prva strana

Sreda, 13. Novembar 2019.

Revija KOLUBARA - Decembar 2003 > ljudi

prijava | registracija

revija

stav

prilike

ljudi

mediji

izbor

kultura

pisma

prošlost

kalendar

dodatak

revija +

arhiva

impresum

pretraga

Velemajstor za golove

Svetozar Gođevac (1936-2003), fudbaler

Zoran Tripković

U Kragujevcu je 22. septembra 2003, u 67. godini, preminuo Valjevac Svetozar Gođevac. Rođen 22. oktobra 1936. u Prijezdiću, bio je jedan od najboljih fudbalera koje je Radnički imao i najefikasnijih strelaca drugoligaških terena dok je branio boje Kragujevčana.

Metalostrugar po zanimanju, zaposlen u „Krušiku”, u slobodnom vremenu pikao je loptu iz zadovoljstva, mada u dečakim danima nije prošao nikakvu fudbalsku školu. Počeo je u vojsci, nastavio u aktivima i na radničkim sportskim igrama, dok njegov izuzetni talenat za „najlepšu sporednu stvar na svetu” nije otkrio pokojni Momčilo Bošković Džora i doveo ga, početkom 1959, u valjevsku Budućnost. Imao je 24 godine?! Snažan, visok, pomalo nezgrapan izazivao je smeh kod budućih saigrača na prvim treninzima. Nije znao da trči, da se pravilno kreće po terenu, lopta mu je „bežala”, ali kada je zahvati bilo kojom nogom, ili glavom, pretvarala se u „tempiranu bombu”, koja je tresla mrežu, drmala stative i prečke. Bez tehnike, skromnog znanja, svestan svojih mogućnosti, znao je koliko vredi, prirodno se ponašao, ćutao i radio. Ostajao je na treninzima i po nekoliko sati. Trud se isplatio, za kratko vreme „ispekao” je zanat. I dok su drugi talentovaniji, u tim godinama prestajali za igraju, on je tek počinjao.

Kada je krajem avgusta 1959, fuzijom Budućnosti i Radničkog nastao Metalac, trener Dragoslav Filipović Škoba, prilikom selekcije igrača, od njih 40 Gođevca je uvrstio u drugi tim Metalca. Dobroćudnom divu i skromnom čoveku ta odluka je teško pala. Ni ovoga puta nije klonuo duhom, sebi svojestvenom upornošću nametao se na treninzima. U petom kolu Posavsko-podunavske zone, 11. oktobra 1959, Gođevac je konačno debitovao i u prvom timu Metalca na poziciji levog krila. U Mladenovcu je, protiv imenjaka Metalca (1:1), dao jedini gol u 54. minutu a propustio je još jednu priliku. U Kostolcu, protiv Rudara (3:1), kao centarfor je dva puta zatresao mrežu domaćeg Rudara. Do kraja jesenjeg dela odigrao je sve utakmice i na šest susreta dao šest golova. Kao strelac i veliki borac (hrabro je odolevao svim nasrtajima protivničkih centarhalfova) stekao je veliko poverenje trenera Filipovića od koga je naučio fudbalsku azbuku. I saigrači su ga prihvatili, gradili šanse i „kljukali” loptama.

Proleće 1960. godine bilo je blistavo vreme Svetozara Gođevca i valjevskog fudbala. Tribine su zbog njega bile uvek pune, navijači su ga voleli, a on im je tu ljubav uzvraćao golovima, velemajstorski. Na deset prijateljskih utakmica dao je 17 od 29 golova koliko je Metalac ukupno postigao. U prvenstvu PP zone, tog proleća, postigao je rekordnih 20 pogodaka (strelci četiri gola u tadašnjoj štampi nisu registrovani) i računajući i onih šest iz jesenjeg dela postigao je ukupno 26 od 73, koje je Metalac bilansirao kao prvak PP zone. Na jedanaest prolećnih utakmica Gođevac je mreže tresao od jedan do šest puta. „Šesticu” je zabeležio protiv Rudara iz Kostolca (7:2), četiri je dao Slogi iz Petrovca na Mlavi (11:0), sva tri Šumadiji iz Aranđelovca (3:0)... Do kraja igračke karijere, trajala je još osam godina, nikad u jednoj sezoni nije postigao toliko golova.

Na žalost fudbalskih navijača, Metalac svoju superiornost u Posavsko-podunavskoj zoni nije krunisao toliko željenim ulaskom u Drugu saveznu ligu. U dve kvalifikacione utakmice protiv Dinama iz Pančeva Valjevci su „sagoreli” u želji za uspehom - 1:3 i 1:0 (strelac obadva gola za Metalac bio je Dragoš Babić). Posle ovog debakla u Valjevu je gostovao novi prvak države, beogradska Crvena zvezda, koja je pobedila Metalac sa 6:3 (4:2). Sva tri gola za domaće, kojima se oprostio od Valjeva, dao je upravo Gođevac!

I gođevac junior „tobdžija” Gođevci, Svetozar i Aleksandra iz ugledne kragujevačka porodice Todorović, u braku sklopljenom 1962. dobili su u Boru, gde je Gođa kratko igrao 14. oktobra 1964, sina Zorana. Vratili su se u Kragujevac. Zoran se kao srednjoškolac opredelio za fudbal. U Radničkom je, ali mu trener nije bio otac. Njegov razvoj prepustio je drugim kolegama iz principijelnih (pedagoških) razloga. Svetozar Gođevac Tresao je mreže protivnika i kada je postao prvotimac Radničkog. Na kup utakmici 1986, protiv beogradskog Partizana, postigao je dva odlučujuća gola. Na Fakultetu političkih nauka diplomirao je na odseku žurnalistike, govori engleski, pokušava da ode u inostranstvo ali ga put vodi u Dubrovnik i GOŠK. Fudbalsku karijeru završio je u Tikvešu (Kavadarci) u Makedoniji. (Foto: Ljuba Rankovic)

Šta se dogodilo? Neuspeh valjevskih fudbalera iskoristio je drugoligaš Radnički iz Kragujevca. Njegovi misionari ubedili su najboljeg strelca Metalca, pod kojim uslovima nikada se nije saznalo, da pređe u redove Kragujevčana. Sve je izvedeno tajno, noću, pa je valjevska fudbalska javnost to okvalifikovala kao čin kidnapovanja. Brojni pokušaji da se Gođevac vrati nisu uspeli.

Prve godine, u jakoj konkurenciji, trener Franja Fazmanj nije davao šansu novopečenom Kragujevčaninu. Malo je igrao i cele te sezone postigao samo jedan gol. Druge godine (1961/62), kao i 1962/63. standardni je prvotimac na svom starom mestu centarfora. Budi se „rasni” strelac. Najpre je uknjižio 11 golova, a 1963. dao ih je 20, koji su mu doneli mesto najboljeg golgetera na počasnom postolju strelaca Istočne grupe Druge savezne lige, u konkurenciji 184 fudbalera upisanih u listu strelaca. I dok je Gođevac slavio Radnički je posle pet uzastopnih sezona ipak ispao iz Druge lige.

U Zapadnoj „A” grupi Srpske lige Kragujevčani su dve sezone zajedno sa Metalcem. Prve godine su šampioni (Gođevac je dao 10 golova), ali u dodatnim kvalifikacijama nisu uspeli da se vrate u Drugu ligu, iako je Gođevac na četiri utakmice četiri puta pogodio mrežu, dva puta sa „bele tačke”. Bio je i siguran izvođač jedanaesteraca. U jesen 1964. prelazi u FK Bor, ali se već u zimu 1965. vraća u Kragujevac.

Sa 22 postignuta gola, možda i više (u monografiji „SD Radnički 1923-1983” podaci su nepotpuni), dao je značajan doprinos da se Kragujevčani u sezoni 1965/66. vrate u Drugu saveznu ligu. Na utakmici Radnički - Dubočica (9:0), šest puta se upisao u listu strelaca. Iako je već pregurao 30-tu još jednu i po sezonu je aktivan fudbaler da bi u jesen 1968, pre nego što će Radnički 1969. prvi put zasluženo uploviti u Prvu saveznu ligu, ostalo je zapisano „Proslavljeni topdžija Radničkog, veteran Svetozar Gođevac prekinuo je karijeru...”. To je učinio u 32. godini. Kada je Kragujevac slavio ulazak u Prvu ligu podeljena su brojna priznanja. Među nagrađenima nije bilo Gođevca?! Tek 1972. uvršten je u spisak zaslužnih članova Radničkog.

Od 1973. je, kao trener prvog razreda, uglavnom vodio mladi tim, bio pomoćnik trenera prvog tima (1976-77), a 1981. konačno je trener prvog tima Radničkog kada se klub takmičio u Drugoj ligi. U sezoni 1981/82. trener je Šumadije (Kragujevac), a od 1982. ponovo vodi mladi tim Radničkog. U međuvremenu je na DIF-u stekao zvanje višeg trenera, imao i licencu za rad. Neumorno je, kako to on ume, prenosio znanje na brojne generacije mladih Kragujevčana i od njih stvarao fudbalere, ali i dobre i poštene ljude.

U martu ove godine otišao je u penziju, koju, nažalost, nije dugo uživao.