Toma spasitelj uspomena

Komisiji za dodelu nagrade beogradske opštine Čukarica, sa sedam različituih adresa, što je kažu nezapamćeno, stigao je predlog da opštinsku nagradu "Matije Ban" dobije Tomislav Grujić Ravanjac, fotoreporter, ovdašnji, žitelj Čukarice od "pamtiveka", saradnik svih mogućih beogradskih novinskih redakcija.

Bilo je nekako normalno što se "da Toma dobije nagradu" zauzimaju Udruženje novinara Srbije, urednici BK televizije, RTS-a i nekoliko Politikinih izdanja, kolege jednom rečju, ali će zato biti i direktor Osnovne škole u Žarkovu, Savez samostalnih sindikata, Udruženje starosedelaca Žarkova i građani Čukarice, njih stotinak potpisani na običnom listu hartije, e, to u žiriju stvarno nisu očekivali... I, Toma dobi nagradu.

Stiže, više nego zasluženo priznanje za požutele fotografije iz prošlosti, prave arhivske snimke koji će u nekim - do juče klincima a sada već ozbiljnim ljudima - izazvati setna prisećanja i uzdahe neponovljivih uspomena. Ostale su kao jedino svedočanstvo o izgledu stare Čukarice i Žarkova, naselja u kojima smo živeli, ali koja - da smo se kojim slučajem odselili, pa vratili posle deceniju, ili dve - ne bi prepoznali. Menjalo se sve, tu pred očima, poput deteta koje džiklja, a da to nismo ni videli. Toma, jeste... Zato hvala mu što je mnogima od nas spasio uspomene.

Toplo, od srca, uručujući mu nagradu, ovim rečima Tomislavu Grujičiću obratio se mlađani Zoran Alimpić, predsednik opštine Čukarica, zahvalivši mu kako reče, kao hroničaru Čukarice, foto-piscu i entuzijasti.
Uvek s fotoaparatom o vratu - baš kao što je normalno da čovek ima vrat, tako i Toma aparat o vratu - sretali smo ga novinarskim poslom kod čuvenog Takovskog grma, s koscima livade na Rajcu, u Jolića vodenici na Kolubari, na stadionu Čukaričkog, konjskom vašaru u Debeljači, na Saboru trubača u Guči. Svuda je škljocala njegova kamera. A voleli bi da se i dalje baš na tim mestima viđamo.