prva strana

Subota, 20. Jul 2019.

Revija KOLUBARA - Mart 2003 > dodatak

prijava | registracija

revija

stav

prilike

ljudi

prošlost

mediji

izbor

kultura

pisma

kalendar

dodatak

revija +

arhiva

impresum

pretraga

Sveti Sava, na barikadama, s pevanjem i pucanjem

Miroslav Đorđević (”Smederevska Sedmica”)

Kad god se u Smederevu nešto zvanično priča o istoriji novinarstva, svejedno kakva je prigoda, govornik ne ispusti da pomene činjenicu da je ovde u pretprošlom veku sahranjen Dimitrije Davidović - "otac srpskog novinarstva" - sintagma je koja se u takvim prilikama najčešće koristi. To da je novinarstvo, kao takvo, sahranjivano u ovom gradu u prošlom veku u više navrata, obično se ne pominje.

Medijska sirotinja - Pošto je istorija krajem prošlog veka bila jedini proizvod u kom na ovim prostorima nismo oskudevali, da bi čitaocu bio jasniji trenutni odnos lokalnih novinara i političara, neophodno je, i u ovom tekstu, malo tog artikla.

Smederevo (Foto: Ljuba Rankovic)

Za razliku od gradova slične veličine po Srbiji, Smederevo je petooktobarske promene dočekalo u lokalno medijski prilično sirotinjskom ambijentu, po formuli 3-2-1; u Smederevu je bilo tri lokalne radio stanice, dva nedeljnika i jedna gradska televizija. Od ta tri radija, jedan je, najmlađi i jedini privatni, bio (i ostao) muzički, drugi je bio (i ostao), i bukvalno, u vlasti socijalista, Radio S - većinsko vlasništvo Genes S grupe. Treći, najstariji, ima nešto složeniju priču. Početkom devedesetih, s prvim višestranačkim gibanjima, Radio Smederevo je izašlo na glas kao "opozicioni radio". Jednostavno, u to vreme van Beograda nije bilo mnogo medija preko kojih su opozicioni prvaci mogli da dobiju priliku da progovore i obrate se javnosti. Istovremeno, držeći svoje talase otvorene za mišljenja slušalaca, najčešće u živo, a koji se pa nisu libili da kritikuju vlast, Radio Smederevo je postao lokalni vodž populi, po tome se pročuo i van gradskog atara i, naravno, stigao do statusa "neprijatelja režima". Uz ovo treba napomenuti da Smederevo nije, kao neki drugi gradovi u Srbiji, nikada (do 5. oktobra) osetilo blagodeti opozicione vlasti. Tradicionalno uporište socijalista nije sebi moglo da dozvoli takav luksuz. Gradski radio je, posle nekoliko godina uživanja u osvojenim pozicijama, počeo prvo posredno da trpi ekonomski pritisak lokalnih vlasti, da bi na koncu, ispostavilo se, jedini način da se otresu ovako neugodnog lajavca u sopstvenom dvorištu bilo direktno preuzimanje. Na brzinu je revidirana procena kapitala, kojom su radnici bili većinski vlasnici, u korist opštine, oktroisan je direktor i glavni i odgovorni urednik i, uz nejake glasove esnafske podrške i pobune, posao je bio obavljen. Niko u etru nije više remetio mir lokalnih političara.

Televizija, u Smederevu od milošte prozvana "brdska" - što zbog lokacije što zbog kvaliteta programa, nije imala te probleme. Osnovana sa namerom da bude glasilo lokalne vlasti, najvećim delom kapitalom Sartida, u vreme kada su sve pare bila naše pare, odnosno njihove, Televizija Smederevo je od prvog dana usrdno ispunjavala namenjenu joj ulogu. Novinari ove kuće su, posle promene vlasti 2000. godine, tvrdili kako su "kolektivno učlanjeni u SPS" (a da to neki od njih, tako su govorili, nisu ni znali). Kada je krajem septembra te godine postalo jasno da je đavo odneo šalu i da je izvesno odstupanje sa vlasti ondašnje vladajuće garniture, sve je došlo da pucanja, i bez preterivanja; tadašnji predsednik opštine je, iz derta, šta li, u kancelariji direktora Televizije pripucao iz pištolja, srećom ni u koga posebno, onako generalno. Zatrpana burnim događajima koji su usledili, cela stvar je ubrzo pala u zaborav, bilo je dovoljno izvinjenje, tada već vrlo skoro bivšeg prvog čoveka gradske vlasti, da sve prođe bez posledica i većeg publiciteta.