prva strana

Utorak, 12. Novembar 2019.

Revija KOLUBARA - Jul 2003 > prošlost

prijava | registracija

revija

stav

prilike

ljudi

prošlost

mediji

izbor

kultura

pisma

kalendar

dodatak

revija +

arhiva

impresum

pretraga

Zločin okupatora u Podrinju 1914.

Borislav Vujić

Tokom Prvog svetskog rata, za vreme okupacije Srbije i prilikom povlačenja Austrougarske vojske, učinjeni su u Srbiji mnogobrojni zločini, dotle nezapamćeni, čak i za vremena turske vladavine.

Jedno takvo zlodelo dogodilo se u decembru 1914. godine u Podrinju. Komandant Drinske divizijske oblasti je, 8. decembra 1914. godine, odredio komisiju koja je imala zadatak da ispita sve okolnosti u vezi sa ovom strahotom. Komisiju su sačinjavali Janićije Krasojević, sreski načelnik iz Valjeva, Julijus Šmit, direktor električne centrale u Valjevu, lekari - doktor Tienhoven iz Holandije i naš lekar, doktor Svet. Nikolajević iz Beograda.

Komisija je otišla u selo Krivaju, gde je našla korespondenta Treće armije, Živojina Dačića, koji je komisiju odveo na lice mesta.

U selu Krivaji, u blizini puta Valjevo - Loznica, komisija je našla gomilu leševa muškaraca, žena, dece, devojaka... Prvo je snimila leševe u onakvom stanju kako su nađeni. Lekari su utvrdili da su to: Spomenka Ćosić, stara 16 godina, Mirka Ćosić, 58 godina, Sara Cerovčević, 50 godina, Miljana Blagojević, 50 godina, Milan Reljić, 50 godina, Cvetko Blagojević, 14 godina, Milan Stevanović, 60 godina, Stojadin Blagojević, 13 godina, Leposava Lazić, 18 godina, Krsmanija Blagojević, 18 godina, Ilinka Cerovčević, 25 godina i Lazar Cerovčević, 12 godina. Sva ova lica su iz sela Simina Brda, do položaja „Marjanovića vis”, gde je vođena borba između srpske vojske i agresora. Po rečima ukućana ovih žrtava, Austrijanci su zašli po kućama i odveli koga su hteli, i kasnije pobili.

Lekari su pregledali leševe i našli tragove strašnih mučenja. U izveštaju je rečeno da je jednoj ženi razbijena glava, drugoj je rasečena butina bajonetom, jednom starcu je kundakom razbijena vilica, jednoj devojci bajonetom proboden vrat.

Komisija je u Brezjaku našla u jednom rovu leševe Lazara Petrovića, starog 40 godina, njegovu ženu Milicu, staru 40 godina i kćeri Dobrilu od 18, Stanojku od 12 i Angelinu od 14 godina. Nedaleko od ovog mesta komisija je našla pet zakopanih leševa: Sime Jezdića od 14 godina, Anice Jezdić od 30, Angeline Pavlović od 13, Dragića Pavlovića od 14 i Jule Tomić od 14 godina. U istom selu u vajatu je nađena mrtva Mirosava, žena Milorada Petrovića iz Brezjaka. To je mlada, tek dovedena u kuću, muž joj je bio na frontu, a ona zloupotrebljavana od strane neprijateljskih vojnika, podoficira i oficira. Posle grupnog silovanja, njoj je proboden bajonet kroz grudi.

Janićije Krasojević (Foto: Ljuba Rankovic)

Pored ubistava vojna lica austrougarske vojske su ulazila u kuće i odnosila sve što se moglo naći. Najoštećenija je kuća sveštenika iz Brezjaka od koga su odneli sve stvari od vrednosti, a ostatak su polupali i onesposobili za upotrebu. Sva popova biblioteka je uništena, a kao kruna ovog divljaštva stoje natpisi na vratima popove kuće: „Uspomene na pohod austrijske vojske 1914. godine. Uništimo Kraljevinu Srbiju. Živela Austro Ugarska”!

Izveštaj je upućen Ministarstvu vojnom.

Predsednik komisije Janićije Krasojević je u to vreme bio sreski načelnik u Valjevu, dvadesetih godina je u Valjevu veliki župan, to jest rukovodilac organa vlasti u Oblasti valjevskoj. Kasnije, za vreme Kraljevine Jugoslavije, bio je na dužnosti u Skoplju kao prvi ban Vardarske banovine. Svoj portret je poklonio venčanom kumu Velimiru Vujiću, u to vreme načelniku Odeljenja trgovine, industrije i zanatstva Dunavske banovine u Novom Sadu. Kum je Janićija Krasojevića zvao „prepodobni otac Joanikije”, kako je i sam napisao na poslatoj fotografiji od 14. novembra 1931. godine.

Poznatije je ko je Julijus Šmit, valjevski građanin od početka dvadesetog veka. On je došao u Srbiju, gde je radio, naročito u Valjevu, na korisnim poslovima, a već 1914. godine bio je ovde direktor i vlasnik električnog preduzeća.

Ovaj slučaj opisan je u knjizi Petra Opačića „Vojvoda Živojin Mišić”, izdanje u Beogradu, 2002. godine.