima protekle godine, prošlogodišnjem učinku dvadesetak ljudi koji su se ovog puta našli na našoj listi kandidata i, ponajviše, nekolicini među njima koji su se najubedljivije izdvajali. Postignuta je na kraju saglasnost da je po svemu što je uradio tokom 1996. a i po ličnim osobinama i po simpatijama koje uživa u javnosti Dušan Arsenić ponajviše zavredeo da ovoga puta bude proglašen za ličnost godine.
Donoseći ovakvu odluku Žiri je ocenio da su se raznolike Arsenićeve sklonosti i sposobnosti sa punim uspehom ispoljile tokom protekle godine.
Na Festivalu jugoslovenskog kratkometražnog filma u Beogradu glavna nagrada za animaciju pripala je filmu „Pontius Pilatus sekundus” koji je nastao prema Arsenićevoj ideji i karikaturama. Njegove prošlogodišnje karikature, oporo likovno svedočanstvo o vremenu i prilikama u kojima živimo, izborile su mesto i u našim najuglednijim listovima. Mnogobrojne priredbe u Valjevu održavaju se u prostorijama koje je on likovno osmislio. Stalni je scenograf Festivala jugoslovenskog džeza u Valjevu i autor plakata za tu priredbu, i za mnoge druge. Tvorac je projekta „Valjevo siti”. U više prilika ispoljio se i Arsenićev dar za pisanje. Svakodnevni je učesnik protestnih defilea građana Valjeva i autor likovnih obeležja ovog vida građanskog otpora. Mnogo šta važno i lepo što se događa u Valjevu ima za jednog od aktera, najčešće gotovo neprimetnog, upravo Dušana Arsenića.
Žiri kao važnu činjenicu ističe i to da je Arsenić od onih, nažalost sve ređih, visokoobrazovanih, sposobnih i darovitih Valjevaca koji su se odlučili da ostanu u rodnom gradu mada je imao i mogućnosti i razloga da ode.
Dušan Arsenić je rođen 9. decembra 1961. godine u Valjevu i ovde završio osnovnu školu i gimnaziju. Arhitekturu je studirao u Beogradu.


1997. REDITELJ MIROSLAV ĆIŠA TRIFUNOVIĆ

MIROSLAV ĆIŠA TRIFUNOVIĆ (Foto: Ljuba Rankovic)

Četvrti nosilac počasnog zvanja „Valjevac - ličnost godine” postao je Miroslav Trifunović, pozorišni reditelj. U ime Revije „Kolubara” odluku o tome doneo je žiri valjevskih novinara koji je ovoga januara imao 17 članova.
Za Valjevca - ličnost 1997. godine Miroslava Ćišu Trifunovića je preporučio njegov uspešan prošlogodišnji rediteljski rad u pozorištima Valjeva, Kragujevca i Mionice, podsticanje saradnje sa za glumu nadarenim mladićima i devojkama i pregalaštvo u oživljavanju kulture u Mionici, mestu u kojem on živi.
Najzapaženiji rezultat Trifunović je prošle godine postigao predstavom „Društvo mrtvih pesnika” u izvođenju Dramskog studija Valjevske gimnazije. Među nagradama dobijenim za to ostvarenje je i prvo mesto na republičkoj smotri pozorišnog amaterizma. Uz saradnju sa „Malom scenom” iz Valjeva postavio je predstave „Janez” i „Mađioničarske reči”, sa mioničkim teatrom „Homo ludens” predstavu „Pokojnik trči počasni krug”, a u Kragujevcu komad Izraila Horovica „Zvala se Lorelaj”.
S druge strane, sve je veći broj mladih Valjevaca čiju je zainteresovanost za ispoljavanje u pozorišnoj umetnosti Trifunović svestrano podržao i potpomagao da se razvije i tokom univerzitetskih studija uzdigne na visoki nivo. Njegovi nekadašnji saradnici u đačkim i amaterskim predstavama već su izborili dostojna mesta u najjačim glumačkim ansamblima i okušavaju se u najsloženijim umetničkim poduhvatima.
Trifunović pripada krugu najupornijih zagovornika osnivanja profesionalnog teatra u Valjevu.
Kao višegodišnji (doskorašnji) direktor Kulturnog centra u Mionici presudno je doprineo preobražaju te institucije, njenom izrastanju u jedno od najdinamičnijih središta kulturno-umetničkog rada u čitavom Valjevskom kraju. Između ostaloga, pokretač je lista „Mionički zapis” (prvih novina u tom mestu) i glavni tvorac njegovih prvih pedeset brojeva.
Bez Trifunovićevog angažovanja slika društvenih zbivanja u Mionici pod kraj 20. veka bila bi umnogome drugačija i bleđa.
Odbornik je u Skupštini opštine Mionica.
Miroslav Ćiša Trifunović je rođen u Mionici 29. novembra 1959. godine. Na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu završio je režiju 1986.


1998. GLUMICA JASMINA RANKOVIĆ-AVRAMOVIĆ

JASMINA RANKOVIĆ AVRAMOVIĆ (Foto: Ljuba Rankovic)

Proglašavajući glumicu Jasminu Ranković-Avramović za Valjevku - ličnost 1998. godine žiri Revije „Kolubara” je ocenio da je ona tokom te godine potvrdila svoje visoke glumačke mogućnosti ne samo u predstava Jugoslovenskog dramskog pozorišta, čiji je član, već i u novoj televizijskoj drami „Dosije 128” za šta je dobila i nagradu. Učinila je to i na valjevskoj sceni učešćem u odličnoj predstavi „Lirski rodoslov”, priređenoj o jubileju Desanke Maksimović. Visoko uvažavanje zavređuje i to što je ona uspela da izgradi svoj glumački autoritet i da izbori poziciju da bira uloge odolevajući izazovima estradnog ispoljavanja. Važno je, najzad, u njenoj biografiji i to da je za sopstveni porodični život izabrala rodno Valjevo.
Jasmina Ranković-Avramović je osnovnu školu i gimnaziju učila u Valjevu, glumu je studirala u Beogradu. Glumački uspon započela je kao amater u predstavama Omladinskog studija amatera i amaterskog pozorišta „Abrašević” u Valjevu. Za uloge u Jugoslovenskom dramskom pozorištu dobila je nagradu Ministarstva kulture, namenjenu najboljem glumačkom ostvarenju 1993. godine i tri puta godišnju nagradu matičnog teatra. Udata je, ima sina.


1999. BOGOLJUB ARSENIJEVIĆ MAKI

BOGOLJUB ARSENIJEVIĆ MAKI (Foto: Ljuba Rankovic)

U dvočasovnoj raspravi koja je prethodila donošenju odluke da za Valjevca - ličnost 1999. godine bude proglašen Bogoljub Arsenijević Maki izneseno je da je u središte javne pažnje on dospeo organizovanjem velikog protestnog mitinga koji je u Valjevu održan 12. jula (na Petrovdan) prošle godine. Miting se završio sukobom dela učesnika mitinga sa policijom koja je štitila zgradu Skupštine opštine na čiji ulaz je Arsenijević pokušavao da stavi svoj proglas.
O Arsenijeviću je mnogo govoreno i često pisano i kasnije, naročito povodom njegovog hapšenja u Beogradu, kada ga je pretuklo nekoliko policajaca, i povodom procesa u Okružnom sudu u Valjevu gde je osuđen na trogodišnju robiju.
Sve to je učinilo da Bogoljub Arsenijević Maki postane među Valjevcima ličnost o kojoj se prošle godine najviše govorilo, i najviše sporilo, tako da se žiri Revije „Kolubara” našao u situaciji da samo proglasi ono što je već postalo očigledno.
Žiri je ocenio da je Arsenijevićev gest bio od opštijeg značaja, da nije bio obojen ideološki i stranački i da je predstavljao suprotstavljanje ne samo vlasti već istovremeno i njenoj opoziciji. Tim je među mnogima postao znak prepoznavanja Valjevca i Valjeva, promovisao je valjevski duh.
Bogoljub Arsenijević Maki je rođen u Valjevu 1955. godine. Slikarstvo je učio samostalno. Najviše je radio na slikanju živopisa u pravoslavnim hramovima severozapadne Srbije, istočne Bosne i Srema. Ispoljavao se i u pesništvu, fotografiji i rok muzici. Radeći izvesno vreme kao čuvar u valjevskom Narodnom muzeju organizovao je u toj ustanovi mnogobrojne izložbe i druge priredbe. Tokom dve i po protekle decenije organizovao je u Valjevu niz akcija koje su imale i politička obeležja.
Mnogo kad je pomagao ljudima u nevolji, između ostaloga i postradalima u lanjskom bombardovanju Radničke kolonije u kojoj je odrastao.


2000. NOVINAR DRAGAN TODOROVIĆ

DRAGAN TODOROVIĆ (Foto: Ljuba Rankovic)

Novinar lista „Vreme” Dragan Todorović sedmi je dobitnik plakete „Ljubomir P. Nenadović” namenjene Valjevcima ličnostima godine koje svakog 19. januara (na Bogojavljenje) proglašava žiri Revije „Kolubara”.
Dvadesetočlani žiri je ocenio da Dragan Todorović spada u vodeće reportere savremenog srpskog novinarstva. Njegova stanovišta mnogo kad su oprečna dominantnim novinarskim viđenjima i različita od preovlađujućih gledanja javnosti. Izgradio je osoben stil.
Todorović je rođen 8. septembra 1956. godine u Valjevu. Pisao je ispočetka u „Novim omladinskim novinama”, potom bio dopisnik „Borbe” iz Valjeva i iz nje prešao u nedeljnik „Vreme”. Živi u Valjevu.




2001. INŽENJER ALEKSANDAR UROŠEVIĆ


ALEKSANDAR UROŠEVIĆ (Foto: Ljuba Rankovic)

Donoseći odluku da diplomiranog inženjera Aleksandra Uroševića proglasi za Valjevca ličnost 2001. godine žiri Revije „Kolubara” je naročito imao u vidu to da je on u proteklih nekoliko godina ispoljio višestruko zapaženu aktivnost u oblasti obrazovanja, kulture i sporta. Napustivši stalni posao u „Krušiku”, gde je kao stručnjak već bio stekao solidan ugled, Urošević je osnovao sopstvenu školu stranih jezika „Kontekst” koja u Valjevu, među sličnim institucijama, ima najviše polaznika. To je, u isto vreme, i svojevrsna škola drugarstva. U jesen 2001. godine otvorio je knjižaru sa likovnom galerijom a od ranije se bavi i organizovanjem takmičenja u neobičnim sportovima. Uroševićeva knjižara se prva u Valjevu isključivo orijentisala na prodaju knjiga, dok su pre nje sve druge pretežno bile papirnice. Aleksandar Urošević je diplomu inženjera stekao u valjevskom odeljenju Mašinskog fakulteta iz Beograda.
Aleksandar Urošević je rođen 1961. godine. Posle Valjevske gimnazije završio je Mašinski fakultet, smer automatskog upravljanja. Diplomirao je kod čuvenog profesora Ljubomira Grujića. U „Krušiku” je vodio metrološku laboratoriju (baždarnicu preciznih instrumenata), a od 1998. godine je stalno zaposlen u privatnoj Školi za strane jezike „Kontekst”, koja postoji 11. godinu.