Vujić zaslužuje pohvale

Dr Miodrag Živanović, Miša-Fuzi, profesor Univerziteta

Obraćam Vam se sa uverenjem da ćete u Vašem uglednom mesečniku pronaći prostor u odgovarajućoj rubrici za članak koji pišem kao „stari Valjevac”, istina dugo ne živeći u Valjevu, ali kome je veoma i iskreno stalo do prosperiteta i lepše budućnosti rodnoga grada.

Već nekoliko dana se nalazim u Valjevu, na odmoru. Tropske vrućine, koje podnosimo svak na svoj način i javna polemika oko „uređenja Petničke pećine” koju isto tako vode svi, svak na svoj način, podstakli su me da Vam se obratim.

Po vrelini jučerašnjeg dana otišao sam sa prijateljem da vidim fabriku vode u Petnici i ulaz u pećinu. Utisak koji se odmah nametnuo ispred hale fabrike i u samoj hali pun je divljenja i pohvale. Prvo, ne radi se o fabrici koja ispušta čađavi dim i zagađuje okolinu već o veoma lepom zdanju, sa fasadom u mermeru i malenom fontanom ispred ulaza. Zadivila me koncepcija i tehnologija eksploatacije vode. Pogled sa rampe u samoj hali potvrđuje stručnost i estetiku kojima su izgrađena postrojenja i ugrađena savremena i kvalitetna oprema. Mislim da bi mnoge farmaceutsko-hemijske kuće u nas mogle pozavideti na ambijentu i opštem aspektu koji pruža proizvodna hala ove fabrike. A desetak najnovijih šlepera plave boje, marke „Volvo”, parkiranih na uređenom i čistom parkingu samo potvrđuju da se radi o ozbiljnoj „industriji”.

Sa platoa fabrike, preko krošnji drveća i malenog brežuljka nazire se kameni svod pećine, bolje reći gromada stene koja ničim ne govori da smo blizu prilaza i ulaza u taj znameniti arheološki milje.

Kada se već govori o „ulazu u pećinu”, koji je ovih vrelih dana na tapetu vrućih rasprava, osećam potrebu da priložim i svoj komentar. Ne znam iz kojih je pobuda lokalni odbor jedne minorne partije, bilo da je u pitanju G-17, 18, 19 ili 20, bilo da je „plus” ili „minus”, optužio vlasnika firme „Vujić” da je „uzurpirao Petničku pećinu” („Večernje Novosti” od 19. ovog meseca). Ne shvatam da jedan partijski forum, sem ako u njemu ne sede samo ekolozi, arheolozi i speleolozi, uzima sebi pravo da komentariše šta je šteta (o koristi oni i ne govore) u celoj ovoj akciji koju firma „Vujić” izvodi uređujući i oblikujući prilaz Pećini. Naprotiv, mišljenja sam da ono što gospodin Vujić, kojeg uzgred rečeno autor ovog članka lično i ne poznaje, čini, samo doprinosi izgledu i ulepšava jedan značajan prostor vraćajući ga u ekološke okvire kojeg su godinama rušili nemarni ljudi i neodgovorna stoka.

Zašto zamerati čoveku koji je uložio svoja sredstva da bi ulepšao i stvorio jedan ambijent u prirodi koji samo može uzdići turistički i opšti rejting Valjeva? Ako su neki već izgrađeni objekti kao što je kućica koja podseća na raniju vodenicu na reci, pa i „popločavanje Pećine”, na koje se aludira u „Novostima”, dali jednu humanu fizionomiju ovome prostoru, onda treba odati priznanje gospodinu Vidoju Vujiću, a ne prozivati ga pamfletskim člancima.

Gospodin Vujić ulaže svoj novac u ovu akciju ne plasirajući ga na Sejšelska ostrva ili Kipar. I novac je tu i blagodeti u kojima će valjevski izletnici i oni iz drugih gradova, izdalje, uživati. Te „pločice” nisu keramičke, niti na bilo koji način smetaju. Ne smetaju ni ranije uklesani likovi heroja partizanskog rata. Ne smetaju jedni drugima! Već se nazire vizija toga prostora i on će, po mome mišljenju, biti najprivlačnija turistička atrakcija grada i okoline.

Jedino ne znam ko i zbog čega je iznad na steni ispisao reč „Tito”. I nacrtao petokraku zvezdu. Po meni, jedino se taj detalj ne uklapa ambijentalno. Najzad, imali smo puno pećina, od Kosova do Drvara, sa tim natpisom, pa neka ih neka tamo stoje. Ako još stoje.

Veoma pakosno i zlurado je nastojanje čelnika „G-17” u Valjevu da sve ove objekte stave u krug fabrike ili fabriku u Pećinu. I fabrika i Istraživačka stanica, Petnička crkva i bazeni za kupanje su toliko udaljeni od Pećine, da joj ne remete ni izgled ni ugled. Samo svi zajedno ovi sadržaji skupa pružaju dekor koji će mnoge privlačiti. Pa i izgradnja jednog motela ili manjeg hotela više kategorije, ne bi bio deplasiran. Samo bi mu trebalo naći pravi mesto i nazivati ga „letnjikovcem za poslovne partnere” i „kafanom”. Čudni smo mi ljudi: pakost i zavist su gori i od poroka!

A, ako je firma „Vujić”, na ovaj ili onaj način učinila neke pravne propuste i zaobišla, svojom ili tuđom greškom, neke komunalne propise, neka nadležni organi Opštine preduzme odgovarajuće mere. Ali nikako da ometu dovršavanje započetog posla.

U Valjevu, 20. avgust 2003.