Nesposobni a dragoceni

Naša politika i ono što od nje zavisi (a zavisi sve, politika je naša sudbina!), stvarno je specifična i više „naša” nego politika! Bila je i ostala „sistemski rad” a ne politika, više izgrađivanje „novog sistema” i razgrađivanje ranijeg, nego borba za vlast u postojećem sistemu. Da li se radi o radikalno novom (utopizmu) ili radikalno starom (obnovi u drukčijim prilikama postojećeg ili čak nikad postojećeg), nije bitno. Bitno je da se oba puta radi o radikalnom preokretu zasnovanom na „istorijskom proricanju”, takvom da njegova „veličina” velikim čini svaki korak na njegovom ostvarivanju. A i neuspeh pojedinačne delatnosti ili čina, tako ne deluje. Možda će se kasnije, kada sistem bude ostvaren, pokazati kao uspešan korak!

Dvostruka priroda sistemskog rada: razgrađivanje starog i izgrađivanje novog sistema, otežava merenje uspešnosti samog tog rada! Odnos jednog i drugog ili određivanje onog što je sada važnije, onog što je prioritetno (hitno) i onog što je primarno (bitno), teško je valjano i za duže vreme odrediti i kada bi se to moglo činiti hladno, analitički, na osnovu svih razloga, a ne kako se čini u svakom političkom životu: temperamentno, zainteresovano, na osnovu odnosa snaga... Totalni i vidljiv neuspeh u jednom, uostalom, može biti praćen krupnim i takođe vidljivim uspehom u drugom! Dva delimična ili skromna uspeha (u jednom i drugom), mogu predstavljati pokriće za odsustvo stvarnog uspeha u makar jednom! Neuspeh u jednom koji neko smatra bitnijim ili hitnijim, „dobar” je razlog za minimalizovanje stvarnog uspeha u drugom. I tako dalje...

Bez ovog rada na „istorijskom”, što vredi posebnog isticanja, politika znači odsustvo mistifikovanja političkog rada i automatskog stavljanja na neuporedivo važnije mesto od onog standardnog, „društveno-korisnog rada” u privredi i vanprivredi. Obrnuto, društveno-korisni rad tada utiče na politiku, koja prelazi u usavršavanje svakodnevice ili korak-po-korak društveni inženjering, umesto utopijskog društvenog inženjeringa ili istorijskih preokreta i zaokreta, istorijskih proročanstava i rada na njihovom ostvarivanju. Opravdavanje uloge i položaja političara i vlasti vrši se njihovim svakodnevnim radom, borba sa organizovanim kriminalom redovan je posao koji ne počinje vanrednim događajem i ne zahteva vanredno stanje. Umesto dugotrajnog nerada, posle koga dolazi spektakularan (kampanjski?) rad! Skorašnji evidentni uspesi aktuelne policije, ne treba da prikriju njene znatno duže neuspehe. A i cenu po kojoj je ostvarila uspehe, u koju spada i ubistvo jednog premijera!