prva strana

Petak, 18. Oktobar 2019.

Revija KOLUBARA - April 2004 > prilike

prijava | registracija

revija

stav

prilike

ljudi

mediji

izbor

kultura

prošlost

kalendar

dodatak

revija +

arhiva

impresum

pretraga

Do izbora dva putića

Branko Vićentijević

SEDELA SAM ZA MAŠINOM, ŠILA SAM...

– Da li uz pomoć SPS, SPO, NS (pa i DSS), tek danima su se valjevskim ulicama valjali protesti radnika „Krušikove” namenske proizvodnje, a potom i „Uzora”. Oružari su uspeli da smene direktora Radivoja Milutinovića Beku (DS), konfekcionarima će to teže poći za rukom sa Predragom Savićem (JUL), a pogotovo sa poništavanjem privatizacije „Uzora” od 27. decembra 2002. godine. Savić je Slavoljuba Đokovića, potpredsednika ASNS, ispratio iz fabrike baš nežno: „Alo, Glavonja, izađi napolje! Ovo je moja fabrika!”.

U Namenskoj će posla ipak biti ali ga, izgleda, neće imati ko da uradi. Iz „Krušika” se čuje da se v. d. direktor Jovan Davidović, koga radnici neobično cene, već hvata za glavu jer se teško može proizvesti 2.000 protivgradnih raketa, a ovaj kontigent je Namenska dobila na tenderu Hidrometeorološkog zavoda Srbije.
„Krušikovci” su, tokom protesta, pevali i pesmicu „Čačak ima Ljujića i Velju/ zato oni tako dobro melju./ Mi imamo Kovača i Tomu/ pa smo zato zapali u komu…”, smatrajući valjda da je u ovim relacijama ključ rešavanja njihovih problema. Ako treba pojasniti, Radomir Ljujić je direktor čačanske „Slobode”, a odnedavno i predsednik Grupacije (fabrika) namenske proizvodnje u Privrednoj komori Srbije. Čovek se, vele, posle 5. oktobra 2000, brzo iz SPS-a prešaltovao na DOS-ovu stranu, sa Veljom je navodno kum, ali poznaje i oficire u Ministarstvu odbrane kao i način kako se (sa njima) završavaju poslovi. Prema istim izvorima, „Krušikovi” direktori ili nisu uvek bili „pravilno orijentisani” (Miladin Ćirić), ili nisu znali puteve vojnog biznisa (Radivoje Milutinović).