Najstarija Ljižanka

U Ljigu svoje penzionerske dane provodi Milevka Ivanović (96 g.) najstarija Ljižanka. Živi sama (1998. umro joj je brat Dragan, sa kim je živela u zajedničkom domaćinstvu).

Rođena je na Vavedenje 1907. godine u Ljigu, kao najstarija od devetoro dece trgovca Save Savića. Bilo ih je pet sestara i četiri brata. U školu je pošla septembra 1914. Odmah potom počela je Suvoborska bitka, pa se dobro seća bežanije u Slavkovicu.

Milevka danas sa unukom Minom u kuhinji, na svom radnom mestu (Foto: Ljuba Rankovic)

Čudo od žene! U tim godinama ona svakog jutra ode do Ćuka u radnju po hleb i jogurt, pa onda kod Belog, kasapina, po mleveno - za sarmicu i „nešto za kucu”. Dobro pamti šta je bilo pre rata, ali i juče! Za poslednji Uskrs, kad joj je u goste dolazio sestrić iz Beograda sa porodicom, umesila je pet vrsta kolača i spremila pravi slavski ručak. Svakog dana je gledala seriju „Sve za ljubav”, pa pokušavajući da i druge zainteresuje, kaže: „Pazi ovoga, ostavio ženu, sad razgovara sa švalerkom. Bože me prosti k’o da su Srbi!”

O vremenu između dva rata kaže: „Živeli smo lepo, ali na pošten način!” Iz tog perioda pamti oficirske zabave u Valjevu. Skupi se tu dosta otmenog sveta! A muzika svira: dva hoda, jedan okret. Kola, nisu to bili đuskavci - već salonska kola Srbijanka na primer. Ostajali smo do pet ujutro”. Iz tog vremena potiču i njene simpatije prema komunistima. Tome je dosta doprineo Sava Kerković, učitelj, s kojim su se družile njene sestre, koji je bio vrlo zabavan.

Otac Sava je bio demokrata. Ako li se desi da se neko od ukućana zaboravi i pomene komuniste, on samo odbrusi: „Marš napolje”. Svoje političke protivnike radikale uvek su zvali - radikalčine!

U ovim godinama najnormalnije je da čovek prebira po svojim uspomenama. Tako i Milevka često priča o svojoj udaji, a udala se u 37. Za udovca sa troje dece (poznatog trgovca Sretena Ivanovića). Kaže: „Od onakvih lepih mladića, ja sačekala Sretena. Imala sam pet učitelja, koji su hteli da se žene samnom, ali tata kaže - Najbolje je kad stalno kaplje! Ni ja nisam nikog volela iz državne službe, od pandura do načelnika.”

Oko njene udaje (a i udaja ostalih sestara) zapinjalo je obično zbog novca - otac Sava je bio malo tvrđi „na parama” - a bez toga nema dobre prilike. Sem najmlađe sestre Božanke nijedna se nije udala „na vreme”. Jedino joj je sad žao zbog sitnih slova, teško čita novine - a voli to. Ipak uspeva da prati i politička zbivanja. Pred jedne od poslednjih izbora ovako je komentarisala: „Uporan čovek, bori se (Labus) a ovaj drugi (V.K.) nije borben, kad govori ne gleda te u oči. Al’ opet bolje i on nego neko treći!” Za ministra D.M. kaže: „Ne sviđa mi se, stalno menja stranke”. Kad je Bata Živojinović imao nastup na TV-u kaže: „Šta ima njega da gledam - on je glumac”.

Kad neko kritikuje njene Saviće, ona braneći ih kaže: „Dobri su to ljudi. Nego su se posle poženili raznim ženama”. Inače, u Savićima (grana kojoj ona pripada) glavnu reč je vodila baba Pavlija (Savina majka). Ona je često išla u Beograd da trguje (umesto svog čoveka Milana). Na jednom od tih odlazaka u Beograd bila se „malo zauzela” sa jednim Grkom, trgovcem, pa otuda su „grčki” nos imali njen otac Sava, ona, kao i većina njenih sestara i braće.

Dolaze joj često na kafu komšinice i familija, a petkom, kad je pazarni dan, sve ih služi „redno”. Samo rakiju preskače. Kad tako uz kafu čuje za nekoga da je prilično zaboravan i da mu nije dobro, ona kaže: „Teško je razgovarati sa pametnim starijim čovekom, a kamo li sa izgubljenim”.

Za jednog mlađeg čoveka, koji je uznapredovao u službi i postao malo veći rukovodilac veli: „On nije u stanju ni ženi starešina da bude, a kamo li...”

Razgovara ona svojevremeno sa drugaricom Bosom, ćerkom Bože Pavlovića, bankara iz Ljiga, kritikuje svog oca Savu, zamerajući mu najviše što je „švaleraš“. Bosa je umiruje rečima: „Ćuti Milevka, da nije kurvi, kad bi se žene odmorile”.

Svesna je ona koliko ima godina, i sa te strane čvrsto stoji na nogama. Za svoju sahranu, sasvim mirno, uz kafu kaže: „Neće tu biti mnogo naroda. Stari Ljižani su pomrli, a kod mlađih ja nisam ni išla”.