„Prakosovo” Aleksandra Lome

Ova studija Aleksandra Lome u isto vreme i monumentalna i otvorena. Monumentalnost je njena već u jednom optimalnom odabiru značajne faktografije, njenoj smišljeno sprovedenoj interakciji, ubedljivoj i svrsishodnoj. A jednom ovako otvorena tema, ovakvom, Lominom, metodom i argumentacijom, dakle tema Prakosova, intrigom je svojom i razložnošću svojom, neiscrpna i višestruko podsticajna. Ona se hrani ne samo plemenitom žudnjom za istinom, već i onom skoro dirljivom ljudskošću koja se, neposustalo i netremice pita - šta je bilo pre, a i još pre, u vremenu i prostoru iz kojih nam nisu dostupne više nikakve pouzdane poruke, nikakvi više znaci, makar i živeli u veri i nadi da ćemo jednoga dana, ili da će neko jednom, doslutiti i to, dodirnuti može biti, a ako to i nije više u ljudskoj moće onda po nekoj zasluženoj blagodati.

Prof. dr Aleksandar Loma (Foto: Ljuba Rankovic)

Aleksandar Loma se dakle uputio u to da pokaže kako su srpske junačke pesme o Kosovu starije od Kosova, odnosno događaja koje opevaju. Da im je poreklo prethrišćansko i predbalkansko, a da su i u srodstvu sa sličnim oblicima mišljenja i pevanja u civilizacijama koje su nam danas daleko, ali sa kojima smo bili blizu, ili u istom životnom i tvoračkom nukleusu, u neka vremena pre nekoliko hiljada godina.

U svome pristupu Prakosovu Loma je najpre na iskustvu i materijalu, jezičkom ritualnom i mitskom, idejnom i ideološkom, kao i u oblicima naukovanja i življenja, govora i pevanja - u našoj junačkoj pesmi generalno, ukazao na njene veze u zajednici pracivilizacijskoj, indoevropskoj i na njenom putu ka vremenu našem i sve većoj prepoznatljivosti njenih izvesnih posebnosti i osobenosti. To je tih dvadesetak studija i ogleda - Prethrišćansko i predbalkansko u srpskim junačkim pesmama. Već u ovome pristupu Prakosovu Loma je pokrenuo jednu impresivnu aparaturu svojih raznovrsnih znanja, naročito jezičkih, uz mitologije, kao i svoju otvorenost i maštovitost, žudnju za otkrićem, a da se ipak održi na tlu svoje racionalne discipline, što neće da mu smeta u jednom diskretnom kreativnom zanosu, jednoj čistoj energiji koja je takođe supstrat one monumentalnosti koja je na početku pomenuta.