prva strana

Petak, 23. Avgust 2019.

Revija KOLUBARA - Novembar 2004 > prilike

prijava | registracija

revija

stav

prilike

ljudi

kultura

kalendar

dodatak

revija +

arhiva

impresum

pretraga

Operacija uspela, pacijent umro

Branko Vićentijević

Konstitutivna sednica SO Valjevo 22. oktobra nije uspela, nova zakazana za 5. novembar * Nova Srbija neće sa DS, a ne može da obezbedi većinu od (bar) 26 odbornika; DS, DSS i SPO neće sa socijalistima i radikalima * Mogući su čak i novi lokalni izbori, gradonačelnik Jovan Tomić razmišljao o ostavci, pa se predomislio i najavio da će „ići će do kraja” * Mnogo neiskrenosti i politikanstva, burazerski način vođenja stranaka „prepelcovan” i na proces konstituisanja nove opštinske vlasti

Drugi krug izbora za predsednika valjevske Opštine, 3. oktobra, doneo je ubedljivu pobedu dr Jovana Tomića (Nova Srbija), sa 21.452 glasova, nad Nebojšom Andrićem (DS) i njegovih 4.864 glasova. Ovlaš analiza pokazuje da je Andrić osvojio otprilike onoliko glasova koliko i odobrnička lista Demokratske stranke 19. septembra (5.046), dok su za Tomića glasali birači socijalista (i jednih i drugih), radikala, Koštuničini i Karićevi obožavaoci. Novi gradonačelnik je tokom svoje kampanje, posebno između dva izborna kruga, mekano i odmereno, slao poruke svima tvrdeći pritom da „ne deli sugrađane” i da nema „građana prvog i rugog reda”. To mu je, uz neiskrenost najbližih stranačkih saradnika u Novoj Srbiji ali i među mogućim koalicionim partnerima, donelo velike glavobolje već kod pokušaja da konstituiše novu lokalnu vlast.

Naime na sednici SO Valjevo, održanoj 22. oktobra, njegov predlog da se za predsednika lokalnog parlamenta izabere advokat Miroslav Vuković (NS), a za njegovog zamenika student (ekonomista, čitač želja na Radio „Desetki”, političar nove generacije po oceni Milomira Minića) Đorđe Milićević (SPS) nije dobio većinsku podršku najmanje 26 odbornika. Od 50 prisutnih, nedostajao je jedino novi pomoćnik republičkog ministra za trgovinu i turizam Radivoje Pirgić (SPO), Vuković i Milićević dobili su po 23 glasa. Jasno je bilo da za njih nisu glasali odbornici DS, DSS, SPO i LS, ali da nije došlo ni do nagodbe sa Karićevim PSS. Uz to, svoj glas nije im dao ni Dragan Vasiljević (NS), koji je to na stranačkim sastancima i nagovestio.

Potom Bogče i Milanka (Karić) u Valjevo šalju eksperta za pitanja Srba i „drugih nealbanaca” na Kosmetu, Momu Trajkovića, za koga njegovi zemljaci imaju običaj da kažu da tamo „gde se muvaju Moma i Toma (pokojni Sekulić) ni trava ne niče”. Trajković „svoje odbornike” instruira, pa se oni dobro gode. PSS bi u Opštinsko veće dao (najverovatnije) Divnu Novaković, dok bi Pijačnu upravu „Polet”, gde je „keša k’o šaše”, preuzeo Miloš Alimpijević, koji se kao privrednik već „dokazao” u „Angrosirovini” i FV „Gradac”. Odeljenje društvenih delatnosti u SO Valjevo preuzeo bi Zdravko Vitošević, poreklom iz okoline Istoka na Kosmetu, sada sekretar OŠ „Milovan Glišić”, a Regionalnu TV Valjevo (TVA) Trajkovićev pajtos Živorad Janković, SPS-ov usrećitelj Radio Valjeva. Malo li je?

Kada se činilo da će nova sednica, najpre planirana za 3. novembar, a potom ipak zakazana za 5. novembar, proteći „pod konac”, javljaju se novi problemi: uz Vasiljevića, poslušnost Novoj Srbiji otkazuje i Dragan Bogdanović Lolin iz Popučaka izjavom da je „obraz važniji od glave” (u SPO tvrde da se lista gradonačelnikovih disidenata iz NS neće završiti na ova dva imena), a po tumačenjima, najpre novinara, a potom i ljudi iz Opštinske uprave, odnosno Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu Srbije, ispostavlja se da Miroslav Vuković i Đorđe Milićević ne mogu ponovo da budu kandidati za čelne funkcije u SO Valjevo. Problem bi, možda, mogao biti i to što bi Mihailo Jokić (SNS) i Selimir Manojlović (SPS) morali da se odreknu odborničkih mandata da bi bili izabrani u Opštinsko veće.

Inače, koalicioni sporazum NS-SPS-SNS-SRS-PSS potpisan je u noći, kako to gordo zvuči, između 25. i 26. oktobra u prostorijama SPS-a (lokalnog CK), a njegov tvorac, kažu čitave studije na 20-tak strana, bio je Manojlović. Prema slovu tog sporazuma, u Opštinskom veću bili bi i zamenik predsednika Opštine, ekonomista Zoran Ilić (NS), takođe osporavano rešenje u stranci koja ga je predložila, Dragan Stojanović (SRS), te nestranačke ličnosti – predsednik Crkvene opštine Valjevo, građevinski inženjer Vladimir Lale Spasojević, elektroinženjer Živorad Cvetković, vlasnik kompanije „Elbi” i agronom Dragan Dragojlović, voćar Zavoda za poljoprivredu. Načelnica Opštinske uprave bila bi Milena Pavlović (NS), nedavno smenjena šefovica Poreske uprave u Valjevu, a sekretar SO Valjevo pravnica Jelica Tešić-Panjković kao nestranačka ličnost sa kvote SRS.

Podeljena su i direktorska mesta u opštinskim javnim preduzećima i ustanovama. Nova Srbija bi uz sadašnje direktore „Vodovoda” (Dragan Lukić), Istorijskog arhiva (nestranački opredeljeni Aleksa Tomić), Matične biblioteke „Ljubomir P. Nenadović” (Zorica Milinković) i JP „Divčibare-turist” (Željko Vučinić), dobila i JP „Kolubara-Rovni” (mr Miroslav Burmazović), „Vidraka” (moguće da ostaje Miroslav Mojsilović sa DOS-ove kvote NRS) i „još ponešto drugog i trećeg reda važnosti”… Miloševićevi socijalisti su dobili obe direkcije (Opštinsku, gde bi se ustoličio Ljubomir Mucić, i Okružnu, u koju sada izgleda „niko neće” jer je Mlađan Dinkić novim budžetskim rezovima praktično gasi), ustanove kulture i nedeljnik „Napred” (moguć je povratak Dragana Jeremića Poćute, kome je nuđeno mesto drugog čoveka KP Doma ali ga „muči” to što još uvek ne može da dobije rešenje o tome da se protiv njega ne vodi krivični postupak). Srpskim radikalima zapali su JKP „Valjevo” i Radio Valjevo, dok SNS (za sada bar), kažu, nije tražio ništa.

Ko je izdao Novu Srbiju: Veljo Ilić ili Dragan Vasiljević (Foto: Ljuba Rankovic)

Mnogo je neiskrenosti bilo u nastupima perjanica Nove Srbije, posebno republičkog poslanika Milorada Belića, na pres konfrencijama na kojima su objašnjavali gde je zapelo sa formiranjem većine stranaka demokratskog bloka (DS, DSS, SPO, NS) u lokalnom parlamentu. Tu je daleko pošteniji bio odbornik Marko Živanović (NS), koji je priznao, bar u neobaveznim razgovorima sa pojedinim novinarima, da je cilj Nove Srbije „apsolutna opštinska vlast” jer ovi (SPS, SNS, SRS) „ne traže ništa”. Na kraju se, prema Belićevim rečima, izgovorenim na VTV-u, ispostavilo da oni (NS) u startu nisu ni hteli u koaliciju sa DS kako bi napravili „toliko potreban” otklon od dosadašnje, valjda nepoštene i kompromitovane, DOS-ove vlasti u kojoj Nova Srbija izgleda nije četiri godine ni učestvovala. Namera je NS bila da se i u SO Valjevo preslika koalicija sa republičkog nivoa (DSS, NS-SPO, G-17 plus, uz eventualnu poodršku SPS). G-17 plus, međutim, ovde nema odbornika, DSS i SPO nisu hteli u crveno-crnu koaliciju sa socijalistima i radikalima, a bez DS.

Pregovarači NS su, ispostavlja se, samo vešto iskoristili nesporazume u razgovorima sa strankama demokratskog bloka o tome ko treba da bude novi direktor JP „Kolubara-Rovni”, umesto dosadašnjeg Milana Milutinovića Čula (LS) – mr Burmazović iz NS (to mesto je ranije, posle neuspelog obaranja Zorana Jakovljevića u „Zemljotresnoj direkciji”, šacovao i Zoran Ilić, mogući zamenik dr Jovana Tomića) ili građevinski inženjer Nikola Barać, nekada zaposlen u beogradskoj „Hidrotehnici” a sada u valjevskom „Ingrap omniju”, za koga je tu fotelju izgleda tražio DSS. Barać je već napravio kuću (ili vikendicu) na prostorima oko brane „Rovni” u čijem je projektovanju svojevremeno učestvovao, a potom bio angažovan i od izvođača radova sve dok nije dobio „šut kartu” od „večito drugog”, ali veoma uticajnog čoveka u JP „Kolubara-Rovni”, Miloja Janjića.

Kada je već o poŠtenju kadrova Nove Srbije reč, bilo bi korektno da sami kažu gde su upravo u tom periodu (2000-2004) zaposlene supruge Miroslava Vukovića (u „Divčibare-turistu”), Dragana Lukića (u „Vidraku”, a za uzvrat se u „Vodovodu” skrasio Mojsilovićev šurak), ili Milorada Belića (u Poreskoj upravi, „prevozano” preko SO Valjevo). Bilo bi pošteno reći i to gde, od kada i uz čiju pomoć, takođe u SO Valjevo, rade nečiji zet, supruga i sin. Ili, preko kog je partijskog druga iz NS lokalni bend „poslanikovog sina” bio na mala vrata uvršten u program poslednjih „Tešnjarskih večeri”, da bi „dečak” potom telefonom nazvao organizatore i baš drčno „a la Veljo (Ilić)” samo im ostavio rok do kada da uplate honorar o kojem pre toga „nikada ni pomena nije bilo”… Da ne bude zabune, ni ostali u DOS-u (DS, DSS ili LS, na primer) nisu se posle 2000. pretrgli od čestitosti na ovom i inim planovima, o čemu bi, ako je obraza, mogli da posvedoče sami, ali i njihovi rođaci, kumovi ili partijski drugovi.

Šta će se 5. novembra dogoditi u SO Valjevo? Postoji, čini se, nekoliko scenarija. Prvi je da NS, SPS, SNS, SRS i PSS sa svojih 27 odbornika ipak konstituišu novu lokalnu vlast. U opoziciji bi tada, sa 24 odbornika, bili DS, DSS, SPO i LS. Drugi, da se NS „vrati na početne pozicije” i sa DS, DSS, SPO, eventualno PSS i LS, obezbedi „lagodnu većinu” od 30, 33 ili 36 odbornika. U opoziciji bi ostali SPS, SNS i SRS. Po trećem scenariju, većinu bi mogla imati koalicija DS, DSS, SPO, PSS i LS sa 27 odbornika, dok bi u opoziciji sa 24 odbornika bili NS, SPS, SNS i SRS. I u toj kombinaciji dr Tomić bi mogao da izabere svog zamenika, načelnika Opštinske uprave, gradskog arhitektu i menadžera, dok bi predsednika SO Valjevo dao DS, njegovog zamenika SPO, a sekretara DSS, što je uostalom bilo i dogovoreno na početku pregovora stranaka demokratskog bloka sa NS. Sve ostalo, sastav Opštinskog veća i raspodela direktorskih mesta, tek bi bilo usaglašavano. Najzad, Valjevu bi se mogla dogoditi i privremena (prinudna) uprava sa novim lokalnim izborima posle toga ako, recimo, DSS u poslednjem trenutku, po direktivi iz Beograda, ipak ne podrži NS, socijaliste i radikale. Jer, ulog nije mali, a uz gubitak sadašnjih direktorskih mesta možda bi se moglo dogoditi raspuštanje Opštinskog odbora DSS s obzirom na to da je takvu inicijativu pokrenuo Izvršni odbor Okružnog odbora, kojim predsedava Radomir Stevanović, načelnik Kolubarskog okruga.

Čitavo zamešateljstvo sa konstituisanjem SO Valjevo je, po našem skromnom sudu, posledica višegodišnjeg „burazerskog vođenja politike” i lokalnih organaka stranaka. Stoga bi rezultat mogao biti upravo onakav kakvog se i plašio dr Jovan Tomić – da je, medicinski rečeno, operacija uspela, a da je pacijent (ipak) umro. Ni novi gradonačelnik se nije snašao u novonastaloj situaciji. Uporno je gurao varijantu koncentracione lokalne vlasti, što ni u jednom trenutku nisu podržale stranke demokratskog bloka svesne činjenice da bi „neprirodnom koalicijom” sa socijalistima i radikalima „mrtvaca vratile u život” a svoju sudbinu zapečatile već na prvim narednim izborima. Dr Tomić se potom opredelio za, ubeđeni smo, lošiju varijantu. Na kraju, novi predsednik valjevske Opštine morao bi da shvati činjenicu, ma kako ona grubo zvučala – da je tokom svoje sjajne karijere vrsnog hirurga operisao ovako kako je od 3. oktobra (19. septembra) vodio lokalnu politiku, teško da bi mu mnogi pacijenti i vađenje slepog creva preživeli.