prva strana

Nedelja, 21. Jul 2019.

Revija KOLUBARA - Januar 2004 > prilike

prijava | registracija

revija

stav

prilike

mediji

izbor

kultura

pisma

prošlost

kalendar

dodatak

revija +

arhiva

impresum

pretraga

in memoriam

Zaštitni znak Ljiga

Dr Antun Veber (1918-2003)

Zoran Ivović

(Foto: Ljuba Rankovic)

Doktor, veterinar Antun Veber rođen je 9. maja 1918. god. u poštenoj i naprednoj porodici gde je od malena vaspitavan da samo radom i poštenjem može da se živi i pruže svi uslovi za život svoje porodice i društva u celini. Iako je rođen i vaspitavan u drugoj sredini, doktor Veber je naš Ljižanin.

Po završetku studija veterine, sa suprugom Mirom, dolazi u naš kraj, gde započinje svoj radni vek i u našem Ljigu ostaje do kraja života. Neću nabrajati sve njegove radne, profesionalne uspehe ali ostaće zapamćen, ne samo u Ljigu već i u celom Valjevskom okrugu njegov doprinos razvoju stočarstva za šta je dobio mnoga priznanja i odlikovanja. Nema čoveka u Ljigu i okolini koji nije čuo za našeg Doktora.

Može se reći da za ovih pola veka, za našeg Doktora nije bilo radnog vremena i iznad svega nije bilo nerešenih situacija i zato su ga svi voleli i cenili. Doktor Veber je bio primer čoveka kako se voli i ceni svoj posao. Bio je čovek koji je ispred sebe na prvom mesto postavio pitanje istine, ljubavi, pravde i pravdoljublja, ideale izvan ideologija, vrednosti iznad koristi. Sa tim principom je ostao do zadnjeg dana.

Voleo je Doktor svoju rodbinu, kolege prijatelje ali normalno iznad svih svoju porodicu, suprugu Miroslavu, decu Darka i Maju, a kasnije njegovi ljubimci i slabost postali su Nikola, tj. Mića i Beba. Sledeća ljubav - ljubav bez interesa, pored porodice, za našeg Doktora bio je sport. Ljiški sport mnogo duguje doktoru Veberu.

Sa odbojkašima Spartaka oko 1978. godine (Foto: Ljuba Rankovic)

U mladosti se bavio fudbalom i atletikom, mada se sa sigurnošću može reći da nije bilo sporta koji ga nije zanimao, ali ono što je i sam priznao, u duši mu je ostala odbojka gde je bio prisutan do poslednje utakmice u hali.

Dragi i poštvani Doktore, za sve ono što si učinio za nas i sportiste u Ljigu, sport i Ljižani te ne mogu zaboraviti. Dragi Doktore, za sve što si učinio za Ljig i Ljižane, za tvoje profesionalne, radne uspehe i za nas sportiste, neka ti je večna slava i hvala.


Zoran Ivović, s verom da ovakvi ljudi nikad ne umiru
(Dana 20. decembra 2003. godine, u Ljigu, nad rakom dr Antuna Vebera)