uvodnik

Bogo-ljub, Srbo-ljub, Pravdo-ljub... i Svedrugo-ljub

Radoš Glišić

Ostale su upamćene reči Bogoljuba Arsenijevića Makija na Trgu u Valjevu, kada je očajan rekao da je sramota za državu (Miloševićevu dakako) kada se on morao latiti politike i staviti se na čelo političke pobune. I to je bilo iskreno i pošteno.

Sada nam se sličnom porukom preporučuje jedan samozvani i samopromovisani spasitelj, ali on je na suprotnoj strani sveta od «našeg» Makija.

Niti je Miloševićevo vreme, niti je on spasitelj, niti će, nadam se, krajnji ishod njegove «borbe» završiti poput Makijeve. Tačnije, nadam se da ne može da pobedi.

Priznajemo mu da je Bogo-ljub i da je Srbo-ljub. Ali da je sve to pošteno i iskreno – n e p r i z n a j e m o.

On se predstavlja da je pošteniji i od samog Koštunice.

Nevolja nastaje kad se ustanovi da ni Koštunica nije pošten. (Nije Koštunica pošten prema sebi a pogotovu prema nama, jer se prihvatio posla koji ne ume da radi.)

Kako li bi tek izgledalo kad bi se dalo našem «spasitelju»da radi ono što je naumio, a stvarno ne zna.

Izgledalo bi kao Veljo od Čačka, pa još malo gore.

Samo da ne bude po principu – tražili ste, gledajte.

Preklinjem vas – nismo tražili, majke mi!!!