Velika knjiga o malom selu

Pred samu novu 2003. godinu, u izdanju Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, u biblioteci „Hronika sela”, izašla je knjiga „Veliševci selo pokraj Ljiga”. Dugogodišnji trud dvojice Radisavljevića zaista je veliki kao i njihovo delo.

Veliševci su malo selo u Ljiškoj opštini (po lanjskom popisu ima 413 žitelja), ali sveobuhvatna hronika ima 408 strana povećeg formata - prosek jedna stranica po stanovniku. Radivoje i Milan su lepim i jezgrovitim jezikom o svom selu napisali sve ono što je moglo da se nađe po raznim arhivama, tefterima, knjigama, novinama i da se čuje od pamtljivih ljudi. Hronika obiluje velikim brojem zanimljivih fotografija koje su na ovaj način za sva vremena otrgnute od zaborava i neviđenja. Urađeno je 50 rodoslova, odnosno za sve familije koje sada postoje ili su postojale u vremenu od kada se zna za Veliševce.

Po predanju i nekim dokumentima selo se nekada zvalo Grabovac a posle jednog Veliše koji tu življaše nazvaše ga Veliševci, ili Veliševac, kako je kome i dan danas drago i na jezik mu padne. Veliševac se prvi put pominje u dokumentima 1734. godine a da ga samo 15 godina ranije nema u popisu što je siguran znak da je selo bilo potpuno pusto. U to treba verovati jer za susedna i obližnja sela, te 1719. godine, Gunjicu, Paležnicu, Berkovce, Cvetanovce, piše da su imala samo po jednog stanovnika, Babajić i Slavkovica po dva a Dučić tri...
Hronika o VeliŠevcima vrvi od zanimljivih podataka, kao na primer: seljaci su nekada držali tri puta više volova nego krava; zbog uništavanja košnica uz novčanu globu vlasti su upražnjavale i po pedeset štapova po turu; od nekadašnjih 12 vodenica sada radi samo jedna - turizma i proje radi...