Menjaju se gornji Zlokućani

Ako su gornji Zlokućani deo Valjeva od Ulice Žikice Jovanovića Španca, sadašnje Vlade Danilovića, do Hajduk Veljkove (ili čak i Nušićeve), o čemu je godinama svedočio fudbalski gol nacrtan na zadnjem zidu Petkovića kuće u Pantićevoj ulici, sa ispisanim imenom fudbalskog kluba iz ovog dela grada ZSK (Zlokućanski sportski klub), onda je jasno da ovaj deo grada ubrzano menja nekadašnju fizionomiju. Posebno u delu između Sinđelićeve i Hajduk Veljkove, niz Ulicu dr Pantića. Poslednji dokaz za to su radovi, započeti u drugoj polovini marta, na rušenju kuće pokojnih Mirka i Milene Pecelj, na uglu Sinđelićeve i Pantićeve. Novi vlasnici kupili su kuću od Peceljevih kćerki Ljubice i Lele, koje su godinama već u SAD, a sin jedinac Ljubiša, šumarski inženjer, poginuo je u saobraćajnoj nesreći kod Novske, na auto-putu Zagreb-Beograd, 1. septembra 1978, prilikom povratka iz Trsta.

Promena „geografije” gornjih Zlokućana počela je pre (bar) dvadesetak godina, kada je kuću na uglu pomenutih ulica, preko puta Peceljeve, kupio pokojni Milan Vasiljević – Mića Kalamaster, tada vozač saniteta u Službi hitne pomoći. Kuću u kojoj su stanovali Terzići i Žigići. Katica Terzić imala je sina Sretena, molera, te kćerke Nadu (Milanović) i Veru (Milutinović). Niko od njih sada nije živ, živi su snaha i zetovi Katičini, unuci i praunuci, raseljeni po Valjevu. Žigići, pokojni Stevan i Dušanka, su imali troje dece: kći Danica je umrla, sin Raša stanuje u Naselju Milivoja Bjelice, a Vladeta - Belja, zaposlen u Valjevskoj pošti, je na Kosančića vencu. Vasiljević je tu kuću prodao i za života napravio novu na uglu ulica Žikice Jovanovića i Železničke, u kojoj je na spratu njegova porodica, a u prizemlju je godinama kafana „Plavi cvet”. Na mestu nekadašnje Vasiljevićeve kuće napravljena je ružna zgrada („limenka”) na četiri sprata, u kojoj je dugo bila samoposluga „Dive” sa ribarnicom, a sada je Milutin Vukosavljević adaptirao prodavnicu i iz dela „Merkura” preselio svoj komision za prodaju bele tehnike „Budućnost”.

Dvorište je bilo veliko, a u drugoj, manjoj kući živela je udova Draga Gajić, koja je nedavno preminula u 82. godini. Njena najstarija kći (ili poćerka) Zora je umrla, Olga je udata za grafičara Acu Milićevića, dok je Mara živela sa majkom u dvorištu nekadašnje Vlajnićeve (sada Plavšićeve) kuće u Knez Miloševoj ulici. Na mestu nekadašnjeg velikog duda, sa česmom ispod njega na kojoj su seljaci petkom pojili stoku iz svojih zaprega, kao i (treće) kuće u ovom dvorištu, u kojoj su živele sestre Cveta (Spasojević) i Zora Gajić, izgrađena je prva valjevska „karingtonka”. Cvetin muž Krsta, konobar, skončao je poodavno u dvorištu svoga strica Zdravka Spasojevića, u Žikice Jovanovića 44. Cveta je u SAD kod kćerke Svetlane, a sin Zdravko, sa porodicom, živi u „Kolubari 2”. Pokojna Zora imala je dve kćerke od kojih je starija Vera, medicinska sestra na Dečijoj hirurgiji Valjevske bolnice, udata za Budu Lakićevića, iz Sivca kod Somobora, nastavnika u Medicinskoj školi, inače velikog zaljubljenika u šah. Njihov sin Veljko je u Melburnu, kći Ivana je budući lekar. Mlađa Nada (Stanković), sa suprugom Miodragom bavi se uzgojem činčila. Stanuju u Sinđelićevoj ulici, imaju sina Ivana. U delu ove kuće živeo je Cvetin i Zorin stric Spasoje Gajić, koga smo kao deca, ko zna zbog čega, zvali „Amerikanac”. Voleo je „šljivku”, pa je često umeo i da zapeva.

Od nekog Jordana, prezimena se ne sećam, kuću do Gajića kupili su svojevremeno građevinski preduzimač Vesa Antonijević i supruga mu Ivanka. Oboje su umrli, Ivanka pre Veselina, a u toj kući, adaptiranoj i sa dozidanim spratom, živi njihova kći Milka Lula Vujić, profesor hemije u Tehničkoj školi, sa porodicom – suprugom Rankom, od Vujića iz Beloševca, penzionerom Republičkog hidrometeorološkog zavoda i sinom Srđanom. Lula je glumica valjevskog „Abraševića”. Njena braća, stariji Miodrag i mlađi Slobodan, odselili su se: pokojni Miodrag u porodičnu kuću na Kosančića vencu, a Slobodan u stan u Zbratimljenim gradovima. Oženjeni su, imaju decu, Mija i unučiće. Manju kuću u nekada istom dvorištu, kupio je, takođe od pomenutog Jordana, pokojni Ranisav Antonijević Badža, Rom koji je zapamćen i po tome što je koristio invalidska kolica, inače neobično vešt trgovac, preprodavac. Umro je i on i supruga mu Radmila, a nedavno i njihov mlađi sin Predrag – Dragan, autolakirer, koji je jedno vreme živeo u Austriji. Tu je sada Draganova udova Ruža sa sinom Miloradom i njegovom porodicom. Stariji sin Badžin, takođe Milorad, „udao” se na miraz u Dušanovoj ulici. Supruga Ljubica – Buba je iz Draginja, a njihov sin Branislav, Bane Badžin, bavi se biznisom.

Do Antonijevića su starosedeoci Savkovići. Stanko – Nane, penzionisani tehničar „Krušika”, u mladosti bek ZSK-a, strasni je golubar i dan danas. Živi tu sa suprugom Natalijom – Nacom (rođ. Đorđević), penzionisanom službenicom „Dive”. Stariji sin dr Aleksandar - Acika, hirurg, oženjen je Snežanom (rođ. Stevanović), imaju sina Dušana i žive u „Kolubari 2”. Mlađi Miodrag - Mikica, šumarski inženjer, sa suprugom Anom (Tabić), učiteljicom, u Naselju zbratimljenih gradova gaji sina Mihaila. Nane Savković je najmlađe od troje dece pokojnog obućara Zdravka i domaćice Kaje. Najstariji Mile, krojač, umro je. Supruga mu Katica (iz Metkovića) živi u stanu, u „Radišića kući”, na uglu Pantićeve i Sinđelićeve, sa mlađim sinom Vasom (oženjen, ima sina Ivana), dok je stariji Vladan, šumarski inženjer, oženjen Cicom (Tripković), u svojoj kući u Gornjoj Grabovici. Imaju troje dece - studente Pavla i Milicu i srednjoškolca Aleksu. Stankova i Milova sestra Sojka, penzionerka, udata je za Todora Kopanju, penzionisanog podoficira JNA, žive u svom stanu u Pantićevoj ulici. Do Savkovića su nekada živeli Jovanovići (električar Nikola), a potom Đurići (Momčilo i Dikosava sa sinom Draganom napravili su kuću na Petom puku) i Stojanovići (Siniša je živ, Miladinka je umrla, a kći im Milojka Rašković, medicinska sestra u penziji, sa svojom porodicom je u svojoj kući na Petom puku). U dve kuće u ovom dvorištu ima novih stanara, među njima i izbeglica iz RSK.

Nova zgrada, koju je gradio „Gejt”, podignuta je na susednim, velikim placevima Pecelja (Jočića) i Otaševića (kuću Mirka Otaševića od njegovih kćerki, jedna je Caka Lišančić, svojevremeno je kupio Mića Stojković iz Mrčića, zaposlen u BIA, sa suprugom Marijom, frizerkom). Za Stojkoviće i Jočiće stanove je u novoj, dvorišnoj zgradi, takođe napravio „Gejt” kao deo pogodbe o zajedničkom ulaganju, a lokali su im u zgradi do ulice u kojoj je sada i Direkcija za obnovu Kolubarskog okruga. Prodata je i kuća u kojoj su do svoje smrti živeli lekari, dr Rajko Nenadić, pedijatar i supruga mu dr Zaga (dev. Ristović), dermatovenerolog. Pre njih tu su živeli Simići, Boža i Živka. Njihova kći Gordana (Abdurahmanović), zaposlena u Privrednoj komori, stanuje u „Kolubari 2”, dok su im sinovi Dragan i Milan u Novom naselju. Dvorišne zgrade do pola su poodavno srušene, a novi vlasnik je najavljivao gradnju stambeno-poslovnog objekta. Poslednje kuće sa desne strane Pantićeve, na uglu sa Hajduk Veljkovom, ustupile su mesto takođe „Gejtovoj” lepotici. Ugovor o gradnji sklopili su Pera Čolić i Rosa Đuričić. Nekada su ti živeli kasapin Gvozden Todorović i supruga mu Soja, odnosno Toma i Brena (prezime im nikada nismo ni znali), poslastičari. Njih dvoje, čini mi se nisu imali dece, dok su Gvozden i Soja imali, takođe pokojne, kćerku Dragicu (bila udata za stakloresca Acu Vitezovića) i sina Mila (bio oženjen Mirom Blažić). Vitezovićevi sinovi, Zoran i Milan, iako sa završenom tehničkom školom, bave se očevim zanatom, dok je Milova kći Jasmina ekonomista u SO Valjevo, a njen suprug Milan Mihailović, mašinski inženjer, nedavno je postavljen za zamenika generalnog direktora „Krušika”. Svi imaju porodice i decu. Gvozden i Soja su uvek držali đake. U toj kući živela je, kažu, i Zorka, majka šofera „Mikinovca” Markovića.

Do kuće Mirka i Milene Pecelj bili su Stevanovići. Kuća je pre nekoliko godina prodata Radiši Davidoviću sa Debelog brda, koji je gastarbajter u Švajcarskoj. Od potomaka pokojnih Žike i Draginje Stevanović tu je sada u novoj, dvorišnoj zgradi, sa majkom Petrijom, Dragica, kći Racina. Sin Živko je u svom stanu iznad „Delikatesa” i „Merkura”. Vojina kći Nada, sa majkom Verom, Beograđankom, živi u glavnom gradu, a Božina kći Mira je u Zemunu. Sinovi pokojne Nade Stevanović, koja je bila udata za pokojnog Nikolu Rosića, koji je mlad poginuo na motoru, na pružnom prelazu u Zvečkoj, vraćajući se iz Beograda sa fudbalske utakmice Crvena zvezad-Hajduk (Split), Aca i Pera, sa svojim porodicama žive u roditeljskom stanu iznad Gradske biblioteke (Aca), odnosno na mirazu u Radničkoj ulici (Pera). Imaju po jedno žensko dete, Aca je postao deda. Deo Rosića kuće u Pantićevoj, između ulica Vojvode Mišića i Pop Lukine, u kojoj je nekada stanovao prvi valjevski ušni lekar dr Ljubivoje Pavlović Kalča, se izdaje. Porodičnu kuću do Stevanovića, 1954. godine, kupili su Živorad i Saveta, roditelji potpisnika ovih redova, koji su se tu doselili iz Ljiga. Nju je 1939. gradio preduzimač, pokojni Bora Jevtić za kćerku iz prvog braka Dragicu, koja je već bila udata u Beograd. U ovoj kući živeli su Mišići, pokojni Milan i Kosta sa majkom Živkom, a njihov otac Hranislav umro je kao emigrant u Austriji. Drugu Jevtićevu kuću, u Sinđelićevoj ulici, od njegove dece iz drugog braka, Duška i Ljubice (oboje žive u SAD), pre nekoliko godina kupili su doskorašnji narodni poslanik Siniša Mitrović i supruga mu Zorica Srećković, advokatica.

Nada (rođ. Filipović) i Živojin Čeleketić kupili su 1981. godine malu kuću pokojnog Mihaila Krunića, sina iz prvog braka pokojne Stanike Cake Sekulić, udove čika Aranđela, koji je u dvorištu, pod šupom, imao radionicu sa kovačkim mehom. Mihailo je kao pripadnik Dobrovoljačkih jedinica izbegao početkom Drugog svetskog rata u Englesku, gde je i umro. U dvorišnom delu ove kućice stanovala je Stanikina sestra Jela, udova gimnazijskog poslužitelja Đoke Petrovića, nisu imali dece. Obe su godinama držale đake, Stanika češće momke a Jela isključivo devojke. Čeleketići su sa svoja tri sina, Vladimirom, Nikolom i Ivanom, napravili lepu kuću na sprat.

Kuću do njihove, vlasništvo preduzimača Marjana Marjanovića, kupila je svojevremeno Stana Pušica iz okoline Prijepolja. Imala je dve kćerke, Živku (Ljujić) i Zoru (Ratković). Živka je, u delu dvorišta do Sinđelićevog bloka, u kojem je nekada bila bašta sa ponekom voćkom i lejama povrća, sa svojim takođe pokojnim suprugom Branom, nosiocem Spomenice 1941. iz Užičkog kraja, podigla porodičnu kuću u kojoj živi njihova kći Slavica sa kćerkom Dijanom. Sin im Slobodan bio je zaposlen u karlovačkoj „Jugoturbini”, a u vremenima raspada SFRJ, koliko nam je znano, gubi mu se trag u nekoj od arapskih zemalja, gde je kao mašinski tehničar ove tada poznate firme radio. Porodica mu je u Valjevu. Ratkovići, Miša i Mige, prodali su minulih godina svoje kuće i žive u manjim stanovima – Miša u Hajduk Veljkovoj, a Mige u Ulici palih boraca (sada takođe Sinđelićevoj). U toj kući, kao podstanari, dugo su živeli su pokojni Mića Švaba Korać i supruga mu Sofija - Sojka (rođ. Stefanović) sa decom Milicom i Slobodanom. Dobili su stan u Naselju Milivoja Bjelice, gde živi Milica sa kćerkama, dok je Slobodan, koji nosi očev nadimak, u svom stanu u „Kolubari 2”.

Do nekadašnje Marjanove, odnosno Ratkovića kuće, je kuća na sprat pokojne dr Julke Mešterović-Pantić. U njoj je godinama živeo čuveni hirurg i upravnik Valjevske bolnice dr Vladimir Vlajko Đurović, koji je jedno vreme u prizemlju imao ordinaciju sa rentgen aparatom u kojoj je obavljao privatnu praksu. U tom delu Pantića kuće potom je živeo pokojni dr Mihailo Tetiković, pneumoftiziolog, a u drugom, većem delu prizemlja dugogodišnji stanar bio je učitelj Avram Petronić sa suprugom Darom, glumicom „Abraševića” i sinom Slobodanom (kći Ljiljana udata je i živi u SAD). Kada je Julka Mešterović-Pantić uspela da iz svoje kuće iseli pokojnog dr Aleksu Đurovića, sina jedinca dr Vladimirovog i Bogdaninog, kuću su kupili Vujići, Stanko i Rada. U svoj stan, u „Kolubari 2”, dobijen od „Krušika”, posle višegodišnjeg sudskog spora, uspeli su da isele Slobodana i Svetlanu Petronić (rođ. Jevtić) sa dvoje dece, kuću su adaptirali (u prizemlju su dva velika lokala), a u dvorištu su napravili manju kuću, takođe za stanovanje. U dnu dvorišta, u odvojenom delu, u nekadašnjem internatu Babičke škole, gde je godinama bila smeštena i valjevska Muzička škola, poodavno već, smešteno je nekoliko porodica o kojima je brigu vodila SO Valjevo.

Manju kuću do ove, od Milana Novakovića, unuka pokojnih Čubrakovih, kako su ih zvali, kupila je Ljubica Rašević, koju su starosedeoci iz komšiluka zvali Bogdanova, po pokojnom mužu. Stojanka Čubrak je nadživela muža Zdravka, pa je godinama sobu do ulice izdavala đacima. Tu su se, ako pamćenje ne vara, školovali i veterinar Radovan Pušić iz Zabrdice, kao i advokat Vasa Milovanović iz mioničkog sela Sankovića. U njoj sada živi Ljubičina kći Desa Kotarac. Njen pokojni muž Raša, od Kotaraca iz Zlatarića, bio je mornarički oficir u Splitu. Sa Desom su i sin Vlada, zaposlen u Valjevskoj bolnici, i snaha Vesna (rođ. Dimitrijević), profesor u Poljoprivrednoj školi. Do njih je takođe manja porodična kuća u kojoj su najpre živeli pokojni Sveta Pantić, krojač i Jela, poslastičarka, a potom bravar Dragojlo Nikolić sa suprugom Jovankom. Nisu imali dece, pa je imetak posle njihove smrti nasledila unuka Jovankine sestre, Snežana Pantelić..

Ispod ove je Pavićevića avlija sa širokim ulazom bez kapije. U njihovoj kući je sada, do ulice, smeštena poliklinika „Diamedik”. Pokojni piljar Žarko i supruga mu Sibinka imali su sinove Miletu, okružnog tužioca u Valjevu i Beogradu, koji je nedavno umro, i uglednog valjevskog hirurga dr Dragišu „Budlina”. Od dvojice Miletinih sinova živ je Sveta, dok je Žarko mlad umro. Prerano je umrla i Miletina supruga Cica (rođ. Stanišić), profesorka istorije. Dragiša, iz braka sa Zoricom (rođ. Kovačević), ima kćerku Bojanu, diplomiranog fizikohemičara. U ovom dvorištu živeli su nekada i Kovačevići, bliski rođaci dvojice Pavićevića – Milutin „Ćamilo”, krojač, sa suprugom Živkom, tada zaposlenom u SUP-u, i sinom Dragutinom „Debljom”. Tu je uvek bilo puno stanara. Prisećamo se poštara Milomira Andrića sa kćerkama Mitrom (Minić) i Anđelkom (Radulović), pa Alagića (pokojna Marina, udata Kostić, sa braćom Marinom i Milanom, i njihovi roditelji), podoficira Čarkića koga je, kako se pričalo, ubila straža kod vojnih magacina na Boričevcu jer se nije zaustavio na znak upozorenja, policajca Cvetka Ilića sa porodicom, pa predaka Mefija poslastičara, Goranaca koji u Valjevu godinama drže poslastičarnicu „Pčela”. U zasebnoj dvorišnoj kući živela je Ivanka, sestra Milutinova i pokojnog Svete „Pileta” Kovačevića, koji je takođe tu živeo dok nije dobio stan. Tu kuću su docnije kupili Jovanovići – pokojni Ljubinko „Jaje”, supruga mu Mira (dev. Marčetić) i sin Peđa, koji su i danas tu. U kući do njihove je porodica pokojnog stolara Mila Ristića Vrapca, supruga Raca i kći Ružica, profesorka hemije, koja je udata za inženjera Dejana Kovačevića, sina penzionisanih prosvetnih radnika Vere i Žiće. Imaju dva sina, Jakova i Ignjata.

Pokojni Sava Pecelj, Mirkov brat, neženja, takođe trgovac, živeo je do smrti u susednom dvorištu. Do ulice je bila njihova bratanica Rada Pecelj, službenica SDK u penziji, a u novoj dvorišnoj kući živeli su njena sestra Mira i zet Slavko Bogdanović, takođe bankarski službenici. I u ovom dvorištu uvek je bilo stanara, poput pokojnog trgovca Mitra Delića sa suprugom Anom, kćerkama bliznakinjama Verom (Ćuk) i Nadom (Milanović) i sinom Ljubišom, koji je već osam godina na Novom Zelandu. Ili, Novokmeti – Jova i Anika, sa decom Borom, Božom i Brankom (Todorović). Njih troje imaju osmoro dece, stigli su i unučići. Stanara i sada ima u ovom dvorištu, sve dok Mirine i Slavkove kćerke Brana i Beba, koje su posle studija ostale u Beogradu, ne odluče šta će sa nasleđem. Možda će i ovde uskoro neku novu zgradu graditi „Gejt” ili „Greda”.

Do Pecelja su Mijanovići, roditeljska kuća čuvenog „Krušikovog” konstruktora i inovatora Miloša, koja je sada adaptirana i nadzidana, a u njoj živi porodica Miloševog brata (po ocu) Lala - snaha Branka sa kćerkom Mirjanom, zetom i unukom Sonjom. Na uglu je kuća na sprat, uz nju i manja dvorišna, pokojnog stolara i zaljubljenika u kamione, ratnog druga Jovanke Broz, Bore Jevtića Ćajca. Umrli su i on i supruga mu Ivanka (od Tomića sa vrha Radničke), a naslednici su njihov sin Zoran, autoprevoznik iako mašinski tehničar (oženjen Mirjanom, rođ. Mitrović) i kći Dobrila, profesor nemačkog jezika. Bora je u drugom braku bio oženjen sada pokojnom Nedom (Milutinović), koja ga je nadživela. Zoran ima kći Ivanku, gimnazijalku, i sina Vladimira, osnovca. Dobrilin sin Đorđe Šibalić oženjen je i gaji kćerku Lenku.