prva strana

Nedelja, 22. Septembar 2019.

Revija KOLUBARA - Jul 2003 > prilike

prijava | registracija

revija

stav

prilike

ljudi

prošlost

mediji

izbor

kultura

pisma

kalendar

dodatak

revija +

arhiva

impresum

pretraga

Država, naša a ne okupatorska

Od blokade do blokade, tek da nešto rade!

Radovan Marjanović

Raniji, skorašnji i, po svemu sudeći, budući izrazi nezadovoljstva putem blokiranja puteva, pruga i mostova, postaju deo nacionalnog folklora. Ili navika, a navika je druga priroda! To znači da će ih biti sve više, ali i da reagovanje na njih neće večno biti ono koje žele akteri blokiranja. A i ne treba, ne može, i ne sme!

(Foto: Ljuba Rankovic)

Krenimo od kraja! Sme li im država, ako uopšte može, izaći u susret? Teško, ne samo zbog presedana koji bi nastao. Gde da nađe potrebne pare a da ih ne uzme od onih koji ih imaju, i koji su joj dostupni? Od onih čije su pare na računima, koji su ih legalno stekli! A to znači socijalizaciju, dalje državno gazdovanje... A zatim, može li se igde izgraditi deponija? Nikako, sudeći po blokadama puteva koje obavezno uslede, čim se najavi da će je negde biti! Posebno pitanje je kuda vodi nastavak ove prakse, ko je sve sledeći? Malinari su su se uredno najavili, imaju iskustva... Da neće i železnica, tim pre što ni kriva ni dužna, trpi zbog blokada? A posle toga na red bi došli oni koje bi ona oštetila...

Šta ako druge firme, koje imaju vozni park ili teške mašine, blokiraju saobraćajnice? A one koje to nemaju, kao i nezadovoljni iz ovog ili onog razloga (nesrećne izbeglice da i ne pominjemo), mogu ih blokirati i sedenjem ili ležanjem, igranjem fudbala ili kola, svim samo (nadajmo se) ne samospaljivanjem! Šta ako se krene na sprečavanje građana u ostvarivanju nekog drugog prava, a ne samo na kretanje? Uostalom, pravo na odlazak lekaru, i te kako se već krnjilo blokadama! Kad se jednom napuste institucije i na jedan način ko može garantovati da će se tu stati? Šta da rade oni koji takođe nisu zadovoljni institucijama sistema, ali nemaju sredstava za blokadu puteva? Šta, ako ne da posegnu za drugim vaninstitucionalnim rešenjem, onim koje im stoji na raspolaganju? Okupacija određenih prostorija ili zgrada, ne zaboravimo, takođe je vaninstitucionalno rešenje! Baš kao i diverzija, pa i atentat! Već smo pomenuli da kad se naviknemo na blokade, one neće imati efekta!