uvodnik

Srbija favela

Radoš Glišić

Zemlje Evropske Unije potpisuju prvi Ustav. Srbija još uvek planira da hitno donese Ustav, pa onda na miru da organizuje vanredne izbore.

Srbija neće da se meša u tamo nekakve izbore na Kosovu. Neće da im da legitimitet, jer bi to značilo da priznaje albansku većinu i međunarodni protektorat. To jednostavno, za takozvanu zvaničnu Srbiju nije tačno.

Zvanična Srbija želi što hitnije rešenje statusa Kosova, jer joj je dobro znano ko je izgubio Kosovo i zašto, ali ona, zvanična Srbija, nastavljajući taj kurs, neće da s tim ima bilo kakva veze.

Tijanić uporno gradi mit o Bebi Popoviću, prosipa gorčinu i gnoj žučne kese na nesrećnog Bebu, a zna se kome je, u stvari, ta kanta fekalija istinski namenjena. Ipak je ne može izručiti u Aleju velikana.

Hitovi Sajma knjiga su Karadžić, Mira Marković i maskirani Danojlić, a Radeviću umače nagrada za životna zlodela. Limonov nas opet podržava sa stranica NIN-a.

Srbija polako postaje, ako već nije, favela. Faktički smo naselje na obodu metropole Evrope, i utemeljujemo pravila igre koja se nikoga ne tiču i nigde ne važe, osim u našoj izolovanoj zajednici. Uspeli smo da vaskrsnemo našeg Perikla /Slobu/ i njegovi konjanici, osobito ohrabreni aktivnostima legalista, mudrih i zabrinutih, ponovo jezde.

Nadu je zamenila strepnja. Događa nam se baš ono što nikako ne bi smelo da nam se događa. Može li neko da kaže koliko će to trajati?