prva strana

Nedelja, 29. Mart 2020.

Revija KOLUBARA - Maj 2003 > dodatak

prijava | registracija

revija

stav

prilike

ljudi

prošlost

mediji

izbor

kultura

pisma

kalendar

dodatak

revija +

arhiva

impresum

pretraga

Tragikomičan hohštapleraj

Kristina Demeter Filipčev, „Bečejski mozaik“

U Bečeju je opozicija preuzela mesto socijalista, radikala i ostalih 1996. godine. Od tada do 2000. je vodila borbu da zaista dođe na vlast, jer u četvorogodišnjem međuperiodu nije imala dovoljno hrabrosti (?), volje (?), interesa (?) da se, pa i putem sredstva informisanja, suprotstavi, zameri i stane na lokalne repove onih koji su globalno vladali Srbijom.

Bečej (Foto: Ljuba Rankovic)

Dolazi 2000. godina kada stranke na vlasti u Bečeju shvataju da mediji mogu biti odlično sredstvo za ponovno osvajanje vlasti. Za razliku od prethodnog četvorogodišnjeg perioda oglašavaju se i onda kada ih niko ne pita, novinari postaju njihovi saveznici, pričaju o potrebi demokratskih promena, organizuju mitinge itd. Osvajaju vlast.

Tada, posle početnog poleta, ponovo stupa na snagu politika nezameranja prema delima i nedelima onih koji su u periodu posle 5. oktobra 2000. godine izmileli iz svojih skrovišta.

Novinari (koji se profesionalno bave ovim poslom i žive od toga, u Bečeju ih ima 5-6) sve teže i teže dolaze do informacija o radu lokalne vlasti, niko „nije nadležan“ da odgovara na – za političare - škakljiva pitanja, prilikom istraživanja čak i najnevinijeg problema niotkuda se stvaraju „ničim izazvane” blokade i barijere i „dobronamerni“ saveti...

Zarad objektivnog prikaza odnosa političari-novinari treba reći kako ima prilika kada se političari rado oglašavaju kao što su novogodišnji razgovori o urađenom, obećanjima za sledeću godinu, primanje donacija, davanje pomoći, protokolarne posete čelnika opštine novorođenim trojkama, kritikovanje političkih neistomišljenika - u slučajevima kada postoji politički interes, dakako.

Problemi u opštenju nastaju onog trenutka kada je lokalna vlast shvatila kako „manjina“ od 5-6 pomenutih novinara svoj posao shvata ozbiljno, želi da bude nezavisan od bilo čijih interesa, političkih igrarija i da, Bože moj, drži do toga da mediji i novinari u njima treba da budu korektiv i kontrola svakoj vlasti. Pa i demokratskoj.

Tada je bez jasnog obrazloženja raskinut ugovor između Skupštine opštine i privatnog nedeljnika „Bečejski mozaik“ po kojem su do 2001. godine uplaćivana simbolična sredstva za izveštavanje o radu lokalne samouprave. Nakon toga pa sve do danas sredstva iz opštinskog budžeta predviđena za informisanje odlaze nedeljnicima i mesečnicima iz Subotice. Obrazloženje za „nove praksu” je što lokalni političari nisu zadovoljni načinom pisanja pomenutog i ostalih lokalnih medija.

Posle pauze, 2003. godine iz opštinskog budžeta na zahtev „Bečejskog mozaika“ ovom glasilu dodeljeno je 70.000 dinara. Drugi mediji, dva lokalna radija (jedan je muzički radio, deoničarsko društvo, drugi je privatan) i list osnovan od strane SPS-a, po informacijama kojima raspolažemo nisu tražili materijalna sredstva iz dela budžeta predviđenog za informisanje.