Ruženje, bez kraja

Poštovani gospodine uredniče,

došlo je dotle da bih najviše voleo kad se moje ime ne bi uopšte spominjalo na stranicama Revije. Jer kad god je to do sada činjeno, činjeno je s puno zlobe, loših namera i netačnosti.

Ja, na žalost, ne mogu u ovom tekstu otkloniti svu zlonamernost i ukazati na sve netačnosti, ali želim, vama gospodine uredniče, da ukažem na činjenicu, da ako bi neko poređao sve tekstove u kojima se pominjem, stekao bi utisak da se radi o vrlo lošem čoveku, sklonom svemu i svačemu, koji ne razume ni elementarne stvari na mestu na kome se nalazi. Stvari ne stoje uopšte tako.

Polazeći od takvog stava, autor većine tih tekstova Branko Vićentijević, smatrao je da nikakvih skrupula i ne treba da ima, a da sačuvaj Bože, i mene priupita nešto o događajima o kojima je pisao, a čiji sam ja jedan od aktera, to mu nije palo na pamet.

Ja vam se nisam obraćao do sada jer su me prijatelji uveravali da ti zajedljivi tekstići i nemaju neku važnost, a bila mi je muka da odgovaram na insinuacije, poluistine i slabo prikrivene loše namere. Na takav manir teško je naći adekvatan odgovor.

No tekst u predzadnjem broju „Kolubare”, naterao me je da pišem.

U tom tekstu Branko Vićentijević navodi kako je Poslovna zajednica radio stanica Srbije krajem septembra organizovala sedmodnevno sportsko takmičenje u Grčkoj za novinare Srbije i severne Grčke. I „da su direktori kako i dolikuje imali besplatan boravak natječući se sve u šesnaest”. I da im to, direktorima, nije prvi put da imaju besplatan boravak. Ne kaže se gde su to direktori tokom 2003. još imali besplatan boravak, koji direktori, da li sami, da li s porodicama, da li s ljubavnicama, da li su svi direktori koji su bili na Novinarskoj olimpijadi u Marmarasu pre toga takođe bili besplatno u Marmarasu?

Siguran sam da B. Vićentijeviću do tačnosti i nije stalo. Jer bi tačnost pokazala da direktori nisu imali besplatan boravak na novinarskom takmičenju u Grčkoj. Imali su samo predsednik Skupštine radio-stanica Srbije i predsednik Upravnog odbora koji nije ni putovao u Grčku. I da li onaj zbog koga je tekst pisan i na koga se aludira treba B. Vićentijeviću da na uvid podnese čekove kojima je u maju platio letovanje za sebe i porodicu? Eto, zbog takvih stvari mi je bilo muka da vam se do sada obraćam, gospodine uredniče.

Ili tvrdnja da je za to vreme, za vreme boravka direktora u Grčkoj, potpuno zamrla saradnja sa Radio Beogradom. Ma, jel’ moguće?! Sedam dana odsustvovanja, da li jednog ili svih direktora, i gotova saradnja sa Radio Beogradom koja je nekada bila tako bogata. Da li razlozi za znatno suženje te saradnje ne leže na drugoj strani, u novom rukovodstvu Radio Beograda, recimo, koje nema sluha za unutrašnjost. Da li treba da ih molimo kako bi se pojavili na njihovim talasima i to potpuno besplatno?

To je B. Vićentijević lako mogao da zna samo da je našao za shodno da upita i onog koga okrivljuje. Da čuje mišljenje pa posle kako mu volja. Kao što je mogao pitati i onda kada je pisao o pokušajima da se brutalno ospori legalno imenovan direktor Radio Valjeva, o nesporazumima povodom izlaska drugog broja „Tešnjarskog glasonoše” prošle godine, o tome da li je direktor ostavio ovlašćenja zameniku kada je pošao na odmor... Demanti je kao prosuto sirće. Pokupite tečnost, ali miris ostaje. Na miris u ovim tekstovima i računa B. Vićentijević.

Gospodine uredniče, u vašoj Reviji o jednim novinarima uvek se piše loše, a o drugima uvek afirmativno. Ovi drugi su nekako u sazvežđu vaše Revije, dok prvi nisu. U najmanju ruku to nije korektno.

Ukoliko zaista niste primetili da se u vašoj Reviji pomenuti novinari odstreljuju bez skrupula kao glineni golubovi, nadam se da ćete to konačno primetiti i tu žučljivost preko svake mere zaustaviti.