knjige Enigmatska proza Roman Slavena Radovanovića „Povest o Rajmondu Lilu” u izdanju „Narodne knjige” Branko Pirgić

podnaslovi } Enigmatska proza Dosta se ovaj roman naslanja „Povest” je enigmatska proza

„Povest” je enigmatska proza

, zasnovana na uverenju da je Istorija pozornica sukoba pozitivnih i negativnih sila, zla i dobra. U shvatanju smisla Istorije i, uopšte, sveta prepoznajemo kod Slavena Radovanovića dobru dozu manihejskog dualizma. Teško se on otima strogim crno-belim podelama na dobro i zlo, raj i pakao, boga i čoveka, vere i bezverja. S jedne strane taj manihejizam utiče da se on lakše opredeli za pravu stranu i zauzme pozitivan stav ali, u poetskoj sferi, znamo, to nije dovoljno. Naprotiv - to može, najčešće štetno, da utiče na literarni efekat jer preti da prozu - koja je proces pa sobom nosi neizvesnost - pretvori u propoved. A piščev glas u glas ideologa. Ovo manihejsko iskušenje vazda osećamo na stranicama Radovanovićevih proza.

Poetika „Povesti” se temelji na tamnom, zagonetnom pripovedanju ispunjenom zapletima. Upotreba citata, posezanje za (pseudo)dokumentima, kombinovanje podataka iz stvarne i tajne istorije, uticaji proznih poetika Umberta Eka (“Ime ruže” i „Fukoovo klatno”) i Danila Kiša (posebno „Grobnica za Borisa Davidoviča”), elementi krimi priče, zagonetke, tajni spisi, zavere, borba vlasti i moć, zlo u istoriji... elementi su koji sačinjavaju ovu prozu. Otklon od postmodernističkih izazova Radovanović pronalazi u metafizičkoj ideosferi pravoslavlja koja, po autoru, tu nalazi uporište i „čvrstu” tačku spasa i svetlosti. U to polje bismo mogli smestiti Biće i onaj semantički potencijal koji sobom nosi priča o Kremanskom proročanstvu i o Tarabićima. Toj temi je posvećeno dosta prostora i to na „povlašćenim” mestima priče. Pronicanje u poetiku i mogućnost susreta sa Bićem onakvim kakvim nam ga autor sugeriše - ostavljamo svakom čitaocu kao estetski izazov.