Rupa na saksiji i (ili) rupa u glavi

Ko nije čuo, ko se toga nije naslušao, kako neki govornik, kada hoće da bude odlučan i važan, a i svetski, potegne kao argument onu izanđalu frazu - Ta nećemo, valjda, izmišljati rupu na saksiji! Ili neku drugu od onih zloupotrebljenih i poniženih reči kojima se ispomažemo, kao da je njima, a još i takvim, sve rečeno. A, u stvari, mi smo samo lenji i neodgovorni. I gordi do nebesa! A to ćete čuti, tu floskulu, i od ljudi za koje se, na prvi pogled, ne bi moglo reći da su nepametni i nepismeni, iako, istini za volju, kod ovakvog njihovog krivoslovlja i praznoslovlja neće biti da im nešto ozbiljno ne nedostaje i u glavi i u govoru. I to je već jedna pošast takva, kao kuga; izgleda da tome i nema leka i da nam je ostalo jedino da se nadamo kako će to isprazno i poročno govorenje da iščili samo od sebe. A da ne mislite kako preterujem predlažem Vam i to da sami napravite anketu među svojima. A pitanje je - Otkuda rupa na saksiji? Biće da su svi čuli za to, ali su samo izabrani sposobni da na to pitanje odgovore kako treba. I kladim se da tačnih odgovora neće biti više do jedan od deset. Elem, otkuda rupa na saksiji? Ta rupa koja je toliko važna!

Milenko Radović (Foto: Miroslav Jeremić)

Ako je odgovor na pitanje - Otkuda rupa na saksiji tako delikatan, jedan od deset, onda je i ova poštapalica kako nećemo da izmišljamo rupu na saksiji ne samo nefunkcionalna već i neodgovorna i arogantna. A to znači da ni ta rupa nije nešto što se tako olako podrazumeva i što je sasvim beznačajno da ne bi zavredelo našu pozornost i diskusiju. Pa i kada bi odgovor na pitanje „Otkuda rupa na saksiji?” bio sasvim jednostavan, kada bi bilo sve to tako da se samo sobom kaže, kako bismo tada mogli da odgovorimo na to otkuda dve rupe na saksiji, jer su se u međuvremenu pojavile i saksije sa dve rupe! Otkuda, posle toliko vremena i tolikih vremena, koje su mnoge generacije proživljavale i preživele sa jednom rupom u saksiji da su se pojavile i dve rupe na saksiji? Je li to moguće, pošto je vekovima bila ta jedna rupa, da sada, skoro naprečac, ta jedna rupa na saksiji više ne valja pa su napravili saksiju sa dve rupe! I da li sada ono - „Nećemo da izmišljamo rupu na saksiji” treba da se preformuliše u to da Nećemo da izmišljamo dve rupe na saksiji? A ako bi bilo tako, ono pozivanje na rupu na saksiji bilo bi ništavno, ostaje samo nelagoda i odgovornost za to što smo se tako dugo i tako odlučno zaklinjali u onu, jednu, rupu na saksiji.

U međuvremenu pojavila se saksija sa tri rupe? A onda i saksija sa četiri rupe što je onu poštapalicu, ono pozivanje na saksiju sa rupom konačno učinilo ne samo nepodesnom već i kompromitujućom. Jedino, ako govornik nije toliko tvrdoglav i nečastan da i dalje zbunjuje svoje sagovornike i da se skriva u ovome svome krivogovoru kao u nekoj ilegali. Onda su se pojavile saksije bez ijedne rupe, pa kako najzad ikako možemo više da se pozivamo na rupu u saksiji kada evo i saksije na kojoj nikakve i nijedne rupe nema? Otkuda to sada! To je i neki predlog za razmišljanje, da se tako događa, ta metamorfoza, otkuda ta jedna rupa koja je tako dugo bila jedina i vladajuća, a onda još jedna rupa i najzad tolike rupe, pa i bez rupa. Otkuda sva ta brza i sve veća brzina i brze i brzoplete inovacije? Zaista, ima li u tome ikakvoga značajnog i racionalnog smisla ili je sve ovo, u ovo naše vreme, samo neka moda? Doduše, ako je to moda i to ima nekakvoga smisla s tim što je taj smisao naopak! A ako je ovaj neki koji pravi saksije, ove sa rupom i rupama kao i ove bez rupa, zaista neki ozbiljan čovek koji živi od ovih saksija, šta će njemu ta moda. Nije njemu do mode. Ili, ni on nije odoleo? I njega zahvatilo, a da i ne zna kada ni kako. Pa zar i to ne bi moglo da bude upozorenje neko da ne uzimamo ništa zdravo za gotovo. Ono, kao da se to zna. Kao - nećemo da izmišljamo rupu na saksiji. A kad smo još kod ove rupe - koju rupu i koje rupe? Kakva je to važna rupa kada može i bez nje?

A dok ovo pišem pojavile su se i saksije na kojima su rupe samo naznačene, ali rupe nema! To je, valjda, da onaj kome je do rupe neka buši sam. Ili je, može biti, ovaj saksijar, gledajući šta se radi, i sam hteo nešto specijalno da kaže. Ili da neko ili neka sila stoji iza svega toga. Ali, kako god da je niti ova rupa na saksiji, niti ove saksije na kojima se ovo pitanje sa rupom i rupama, kao i bez rupa iskomplikovalo, ne može više da bude, kao što i nije moglo da bude, nikakav izgovor i argument.

Sa ovim pozivanjem na rupu na saksiji, a i sa ovim rupama na saksiji i saksiji bez rupa, opominjemo se na stotine i hiljade ovakvog nesuvislog i arogantnog govora koji nas pritiska svakodnevno da poništi svako naše samopoštovanje i onu elementarnu mogućnost za opštenje i razumevanje pa i za svaki prosperitet. I to je šteta i za govornika i njegovog sagovornika i za naše opšte i zajedničko stanje životno. I mentalno, i duhovno, i duševno1 Nije to u pitanju ogrešenje o takozvanu pravilnost u jeziku, onu normativnu i pravopisnu, to je nasilje i podrivanje bića jezika, a zatim i odnosa među ljudima, i života naših. Međutim ni jezičku normu, onu gramatičku i pravopisnu, ne smemio omalovažavati i potceniti jer su i one posledica porekla istorije jezika i jezičkih manifestacija i oblika i njihovog značenja i značaja. I gramatika je, pa i sa pravopisom, logika i okosnica jezika. Uostalom nju nisu izmislili gramatičari, ona se izmislila sama, što znači da joj je poreklo dostojno uvažavanja.

Oblomovština ova u jeziku, i jezikom i govorom i životom, zahvatila je i pismene i nepismene, isto. I one kojima su govor i pisanje hleb nasušni, kao što su učitelji i pisci, o novinarima da i ne govorimo. I ne samo u govoru već i u ponašanju kao da je utakmica ko će biti gori. Što više imitacije i majmunisanja, to majmun bolji. A ko neće, njemu je sve teže, može da bude i neprijatan, bela vrana... ali to što je tako naopako u govoru to je i u mentalitetu isto tako. I u vitalnosti celokupnoj i celoj. Pa ako je suđeno ovom našem jeziku da ga u nekoj dalekoj budućnosti neki jači jezik i svari, nije na nama da ovako ružno doprinosimo tome. Jer, mi živimo u njemu i njime, on je život naš i postojanje naše. Otuda je i ono kako nećemo otkrivati rupu na saksiji, i faktički i simbolički samo jedan od hiljada načina na koje mi u ovome samoubistvu sudelujemo. I kada samo jedan od deset ume da kaže otkuda rupa na saksiji. A pisac ovog izveštaja i ovoga apela, poziva sve one koji misle da znaju odgovor na pitanje - otkuda rupa na saksiji, da mu se jave. Da vidimo gde smo.