Ne daj, Bože, da se moćni slože Radovan Marjanović

podnaslovi } Ne daj, Bože, da se moćni slože SPREGA POLITIČKIH I PRIVREDNIH

Blamiranje demokratije od strane demokratske vlasti i demokratskih partija, opasnije je od nedemokratskog gušenja demokratije

Narodu i javnosti ne treba „podilaziti” ako im se želi dobro, i nije teško pokazati da oni koji to čine obično žele samo da od njih dobiju pokriće i podršku. Za svoje, koje može biti na štetu naroda i javnosti! Biti demokratski raspoložen zato ne znači ignorisati vapijuću provaliju unutar naroda, između elite i mase. Naprotiv, demokratija je samo način izbora najbolje elite, a demokratski raspoložen radi na smanjivanju pomenute provalije. Prosvećivanjem mase, a ne prosvećivanjem elite! A razloga za prosvećivanje i te kako ima. Ako su i mnogi od vodećih ljudi u korporacijama, vladama i radničkim udruženjima, pre šahovske figure i „umetnici prilagođavanja” nego samostalne i energične vođe sa svojim ja i svojim mišljenjem, kako je tek sa onima koji nisu vodeći nego spadaju u masu?

VAŽNOST DOBRE ELITE, potreba da se vodeći ili moćni ljudi elitno (dobro) ponašaju veoma je važna zbog slabosti mase. Dobre elite nema bez njene podele, podela elite neophodna je zbog davno istaknute i stalno ponavljane mogućnosti kvarenja nekog njenog dela. Osobito vodeće ili političke elite, budući da vlast vrlo uspešno kvari. (Izgleda da ona prosto svrbi da bude upotrebljena!) Nije li mnogo onih koji tvrde da je vlast solidno iskvarila naše doskorašnje opozicionare, uključujući one koji su nesumnjivo bili časni ljudi? Zato je dobro da ni posebna elita ne bude ujedinjena. Osobito da vlast i opozicija budu jasno razgraničene, posedujući i različite medije, ali ni da u privredi niko nema monopolsku poziciju. U umetnosti, filosofiji ili nauci, bilo gde, takođe.

Podela elite nije važna, nekakvu važnost sve ima... Ona je neohodna: za demokratiju, smenjivu i odgovornu vlast, nezavisno sudstvo i pravnu državu, obavešteno i kritičko javno mnjenje... za zaista moderno društvo! Pošto niko nije sudija u svojoj parnici, nije dovoljno da vladajuća stranka (ili vlast, svejedno) izjavljuje kako ne štiti ili ne protežira ovog ili onog. To treba da kaže neko drugi! Sasvim je moguće da ni on ne bude u pravu, ali dok se ne dokaže suprotno, manje je razloga da mu se ne poveruje. Bar zato što nije u poziciji Cige koji svoga konja hvali! „Odgovorno tvrdi” samo onaj ko za svoje tvrdnje ne samo što odgovara, nego odgovara pred nekim drugim a ne pred sudom svoje partije! Pa i sudom institucija, čije je čelnike instalirala njegova partija... Bez podele teško može biti nekog dobrog i stvarno „glasnog” da usmerava masu u dobrom smeru „otvarajući joj oči” i za druge smerove osim zvaničnog, a ne samo za slabosti vodeće elite ili njeno kvarenje. Podela elite važna je i zbog toga što samo moć može ograničavati moć, što jednu elitu svakodnevno i u redovnom stanju može ograničavati samo druga elita. Masa (pojedinačno bespomoćnih) to čini retko, kada se dovoljno „naelektriše”, obično pod uticajem neke druge elite...