prva strana

Sreda, 18. Septembar 2019.

Revija KOLUBARA - Februar 2004 > dodatak

prijava | registracija

revija

stav

prilike

ljudi

mediji

izbor

kultura

pisma

prošlost

kalendar

dodatak

revija +

arhiva

impresum

pretraga

Reciklirana nevinost

Milion dinar na pogrešnoj adresa

Kristini Demeter Filipčev

Pripadnici kriminalističke policije Sekretarijata u Novom Sadu - OUP Bečej lišili su slobode i odredili meru zadržavanja Arneu Zariću (1967) iz Bečeja i Ranku Lainoviću (1957), Dušku Banjcu zvani „Duče“ (1970) i Radivoju Vlaškaliću (1962), sva trojica iz Novog Sada, zbog postojanja osnovane sumnje da su krajem prošle i početkom ove godine na području Bečeja izvršili više iznuda. Rad na razjašnjavanju ukupne kriminalne aktivnosti ovih lica je u toku“, saopštila je 14. aprila 2003. godine novosadska policija.

Bečej (Foto: Ljuba Rankovic)

Novinar „Bečejskog mozaika” je iz više izvora pokušao da istraži šta se krije iza ovog saopštenja, te je u tekstu pod naslovom „Reketiran direktor Sojaproteina“ i pod nadnaslovom „Uhapšen Arne Zarić iz Bečeja, Ranko Lainović, Dušan Banjac i Radivoj Vlaškalić iz Novog Sada“ objavljenog 18. aprila 2003. godine - u toku vanrednog stanja - navela i reči Marice Burić, Opštinskog javnog tužioca u Bečeju, koja je rekla da je 10. aprila 2003. godine pomenuta četvoročlana grupa izvršila krivično delo iznude od Borislava Zarića, generalnog direktora Sojaproteina. Opštinski javni tužilac je tada novinaru ovog lista saopštila da su pomenuta lica iznuđivala novac i od drugih privrednika u Bečeju.

„Bečejski mozaik” prema informacijama kojima je raspolagao iz pouzdanih izvora rekonstruisao događaj: četiri osumnjičena lica su od generalnog direktora Sojaproteina u jednom bečejskom restoranu zatražili da im plati 100.000 evra. Potom su iz restorana svi otišli u firmu „Arcom“, vlasništvo Arnea Zarića, gde su po ulasku u kancelariju zaključali vrata i u narednih nekoliko sati izvršili krivično delo iznude od Borislava Zarića (ove podatke potvrđuje i pismena izjava Borislava Zarića data i istražnom sudiji Okružnog suda u Novom Sadu koju je novinar „Bečejskog mozaika” imao prilike da pročita).

Kasnije je podignuta optužnica protiv Arnea Zarića zbog krivičnih dela iznude, iznude u pokušaju i protivpravnog lišenja slobode. Krivični postupak koji se vodi po toj optužnici pred Okružnim sudom u Novom Sadu je još uvek u toku, a glavni pretres je zakazan za 23. januar 2004. godine.

„Osnovano sumnjivo“ lice tuŽilo novine – Svi su već i zaboravili slučaj kada je 22. septembra 2003. godine pred Okružnim sudom u Novom Sadu podneta privatna tužba protiv do.o. „Mozaika“ kao izdavača, Vladana Filipčeva kao glavnog i odgovornog urednika i Kristine Demeter Filipčev kao novinara-pisca teksta od pravnog zastupnika Arnea Zarića radi naknade „nenadoknadive“ štete od milion dinara, jer je „Bečejski mozaik” 18. aprila objavio gore prepričan i citiran novinski članak i time Zariću povredio čast i ugled.

Tužilac tvrdi da pomenuti članak sadrži navode koji su u suprotnosti sa odredbama člana 37. Zakona o javnom informisanju RS, koji obavezuje javna glasila na to da se niko ne sme označiti učiniocem krivičnog dela, odnosno oglasiti krivim ili odgovornim pre pravosnažne odluke suda ili drugog nadležnog organa.

Zarićeva čast i ugled su povređeni zbog rečenice koja glasi: „Prema rečima Opštinskog javnog tužioca prošlog četvrtka (10. april) ova četvoročlana grupa je izvršila krivično delo iznude od Borislava Zarića, generalnog direktora Sojaproteina. Pored toga, pomenuta lica su iznuđivali novac i od drugih privrednika u Bečeju (Termo-stan...)“.

U tužbi se kaže da je iznošenjem navedenih tvrdnji Arneu Zariću naneta „nenadoknadiva šteta, kao mladom čoveku, stanovniku relativno male sredine koji se bavi privatnim poslom – vlasnik je privatnog preduzeća, a poznat je u čitavom regionu i šire zbog specifičnosti posla kojim se bavi, a ima i poslovne veze sa inostranim partnerima – dobavljačima“.

Advokatska kancelarija Miloša Subakova iz Beograda koja zastupa Bečjski mozaik tvrdi da je tužba neosnovana, jer je u „spornom“ tekstu preneto zvanično saopštenje SUP-a Novi Sad i izjava Opštinskog javnog tužioca, a po članu 84. Zakona o javnom informisanju za štetu prouzrokovanu objavljivanjem neistinite ili nepotpune informacije koja potiče od državnih organa uvek odgovara država, bez obzira na krivicu.

Ekspresna presuda – Petar Jovanović, sudija Okružnog suda u Novom Sadu je 15. novembra 2003. godine doneo presudu po ovoj tužbi: Mozaik treba da isplati Zariću 50.000 dinara.

U obrazloženju presude Jovanović između ostalog kaže da je tokom postupka utvrđeno da je nedeljnik „Bečejski mozaik” objavio članak u kojem je kvalifikovao tužioca kao učinioca krivičnog dela iznude, a da pri tom istu informaciju list nije preneo iz sudskog postupka niti iz saopštenja nadležnog državnog organa. „Tuženi su protivno citiranom članu, u tekstu pod nazivom „Reketiran direktor Sojaproteina“ pretpostavili krivicu tužioca na taj način što su u drugom pasusu istog teksta naveli da je „Prema rečima opštinskog javnog tužioca prošlog četvrtka (10. april) ova četvoročlana grupa je izvršila krivično delo iznude od Borislava Zarića, generalnog direktora Sojaproteina. Pored toga pomenuta lica su iznuđivala novac i od drugih privrednika u Bečeju (Termo-stan...)“, te su na taj način povredili načelo prezumpcije nevinosti, odnosno pravo tužioca na pretpostavku nevinosti.“

Sudija Jovanović dalje obrazlažući kaže da je sud utvrdio (i to samo po osnovu kazivanja tužioca; prim.a.) da je objavljivanjem pomenutog članka tužilac pretrpeo povredu časti i ugleda, jer u sredini u kojoj živi i radi uživao ugled poslovnog čoveka, obzirom da je vlasnik privatne firme i da je imao razgranate poslovne kontakte i bio poznat u čitavoj Vojvodini i šire. Jovanović kaže i to da objavljivanjem pomenutog članka nekoliko dana pošto je tužilac uhapšen, a čije objavljivanje odredbama Zakona o javnom informisanju u datoj situaciji nije bilo dozvoljeno, povređen je ugled tužioca jer je označen kao počinilac krivičnog dela iznude i tako je kod prijatelja i sugrađana i poslovnih partnera stvoren utisak da je on kriminalac, nečastan i loš član društva, pa da se Zarić nakon objavljivanja članka subjektivno osećao kao kriminalac i građanin drugog reda.

Doduše sudija Jovanović konstatuje da bi Zarićev ugled svakako bio umanjen i ako „Bečejski mozaik” ne bi objavio pomenuti članak, jer bi njegovi sugrađani informaciju o njegovom hapšenju svakako saznali iz drugih izvora - znate kakva je mala sredina - te umesto 1 milion dinara, ima da mu se isplati samo 50.000.

Sud je odbio prigovor pasivne legitimacije tuženih kao neosnovan jer je u postupku utvrdio da informacija koja je objavljena u pomenutom tekstu ne potiče od nadležnog državnog organa, odnosno da se ne radi o prenošenju saopštenja državnog organa, te nema mesta primeni člana 84 Zakona o javnom informisanju, koji propisuje objektivnu odgovornost države za štetu koja je nastala objavljivanjem neistinite informacije koja je potekla od državnog organa.

Ni tužiocu, ni tuŽenom se ne dopada presuda – Na tu, u ime naroda donetu presudu je pravni zastupnik d.o.o. Mozaika 5. decembra 2003. godine podneo je žalbu Vrhovnom sudu Srbije zbog povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Po mišljenju Miloša Subakova, advokata „Bečejskog mozaika”, sud je pre svega pogrešno utvrdio da drugi pasus spornog članka nije označen niti kao saopštenje nadležnog državnog organa niti taj deo predstavlja citat nekog lica, ali zato nadalje sud navodi „da je prema rečima Opštinskog javnog tužioca...“, pa odmah potom kaže i da je odbio prigovor promašene pasivne legitimacije jer je utvrdio da navedena informacija (drugi pasus) ne potiče od nadležnog državnog organa.

Iz iznetog je jasno da od strane suda je kontradiktorno navedeno pravo da informacija ne potiče, pa zatim da potiče od strane državnog organa.

Dalje, sud nije utvrdio da li je drugi pasus zasnovan na usmenim informacijama dobijenim od strane Opštinskog javnog tužioca iz Bečeja, jer je bez objašnjenja odbio da sasluša bečejskog Opštinskog javnog tužioca.

Na kraju nije na domet pomenuti da je Zakon o javnom informisanju stupio na snagu 22. aprila 2003., a to je četiri dana nakon objavljivanja spornog članka. Zato se postavlja i pitanje da li Zakon o javnom informisanju ima retroaktivno dejstvo.

Nedostaje epilog – Još se čeka na odluku Vrhovnog suda po žalbi „Bečejskog mozaika”.

I još se čeka na odluku Vrhovnog suda po žalbi Arnea Zarića kojim se smatra da je 50.000 dinara premalo za „nenadoknadivu“ štetu, te se traži povećanje iznosa.

Rok u kome Vrhovni sud Srbije treba da odluči o ovim žalbama iznosi 8 dana od dana prijema žalbe sa spisima. Odluka se očekuje krajem januara.

Inače, Arne Zarić je nakon puštanja iz tromesečnog pritvora, kako je sam izjavio na suđenju, bio prinuđen, kako bi sebi obezbedio egzistenciju, da u sastavu svog preduzeća „Arcom“ otvori kafić. Ugostiteljski objekat ima zvučno ime: zove se „Sablja“.