prva strana

Četvrtak, 21. Novembar 2019.

Revija KOLUBARA - Avgust 2003 > prilike

prijava | registracija

revija

stav

prilike

ljudi

mediji

izbor

kultura

pisma

kalendar

revija +

arhiva

impresum

pretraga

Propovedi novih proroka

O konferencijama za štampu

Radovan Marjanović

SLABO BI SE ŠTA PROMENILO

i onim što opozicija stalno traži: televizijskim prenosima skupštinskih sednica, bez obzira što na njima ne govore samo predstavnici opozicije. Svi se i unutar pozicije i unutar opozicije a ne samo između njih dve, osporavaju i napadaju, ali se u suštini slažu da jedni drugima trebaju više od „naroda”. Skupštinske koalicije i tako prave međusobno, ne sa narodom... Kao predstava za narod i razgovor gluvih (stvarni razgovor odvija se daleko od očiju i ušiju javnosti), prenos bi značio nekoliko partijskih „konferencija za štampu”, zbirno! U odnosu na javnost ili narod, sve po starom. Opštenje opet jednosmerno, dijaloga sa narodom nema. Oni govore, a narod sluša! Svi mediji na jednom mestu, i svi izveštavaju o istom! Nije li ovo jako blizu onom što je smrt za stvarne medije i stvarno javno mnjenje, a jako drago autoritarnoj vlasti: svi emituju isto? Odatle do onog: „Naređenje, izvršenje!”, mali je korak!

U inflaciji „konferencija za štampu”, gube se i razlike između značajnih i beznačajnih političkih subjekata, između onih iza kojih stoji brojno članstvo i mandati u skupštinama, i onih iza kojih stoji (ili ne stoji) uža familija... Zaboravlja se da na nekima ima i prezentovanja „zvaničnog”, onog što zaista treba „primiti k znanju” jer dolazi od strane legalnih organa kao njihova a po druge obavezujuća odluka. Umesto da je sprovodimo, sačekaćemo šta će reći ostali, mada „ostalih” ovde nema! Zaboravlja se i da postoje slučajevi sa samo jednom istinom koju utvrđuje neko ko nije politički subjekt nego zajednica onih koji se bave naukom, tehnikom, tehnologijom, ekonomijom, filosofijom... ne sa onoliko istina koliko ima tragično razjedinjenih političkih subjekata!

Izgleda ne samo da nam je politika sudbina, nego nam je sudbina upravo ovakva politika. Kako da bude drukčije ako ne đonom po svima drugima a osobito po onom ko je najsličniji, ako je tragično malo Indijanaca za toliko mnogo poglavica? I kad su programi slični kao jaje jajetu, a ni između naziva partija velike razlike nema? Neće valjda cepati dlaku na četvoro, i iznositi razlike između unije i alternative, liberala Srbije i liberalne stranke Srbije, demokratske stranke u Srbiji i demokratske stranke Srbije? – Sve sama demokratija, tranzicija, privatizacija, liberalizacija i ostala za...nimacija, sve samo uključivanje u Evropu i svetske tokove i rokove! (Uz isključivanje zdravog razuma kod naroda.) Nacionalni interes se podrazumeva... A stalno obećavana „transparentnost politike”? – Obezbeđena je ovako, „saopštenjem za štampu” i „konferencijom za štampu”! Pošto će ih sigurno biti, novinari ne moraju dreždati ni u skupštini, ni na ulici. A u skupštini ili tamo gde se politika navodno „kreira”, i tako mogu samo da smetaju. Baš kao i nezahvalni narod koji stalno traži vlastiti napredak, pored evidentnog napretka njegovih vrlih predstavnika!