prva strana

Petak, 19. Jul 2019.

Revija KOLUBARA - Februar 2003 > prošlost

prijava | registracija

revija

stav

prilike

ljudi

prošlost

mediji

izbor

kultura

pisma

kalendar

dodatak

revija +

arhiva

impresum

pretraga

Major Vučko Ignjatović

Ubijen u četničkom međusobnom obračunu u Novoj Varoši, 26. juna 1942. godine

Đorđe Pilčević

Osvrćući se na knjigu Žarka Jovanovića „Valjevo pod okupacijom 1941-1944”, Milorad Belić u avgustovskom broju Revije „Kolubara”, ističe, između ostalog, da je u knjizi naveden podatak „da je četnički major Vučko Ignjatović ubijen i sahranjen u Valjevu 28. juna 1942. godine”. Belić dodaje „da postoji i drugačija tvrdnja: da je ubijen 26. juna 1942. godine u Novoj Varoši”.

Ovaj podatak Milorada Belića je tačan. Međutim, sporan je datum sahrane, iako u jednoj belešci majora Miloša Glišića „o smrti Ignjatovića” piše: „Major Ignjatović poginuo dvadeset šestog juna. Sahrana dvadeset osmog u Valjevu.” Sa sigurnošću se može tvrditi da je major Ignjatović sahranjen na valjevskom groblju 30. juna 1942. godine. Naime, u dnevnim novinama „Novo vreme”, od 2. jula 1942. objavljen je kraći izveštaj iz Valjeva sledeće sadržine:

„Juče pre podne (30. juna - primedba Đ. P.) sa svim vojnim počastima, artiljerijski major Vučko Ignjatović, koji je 26. ovog meseca poginuo od zločinačke ruke u Novoj Varoši, sahranjen je.

Telo poginulog preneseno je iz Nove Varoši u Valjevo.

Pogrebu je prisustvovao načelnik okruga Užičkog potpukovnik Manojlo Korać”.

Godina i po dana kasnije, 1. februra 1944. godine, u drugom broju lista „Ravnogorski heroj”, koji je petnaestodnevno izdavao Požeški četnički korpus, objavljen je članak pod naslovom „Tri stuba Požeškog četničkog odreda”, posvećen Vučku Ignjatoviću, Milošu Glišiću (tada se nalazio u nemačkom koncentracionom logoru) i Milošu Markoviću, tadašnjem komandantu Požeškog korpusa. O Valjevcu, majoru Vučku Ignjatoviću, napisani su ovi redovi:
„Prvi stub (Požeškog četničkog odreda - primedba Đ. P.) beše Vučko Ignjatović, sin Valjevske nahije, dostojan potomak braće Nenadovića, visokog stasa, pravilne telesne građe, vatrenog oka, u šumadiskom ruhu sa opancima na hitrim nogama. Veliki besednik koji živom iskrenom rečju zanosi slušatelje. Prvoborac u najstrašnijem i najljućem okršaju, koji ne zna za rov i zaklon, bije i strelja iz stojećeg stava. Pred svojim borcima prednjači u otvorenoj vatri. Strog, a pravičan. Najuzvišenije lične hrabrosti.”