prva strana

Sreda, 18. Septembar 2019.

Revija KOLUBARA - Maj 2004 > prilike

prijava | registracija

revija

stav

prilike

ljudi

mediji

izbor

kultura

prošlost

kalendar

pisma

revija +

arhiva

impresum

pretraga

Trećepozivci napred...

Dragan Todorović

Vele da je formiran Valjevski poslanički klub, šta mislite koja će tu Struja, koja Torta, koji Geometar i Čiviluk, koja Živka da se pita i postavlja

Pre deset godina, kad se pojavila Revija „Valjevac”, koja je promenila ime u Revija „Kolubara”, socijalisti su baš jahali. Kako su se samo kapitalno razvijali, sve do 2000, i sve u interesu naroda. Zna se kako je narod to ocenio, ali da podsetim na perjanice sveopšteg napredovanja, lokalne naravno, od Minića, raznih Terzića i Srećkovića, beše li Anđelopolića i Ilića, raznih gromada, pa u svakom smislu, koje su upravljale razvojem i izgradnjom, crvenim krstovima i izbeglicama. Bila je to sila, takva da su po Petom oktobru i sami zaboravili kako se zovu.

Dragan Todorović (Foto: Miroslav Jeremić)

Ajde da preskočim sve te godine kad smo bili najbolji i najpametniji, da preskočim i Peti oktobar, kad su opet došli najbolji i najperspektivniji. Nije naodmet podsetiti da su se rušenju Miloševića ponajbolje radovale, i sa ponajviše zasluga se kitile, ove naše novodemokrate, koje su zaboravile da su sa Velikim drugom Slobodanom iste tikve sadile. Ali, ajde, kad je napredak i boljitak u pitanju, šta ima da se zakera, novodemokrate uzele MUP i DUP, i udarile da se bore za kvalitet života, sopstveni. Dakle, tog Petog, narod doš’o na svoje, došli na red stručnost i sposobnost, jer tako je državni i narodni interes nalag’o. I šta bi, svaka partija svog bilmeza, a kad nije imala svog pozajmljivala, stavila da upravlja i rukovodi, u interesu naroda i države, jašta. Koji je tu Miloje počeo da se ističe, opšte veselje i napredak.

Onda došli ovi poslednji, pa republički izbori, radikali napredovali, Koštunica napredov’o, Vuk i Velja napredovali, i novodemokrati, koji su rešili da budu liberali, pokazali kakva su sila. Zna se da je formirana manjinska vlada, da Vuk nije hteo ni za živu glavu sa socijalistima, ali, jelte, nater’o ga Glavni odbor. Sad imamo manjinsku vladu sa većinskim ovlašćenjima, jopet na red došli stručnost i sposobnost. Železnicom upravlja kafedžija, putevima upravlja kafedžija, jedino za informisanje zadužen pekar... Narod valjevski dobio republičke poslanike, nikad ih nije bilo više, ima ih iz svih partija, i demokrata, i Vojina Milica, i G17, i Belić i Fazan, i dva vadikala plus Milomir valjevskog prezimena Minić. Malo li je, osam komada, ako sam dobro izbrojao. Odma’ napravili Valjevski lobi, koje vele da zajednički zastupaju Valjevo. Šta mislite kako li će, koja će tu Struja, koja Torta, koji Geometar, koji Čiviluk, ajde i Živka, Ajnštajn i Gejts da se pitaju i postavljaju. Blago nama.

I šta sad, tako je kako je. Takav sistem, a ‘de ćeš na sistem. Ajde da objasnim sistem. Pa zna se da su u partijama najbolji među nama, koji, takoreći, nisu znali šta će sa sobom. Iz takve baze se regrutuje svaka kvota, svi naši Veljovi i Mićovi, pa mora da bude tako kako je, naročito njima. I šta još, ajde da se ne gledaju partije, pogledajte sindikate, privredna, zanatska, novinarska udruženja, ove rotarijance... nevladine organizacije, mora nekog da poznajete, sve sama sila, sve sam trećepozivac. I šta sad, ništa, takav sistem, takva ponuda, Srbija je ovo, izađi i glasaj, a kad bolje razmisliš i ne moraš. Nemoj samo da vas navataju da će bez vašeg glasa da propadnu reforme, država i sistem.