prva strana

Nedelja, 21. Jul 2019.

Revija KOLUBARA - Februar 2004 > izbor

prijava | registracija

revija

stav

prilike

ljudi

mediji

izbor

kultura

pisma

prošlost

kalendar

dodatak

revija +

arhiva

impresum

pretraga

Noj se iz jarca izlegao

Drvodelja Mladen Jančić

Rada Tamindžić (Politika - Magazin, 21. decembar 2003)

Ni ovog puta se ništa nije dogodilo, osim što smo slučajno čuli za „malog” čoveka i njegov mali hobi koji mu u velikoj meri ispunjava život. Bili smo, dakle, u gostima kod Mladena Jančića, njegove supruge Dragice i njihova dva sina, osnovca Milana i Marka.

Priroda je sve izmislila - Po obrazovanju nesvršeni ekonomista, Mladen se u životu bavio svim i svačim, sportom ponajviše. Ali mi nismo u Osečinu zapucali zbog toga, nego zbog njegove strasti prema drvetu koja tinja još od malih nogu. Periodično sasvim utihne, onda se razbukti, pa opet tako. Iz njegovih ruku ispadaju neki duborezi, veće ili manje figure, ređe realistične, češće fantazmagorične. Uslovno govoreći, ima tu slonova, ćurana, nojeva, jarčeva, pajaca... Ako neko u tome prepozna nešto drugo, onda je to to. Kao što Mladen zagovara apsolutnu slobodu stvaranja, dopušta takođe i slobodu posmatranja.

Za drvo se opredelio iz istog razloga zbog koga se i drugi stvaraoci za njega opredeljuju: to je topao i plemenit materijal. U njemu, veli, već ima nešto zadato, samo to valja prepoznati i ispratiti. Pokazuje svog omiljenog noja i kaže:

- Nemam ja tu šta da izmišljam, priroda je već sve izmislila. Kad sam uzeo ovo drvo u ruke, video sam da ono već ima neku svoju tajnu, baš kao što tajnu ima i onaj panj što ste maločas videli u dvorištu. Po meni je ovo prvo bio jarac, zato sam i počeo da radim sa ove strane, naopako. A onda sam, kad sam ga okrenuo, ugledao noja. Ubeđen sam da su u tom drvetu već postojale dve figure.

Niti Mladen sebe smatra umetnikom, niti ima neki veliki opus iza sebe, niti radi u kontinuitetu, niti prodaje ono što uradi. Kad proradi onaj „đavo” u njemu, on sačeka da svi u kući poležu, zavrne tepihe, uzima komad drveta i dleto u ruke i zaboravi se do jutra. Ono što druge nervira njega smiruje, shvata to kao melem za dušu.
Ne prija mu realizam - Od svega najmanje voli duborez, kojim pokušava da oplemeni industrijski nameštaj, i realistične figure. Teško da bi postojali reljef i figura čoveka koji igra klis, da mu jedan prijatelj nije zamerio što bira nerazumljive motive. Eto neka mu bude, a Mladen će se vratiti svojim panjevima „sa tajnom”. Možda i nekim već napravljenim figurama da ih malo doradi. Sve još može da se dorađuje, sve osim noja kojim je jedino u potpunosti zadovoljan.

Na sve ove priče, Mladenova supruga Dragica samo se kiselo smeška, pokatkad i prevrne očima. Kao da bi htela da kaže kako bi mu pametnije bilo da se lati nekog korisnijeg posla. Na izvestan način izašao joj je u susret prošle zime, kada je napravio ogroman sto od rezbarene hrastovine, cirka dva metra dugačak. Kakvi saloni nameštaja, kakva industrija, ovom „tenku” u dnevnoj sobi ni nekoliko budućih naraštaja neće moći da doakaju. Eventualno će vremenom malo da se zaobljava, što će mu samo povećati vrednost. Dotle će i Dragica da zaboravi na onaj krš u kući koga nije mogla da se otarasi cele zime.

Pod očevim uticajem, Milan i Marko takođe znaju da dohvate dleto u ruke. Za sada su to kao neke kruškice na ramu za ogledalo, ali polako, možda će i oni jednoga dana naučiti da isprate drvo. U onom pajacu oni vide delfina, što je već dobar znak.