prva strana

Sreda, 5. Avgust 2020.

Revija KOLUBARA - Mart 2003 > prošlost

prijava | registracija

revija

stav

prilike

ljudi

prošlost

mediji

izbor

kultura

pisma

kalendar

dodatak

revija +

arhiva

impresum

pretraga

Novo doba i u njemu novi ljudi

O Valjevu u prvim decenijama 19. veka

Zdravko Ranković

Magistrat (sud) valjevski nastavio je rad 1815

, ubrzo po oslobođenju, a sedište mu je bilo na Ubu. Ubrzo je, međutim, ukinut na osnovu sporazuma o miru sa Turcima po kome su sudske poslove u Srbiji obavljali seoski i varoški knezovi i sreski i nahijski knezovi, a knez Miloš Obrenović predstavljao vrhovnu sudsku vlast. Obnovljen je u leto 1822. godine pod nazivom Sud nahije valjevske. Za njega je 1824. izgrađen konak od dve sobe, jedne odžaklije i divanine (sale).

Muselimov konak, crtež Mila Petrovića (Foto: Ljuba Rankovic)

Uvećavala se u tom Valjevu potreba i za drugim civilizacijskim tekovinama. Još 1814. godine trojica valjevskih trgovaca - Nastas Dokić, Dmitar Mišić i Blažo N. - pretplatili su se na "Pismenicu" Vuka Karadžića. Vremenom će Valjevci iz Valjeva u sve većem broju kupovati knjige putem prenumeracije (pretplate) i u njima, u spiskovima prenumeranata, ostavljati poneko svedočanstvo o sebi. Među tim ranim valjevskim knjigoljupcima nalazio se 1831. Milivoj Tomić, varoški kmet, koga su 1839. godine sugrađani izabrali za prvog predsednika njihovog Primiritelnog (mirovnog) suda a docnije bio sudija u valjevskom i šabačkom okružnom sudu. Na Boška Tadića, takođe kao kmeta u Valjevu, nailazimo u jednom popisu prenumeranata iz 1833. godine. (I Tadiću su docnije poveravane veoma važne sudske dužnosti u Valjevu, Šapcu i Beogradu.) U prve valjevske kmetove spadao je i trgovac Tanasije Danilović (1837). Ne znamo, nažalost, imena ostalih kmetova u Valjevu u prvim decenijama 19. veka. Inače, u vremenu pre 1839. kmetove je postavljao knez Miloš Obrenović i oni su se nalazili pri dnu hijerarhije onovremenih državnih dužnosnika.

Pre nego što je za upravljanje varoškim poslovima među valjevskim Srbima počelo postavljanje kmetova, te dužnosti su pripadale varoškim knezovima. U tom svojstvu se 24. maja 1818. pominje Milija Todorović. Na to kneževsko mesto je 1819. došao Jovica Milutinović iz Sankovića i ostao nekoliko godina. Varoški knez se, između ostaloga, starao o održavanju reda u varoši i raspravljao neznatnije sporove između Srba.

Valjevska nahija je onda bila razdeljena na četiri knežine (kolubarska, podgorska, tamnavska i posavska) u kojima su dominantnu vlast imali knezovi. Glavni knez za izvesno vreme objedinjene Šabačke i Valjevske nahije bio je od 22. septembra 1819. Jevrem Obrenović da bi ga 1829. zamenio Jovan Bobovac. Početkom 1830. godine knežine su pretvorene u kapetanije a knezovi postali kapetani da bi 1834. nahije bile preimenovane u okruge a kapetanije u srezove. Starešine tih teritorijalnih jedinica nazvane su sreskim i okružnim načelnicima.
Kao najraniji valjevski protoprezviteri pominju se Mateja Nenadović i Radojica Žujović. To zvanje je ovde 1827-30. godine imao Jovan Hadžić, sin Hadži Ruvima. Potonji valjevski sveštenici su Petar Saić (od 1829) i Dobrivoje Urošević. Prvobitna valjevska crkva, "mala od pletera", podignuta je posle Drugog ustanka ali je ubrzano narastala svest o potrebi da se ona nanovo gradi.