prva strana

Nedelja, 29. Mart 2020.

Revija KOLUBARA - Mart 2003 > izbor

prijava | registracija

revija

stav

prilike

ljudi

prošlost

mediji

izbor

kultura

pisma

kalendar

dodatak

revija +

arhiva

impresum

pretraga

Pod mušmulom narodnog svirca

Dokumentarna emisija >>Narodni umetnik Krstivoje Subotić<<

Ranko Burić (Politika, 20. februar 2003)

Poslednje januarske subote je u redovnom terminu (od 18.30) na Drugom programu Radio-Beograda premijerno izvedena dokumentarna radiofonska emisija "Narodni umetnik Krstivoje Subotić". Režiju su i ovde potpisali Marija Ćirić i Zoran Jerković koji je i ton majstor.

Prepoznajemo onaj milozvučni žubor potoka u av-liji nasmejanog, širokogrudog i gostoprimljivog narodnog svirca i graditelja svirala. Pod mušmulom starina dočekuje goste koje čeka još od proletos. Nudi im rakiju otvorena srca, glas mu je topao, pristup prostosrdačan, u rasponu od spokojne umirujuće reči čoveka od bezmalo 80 godina preko slikovitog i, na trenutak, suzom zamagljenog kazivanja, do živog razdraganog pripovedanja začinjenog okrepljujućim smehom.

Kao zvučnu podlogu, ili kao ilustraciju onoga što od njega i o njemu doznajemo, slušamo frulu, dvojnice, okarinu, list, bas frulu, kaval, kratak fragment improvizovanog narodnog orkestra, pa sviralu od bambusa iz slovenačkog primorja. Kad govori o sviralama koje gradi i u koje duva, u njemu oživi dečačko ushićenje. Lako uočljiva crta iskrenosti, neposrednosti i dobrote pleni namernika i slušaoca, a njegov narodni govor izliva se blagotvorno kao melem.

Kakva mu je duša, takva mu je beseda, onakva i svirka. Nije uzalud za njega profesor Dragoljub Dević rekao da mu je muzika čista kao suza iz oka. Samouki svirac gradi i svira sve u šta se duva - od liske do trube i klarineta. Na repertoaru ima 75 kola, ali je iskreni izliv i polet odnosio ipak prevagu nad neophodnom tehničkom umešnošću. U tri pripovedna segmenta dr Dimitrije Golemović opisuje nam 20-godišnje svoje studiozno poznanstvo sa ovim neobičnim svircem. Njih dvojica našli su se na istom lepom i zamornom poslu prepoznavanja, upoznavanja, obelodanjivanja i širenja istinskih vrednosti naše tradicijske umetnosti, naročito svirke i pesme. U taj posao obojica unose ne samo upornost i znanje, nego i dobronamernost i nesebičnost. Tog svoga i našeg svirca profesor naziva istinskim umetnikom i čuvarom tradicije, esencijom onoga što je u njoj najbolje u tome kraju, ali i, nažalost, poslednjom autentičnom karikom u lancu te tradicije.

Krstivoje nam priča o divnim seoskim igrankama, o čobanskoj svirci, o ratnom metežu, o ženskom pitanju, o braku i četvoro praunučadi, pa o učenicima, putovanjima i takmičenjima. To je prilika da se još jednom zamislimo nad prednostima i manama takozvanog festivalskog folklora ali i da se zadivimo našem svircu i da zahvalimo njegovim proučavaocima i podržavaocima. To je jasno i inspirativno prepoznala i iznela Marija Ćirić u obe svoje emisije.