prva strana

Utorak, 12. Novembar 2019.

Revija KOLUBARA - Mart 2003 > kultura

prijava | registracija

revija

stav

prilike

ljudi

prošlost

mediji

izbor

kultura

pisma

kalendar

dodatak

revija +

arhiva

impresum

pretraga

Sveto mesto i njegovo obesvećenje

Po biblijskom shvatanju i na primeru onoga što je namenjeno Crkvi Gračanici kod Valjeva

Miodrag Loma (Autor je docent na Filološkom fakultetu)

Biblija daje svoja krajnja merila svetosti na tri vremensko-prostorne ravni, koje su u odnosu uzajamnog dopunjavanja i razjašnjavanja. Naime, ono sveto što je u zemaljskom početku, u rajskoj prapovesti zemlje samo načelno bogodato - budući da može, a ne mora biti obesvećeno - doživljava jedino na vrhuncu zemaljske povesti svoje potpuno ostvarenje, da odmah pređe u božansku onostranost, kako bi se kao upravo takvo, u potpunosti istorijski realizovano, opunomoćilo kroz uzdignuće u samu neprikosnovenu, večno svemoćnu, božansku svetost, te ljude poštedelo svake obesvećujuće zablude o svojoj povesnoj prolaznosti. A tek svemoćni i sveobuhvatni povratak u ovostranost baš ove svetosti u njenom večno sačuvanom potpunom povesnom ostvarenju - jedino okončava svaku ovostranu povesnu prolaznost i obesvećenje njome, dakle, čini kraj zemaljskoj vanrajskoj povesti. Prva navedena vremensko-prostorna ravan biblijskog krajnjeg prikaza svetosti je ona rajskog prapočetka, druga je mesijanskog povesnog vrhunca u Božjem otelotvorenju, vaskrsenju i vaznesenju, a treća je ova, koja pokazuje kraj svake obesvećujuće povesti, što nastupa s povratkom Bogočoveka Mesije-Hrista u naš svet, koji time biva sveobuhvatno vaskrsenjski uzdignut na jedan sasvim nov i dotad nedostižan nivo egzistencije, u večno sveti život samog božanskog bića.

RAJ – Upravo kao Božji vrt, kao Božje mesto, kao mesto Naprosto Najsavršenijeg, te Najsvetijeg Bića, koje daje sveto bivstvovanje svim drugim bićima, Raj je sveto mesto. Naravno, svako mesto je izvorno rajsko, tj. Božje mesto, jer je Bog svakom od njih pojedinačno na svoj božanski način - što znači savršeno - stvorio prostor, a time mu isto tako dao i posebno vreme, te ga osobeno opremio koječime radi blagovremenog ostvarivanja neke bogovoljene, ali u svakom slučaju, savršene i svete svrhe. Baš tako sveto sazdani zemaljski svet Bog je dao svom najvoljenijem, najsavršenijem i najsvetijem stvorenju, čoveku, na upravu, kroz koju je ovaj trebalo da na jedino savršen način - dakle, slobodno - osvedočava sva svoja bogodana savršenstva u dragovoljnoj, u ljubavlju ispunjenoj službi svome Bogu, svome Tvorcu i Svedržitelju, svome Ocu i Gospodu.

BOŽJI GLAS – Međutim, prvi ljudi po svojoj slobodi izbora nisu se opredelili da svedoče svoju božanski stvorenu savršenost i svetost kroz dobrotoljublje, kroz ljubav i brigu za dobri, savršeni i sveti svet koji je Bog stvorio i njima poverio na čuvanje i negovanje, pa su tako postali neposlušni, te se udaljili od jedinog dobrog i savršenog Tvorca i Oca, od koga sve stvaralački dobija svoju valjanost. Oni nisu poslušali Božju zapovest, Božji zakon, kojim im je darivan čitav zemaljski svet samo pod jednim malim i beskrajno lako ispunjivim uslovom. Ljudski praroditelji nisu želeli da slede Božji zakonodavni glas u sebi, umni glas njima bogodane svetoduhovne slovesnosti koja obrazuje čoveka čovekom, glas ljudske svesti i savesti. Naprotiv, dali su se zavesti na pogrešan postupak lošim savetom zlomislenog savetodavca, čim su po prvi put začuli u svojim dušama njegov neprijateljski glas, koji je poricao i klevetao glas Boga u njima.

PROTIVNIK – Taj Protivnik, što na jevrejskom znači Satan, već je učestvovao u jednoj prethodnoj drami Božjih duhovnih glasnika, anđela. Njih je Bog stvorio pre svakog prolaznog telesnog i tvarnog stvorenja kao večna bestelesna duhovna stvorenja i kao takve učinio ih umno slobodnim za svojevoljno opredeljenje na valjano bogoslužbeno postojanje, kakvo im je i dao. Upravo kao jedan od najmoćnijih među anđelima, Satana je predvodio svoje dragovoljne anđeoske sledbenike u samoopredeljenju na zlo, to jest u mržnji prema Jedino Dobrome Bogu, te u protivljenju Njegovom božanskom dobrotoljublju i dobronamernosti, u odbacivanju služenja Božjoj ljubavi i u otvorenoj pobuni protiv njene svevlasti. Čim su zamrzeli Božju dobrotu i pravdu, pa se svojevoljno odmetnuli od njene svetoduhovne sile životne ispravnosti i savršenstva, ovi duhovni pobunjenici, budući večni, na večnost su izvitopereli i obesvetili svoju egzistenciju od božanski sasvim dobromislene na naprosto zlomislenu, i postali su spremni na svako zlo, koje je to što jeste upravo poričući svako božansko dobro, i odričući se njegove svetosti. Tako su oni, zauvek odbacivši Božje sveopšte dobronamerno gospodstvo, večno pokidali sve svoje veze sa Bogom kao dobrim Tvorcem i Svedržiteljem svega, svih vidljivih, tvarnih, i nevidljivih, duhovnih svetova. Ti protiv Boga pobunjeni bogostvoreni duhovi su se sami odbili od svemoćnog nestvorenog Tvorca i Gospoda svega, te su otpali od Njega i zauvek izgubili svoje položaje u anđeoskim duhovnim svetovima, koji su u neposrednoj blizini Bogu, pod samim Božjim prestoljem. Baš to što ne pripadaju više nikuda vođa palih anđela pokušava da nadoknadi razorno uzurpirajući zemaljski svet upravo kroz upliv na samu dušu gospodara ovoga sveta, čoveka.