prva strana

Sreda, 23. Oktobar 2019.

Revija KOLUBARA - April 2003 > prilike

prijava | registracija

revija

stav

prilike

ljudi

prošlost

mediji

izbor

kultura

kalendar

dodatak

revija +

arhiva

impresum

pretraga

Pranje ruku

Mnogo malih zala, već je veliko zlo!

Radovan Marjanović

Kada je čuveni francuski filosof pisao o „banalnosti zla” u današnjem svetu (a jedan ranije o đavolu kao gospodaru ovog sveta), nije mislio na tzv. metafizičko zlo: opštu prolaznost, uključujući čovekovu smrtnost. Mislio je na ljudsko zlo, zlo u moralnom smislu. Nije mislio ni na naše društvo, verovatno ga uopšte nije imao u vidu... A naše društvo tada i nije bilo kao neka tadašnja ili kakvo je sada, sa zlom koje je bukvalno a ne metaforično banalno (svakodnevno, obično). Kao što je to čest slučaj kod takvog „dijagnostikovanja” društva ili vremena, svesno je i namerno preterivao: opisujući kao stanje, ono što je predstavljalo smer... Pisao je da bi ljudi shvatili ne gde su nego kuda idu, kako bi prestali da tamo idu! Mi se takvim pisanjima nismo uznemirili, slabo je ko čitao ne samo to, nego i slične napise naših ljudi. Blaženo uljuljkivan neizbežnom a malo čime zasluženom nadom: „Daće Bog, biće bolje!”, odnosno „Neće, valjda!” Ili uverenjem u našu „posebnost”. Zbog toga smo samo „konstatovali”, kao nešto što se tiče „tamo njih”, tog pisanja ili onog na račun ponašanja u vijetnamskom ratu. Koje je stravično pokazalo na kakvo je sve zlo spreman najčešći tip ličnosti (konvencionalni i autoritarni), kada je „ovlašćen”! A takve mnogo šta, i mnogo ko „ovlašćuje”. Ovlašćuju se i sami, ako nema vladavine institucija...

Sada je kod nas mnogo gore, zlo nas je pohodilo ali i ostalo, odomaćilo se i ukorenilo. Ne zanosimo se uspesima, paralelno sa „iskorenjivanjem zla” i u njegovoj ugodnoj hladovini, raste novo zlo. Pre otkrića onog što je ostalo od Stambolića nestao je profesor Polić, a preti se istom sudbinom profesoru Mimici! Narkomani panično traže drogu, a čim postoji potražnja, postojaće i ponuda. (Već postoji samo je skromnija, i skuplja. Razlog za više zla, da bi joj se udovoljilo.) A većina sve i dalje prima fatalistički, kao nešto što nam sleduje i protiv čega nema svrhe boriti se! Neki kažu: kao kaznu za višedecenijsko „otpadništvo od Boga”, neki opet kao znak naše posebnosti. „Tako nešto, može samo nama da se desi!” (Kad nema pozitivnih, dobre su i negativne privilegije.) Borbu sa zlom prepuštamo vlasti, kao da vlast nije jedan od glavnih krivaca za toliko prisustvo zla! I kao da nikad nismo čuli kako vlast kvari one koji je imaju, mala malo a apsolutna apsolutno...