prva strana

Sreda, 17. Jul 2019.

Revija KOLUBARA - Mart 2003 > prilike

prijava | registracija

revija

stav

prilike

ljudi

prošlost

mediji

izbor

kultura

pisma

kalendar

dodatak

revija +

arhiva

impresum

pretraga

Novi atak na Petnicu

Branko Vićentijević

Fabrika „Vujić vode” ugrozila opstanak kupališnog kompleksa starog 20 godina * Učinak DOS-ovih mašinbravara na (ne)efikasnost valjevskog pravosuđa * Kako preživeti (ne)poverenje članstva Đinđićevih demokrata * Radnički bunt i u Valjevu * Sportisti dišu na škrge

Šuškanja čaršije o tome da je fabrika „Vujić vode”, koja zvanično još ne radi, ozbiljno dovela u pitanje opstanak kupališnog kompleksa u Petnici obelodanili su valjevski mediji. Jedino Gazda i njegovi saradnici, ako je verovati „Napredu”, nisu bili zvanično obavešteni, pa će javnost „drugu stranu” moći da čuje tek kada se Vujići doobaveste. Stručnjaci valjevski vele da je problem rešiv. Oni beogradski, kojima je nauka što se zove hidrogeologija uža specijalnost, kažu da ovo „i nije neka novost”. Jer, iz istog podzemnog bazena ne može se bez posledica voda izvlačiti sa dve pumpe istovremeno.

Izgradnja Hale u Petnici (Foto: Ljuba Rankovic)

Na mogućnost ovakvih i sličnih problema, vele oni, ukazivali su još kada je Vidoje Vujić započeo realizaciju nakane da se, umesto prozorima „koji gledaju u budućnost”, ubuduće bavi flaširanjem i izvozom petničke niskomineralizovane vode. Gazda je, izgleda, prečuo ta upozorenja i angažovao pojedine stručnjake valjevske kod kojih, za razliku od pomenutih beogradskih, sve može. Zajedno su pritom prevideli i „sitnicu” da je „Vujić voda”, ukoliko Gazda zaista ima nameru da dnevno flašira i po milion litarskih boca sopstvene pet ambalaže, čak i da ne radi Sportsko-rekreacioni centar, zbog karstnog terena, ugrožena mogućim slivanjem fekalija iz septičkih jama, osoke i stajnjaka mnogobrojnih domaćinstava okolnih sela Klinci, Paune i Žabari u podzemni bazen iz kojeg se voda crpi i za bazene i za fabriku vode.

Morali bi da se ovim povodom oglase i opštinske čelnici, koji su od početka realizacije Vujićevog projekta blagonaklono gledali na izgradnju fabrike „Vujić vode” u Petnici, uprkos oprečnih stavova izrečenih u javnosti i medijima, a na kraju sve legalizovali odlukom odbornika Skupštine opštine Valjevo. Teško da će iko normalan pristati na to da se Valjevo odrekne bazena za kupanje, otvorenih pre 20 godina, zarad bilo čijeg profita. Jer, petnički bazeni su u poslednjih, teških i preteških, desetak godina bili spas za mnoge Valjevce tokom letnjih žega kada se iz ovog grada nigde nije moglo otići (ratovi, nemaština…). Spor je, da podsetimo, pred Ustavnim sudom Srbije, pokrenuo arh. Boža Krković, svojevremeno glavni urbanista Valjeva, zbog toga što su, po njegovom mišljenju, propisi izigrani a čitav ambijent Petnice, zaštićenog prirodnog dobra Srbije, grubo devastiran izgradnjom Vujićeve fabrike.

PRAVOSUĐE – Ni u valjevskom pravosuđu ne cvetaju ruže. Situacija je haotična, što je dobrim delom posledica i kadrovskih rešenja o kojima su u Političkom savetu lokalnog DOS-a, ravnopravno sa strunjacima iz ove oblasti koji su bili u manjini, učestvovali i mašinbravari. Ako se svemu doda činjenica da policija ne retko hapsi bez dokaza, pa su na mukama tužioci i istražne sudije, čije starešine neće da sednu sa načelnikom SUP-a i dogovore se da se nasleđena nakaradna praksa konačno mora prekinuti. Ovako, čaršija se, na primer, čitavih 48 sati zabavlja hapšenjem pojedinih „krupnih riba” iz oblasti privrednog kriminala, a onda se one (krupne ribe), moguće i uz izvinjenje „grešnika”, puštaju na slobodu sve držeći lekcije iz struke policiji i ljudima u pravosuđu.
U ovom nakaradnom sledu stvari u izuzetno osetljivoj oblasti od odgovornosti ne mogu biti abolirani ni ministar Batić i bliski mu saradnici, što iz struke što zi stranke (DHSS), kao ni pojedini republički poslanici iz Kolubarskog okruga, koji su, kada je vreme za to bilo, lobirali za „ove i one” a „protiv ovoga i onoga”, ubirajući pritom jeftine političke poene za sebe i stranku kojoj pripadaju. Pokušaj „Otpora” da pregleda fioke nadležnih i utvrdi ko to zadržava mnogobrojne krivične prijave protiv još uvek „nedodirivih” nije imao naročitog efekta.

OCENJIVANJE - Đinđićeve demokrate su, pripremajući se za nove izbore, „kojih će biti kada ih bude”, iz stranačke centrale dobile nalog da se međusobno izocenjuju. Ocene su u rasponu od 1 do 5, kao u školi, a republički premijer je, gostujući u pojedinim beogradskim medijima, najavio da će se sa funkcionerskih položaja morati da povuku svi oni koji ne dobace bar do 2,5. Đinđić je pritom dodao i to da su Glavnom odboru Demokratske stranke poznate ocene iz svih opštinskih odbora. U Valjevu, međutim, čak ni na redovnoj pres konferenciji, predsednik Opštinskoig odbora Milovan Marković nije želeo da iznosi detalje. Naša nezvanična saznanja ukazuju na to da „ima mesta za zabrinutost”, posebno među lokalnim funkcionerima. Jer, oko „trojke ili nešto iznad toga” su Milovan Marković (Direkcija za izgradnju Valjeva), Nebojša Andrić (TV Valjevo) i Zoran Jakovljević (Direkcija za obnovu Kolubarskog okruga). „Granični slučaj” je, izgleda, opštinski predsednik Tomislav Milanović, dok je predsednik „opštinske vlade” Žarko Kovač prvi među onima koji bi, kao u ajncu, mogli da kažu: „Tropa!”.

RADNIČKI PROTESTI – Bivši „krušikovci” su ponovili Gradski trg. Poslednjeg dana februara okupilo se njih 300, koji su tokom 1999. godine, posle udara NATO avijacije na SRJ, poželeli da svoju i sudbinu svojih porodica reše sporazumnim napuštanjem radnih mesta uz uzimanje otpremnina od 24 prosečne mesečne zarade ili poljoprivrednih kredita sa, ispostavilo se, zelenaškim kamatama. Od njih preko 2.000, tužbe je Opštinskom sudu podnelo 620. Do sada je rešena, negativno, samo jedna – Ljubice Ninović iz „Ugostiteljstva”. Radnici „Krušika” su, nezadovoljni sporošću valjevskog suda, zatražili od Vrhovnog suda Srbije da delegira neki drugi sud koji bi radio efikasnije. Ispostavilo se da su na ovaj način dodatno zaskočili sami sebe. Oni, doduše, najavljuju blokadu sudova i drugih državnih institucija, zbog toga je valjda 28. februara zgrada Opštinskog suda evakuisana oko 14.45 sati, 15 minuta ranije pre najavljene blokade koje ovoga puta nije bilo. Ovaj skup je imao i politička obeležja, a logistiku je pružio, što je na Gradskom trgu i saopšteno, Srpski pokret obnove. Bivši sindikalni lider Namenske proizvodnje kragujevačke „Zastave”, Dragutin Stanojlović Baja, kao gost, održao je baš vruć govor i najavio da će posle velikog mitinga u Kragujevcu, planiranog za 6. mart, buna protiv DOS-ovog režima krenuti Srbijom.
Ne daju se ni zaposleni u trgovinskom DP „Diva trejd”. Na vanrednoj Skupštini zaposlenih rešili su da oduzmu nove stanove namenjene rukovodiocima, prodaju ih na tržištu i od tog novca isplate svojih 13 zaostalih plata. Takođe, ni od privatizacije u dogledno vreme neće biti ništa jer je poslovodstvo firme, sa direktorom Draganom Sofronićem na čelu, friziralo podatke o rezultatima poslovanja i broju zaposlenih koji su prosleđeni Republičkoj agenciji za privatizaciju Vlade Srbije.

SPORT NAŠ NASUŠNI – U martu kreću i fudbalska takmičenja. Odbojkašice prvoligaša Srbijanke, košarkaši Metalca i Studenta, rukometaši i rukometašice Metalca, osim za novogodišnje i božićne praznike, nisu se čestito ni odmarali.

Fudbalski drugoligaš Budućnost sa novim (starim) trenerom Ivanom Ivanovićem juri opstanak u ovom rangu. U Gradac-Krušiku raspustili su skupe „profesionalce” i okrenuli su se dečacima iz podmlatka. ZSK još nije umro a kad će ne zna se, na naplatu su došli računi višegodišnjeg zanošenja idejom da se sa bogatijima može nadmetati u divljem profesionalizmu JU fudbala. KK Student će obezbediti opstanak u Drugoj srpskoj ligi, dok „starijem bratu” Metalcu, koga sa klupe kao trener, umesto Dragana Mrce Nikitovića, vodi predsednik Duško Đukanović, nedostaju pobeda-dve za sličan „podvig” u Prvoj srpkoj ligi. Jokanovićevi rukometaši sa Šamotom iz Aranđelovca vode mrtvu trku za plasman među prvoligaše, a rukometašice beru lovorike na takmičnjima mlađih selekcija. Podmlađeni sastav Srbijanke i dalje će se nadmetati u eliti uz plasman na finalni turnir Kupa SRJ. Sve u svemu, mršavo za grad koji je nekada važio za jednog od stubova provincijskog sporta u srećnim vremenima bivše SFRJ.