Arhitektonski i urbanistički promašaji

Da bi Valjevsku kožaru trebalo iseliti iz grada - „1.500 metara od Srednje poljoprivredne škole u industrijsku zonu koja se formira” - zaključila je Komisija za određivanje mesta objektima u Valjevu početkom 1947. godine. Prvi potpisnik ovog dokumenta je arhitekta Milan Zloković, profesor univerziteta, izaslanik Urbanističog instituta u opštinskoj komisiji. Kožara stoji i danas gde je onda bila. Na grad su se u međuvremenu navalile i mnoge druge „nevolje”, od nedovršene Duple trake (tunel) do puge koja je nespretno podelila grad, okovala pristup rekama i mnogo toga što na mikro i makro planu živog i osetljivog tkiva grada u naglom razvoju predstavlja nevolju. I anketa koja je pred vama svedoči ponajpre o našoj spremnosti ili nespremnosti da greške ne ponovimo. Pominjanje davne komisije i arh. Zlokovića podseća da ni danas Valjevo nema, i pored sporadičnih pokušaja, glavnog arhitektu. Nema posebno telo u kojem bi ljudi razičitih struka sugestijama i incijativama pomogli urbanistima i planerima u donošenju odluka.

Ponuđena anketa o „promašajima” nema nameru da prstom ukaže na bilo koju ličnost, da se bavi u ovim važnim poslovima planiranja i projektovanja, poznatim i stalnim „zađevicama”. Čak i konkretno pominjanje objekata ili rešenja nema takvu poruku. Nekoliko učesnika prve ankete odustalo je od učešća u ovoj smatrajući da će ona otvoriti prostor za napade na ličnosti, iako su i one zapravo prve žrtve nesretnih sticaja okolnosti i iznuđenih kompromisa. Uvažavajući njihove stavove i njima se iskreno zahvaljujemo na saradnji kao i aktivnim učesnicima koji su se, na naše zadovoljstvo, odazvali pokušaju da damo i drugu sliku grada sa kojim aktivno živimo i kao stvaraoci i kao njegovi žitelji.

David MAKSIMOVIĆ
1. Zapostavljanje, umiranje, atropija Tešnjara
2. Neiskorišćena Kula Nenadovića
3. Zapušten Poparaski majdan, jedan od najlepših vidikovaca
4. Valjevo bez zatvorenog bazena za kupanje
5. Dugo čekanje na most sa Trga kneginje Ljubice u Tešnjar

Ognjen JOVIĆ
1. Neiskorišćenost obala Kolubare
2. Nepovezanost Takovske ulice sa rekom i novim hramom
3. Neiskorišćen potencijal Nove tržnice
4. Nedostatak javnih parkinga
5. Grad bez javnih toaleta

Žarko RATKOVIĆ
1. Dozvola gradnje na brdima (Vidrak, Boričevac, Popare)
2. Benzinska pumpa na ulazu u Tešnjar
3. Nedostatak parkova u centru na levoj obali Kolubare
4. Višedecenijsko odlaganje iseljenja Kožare
5. „Građevinski” urađena regulacija Kolubare
6. Nadogradnje

Dozvolom gradnje na brdima oko centra propušteno je očuvanje zelenih površina kao principa prirodne morfologije mesta. I u vizuelnom i u ekološkom smislu to je kvalitet. Za pumpu na ulazu u Tešnjar suvišan je komentar. Formiranjem parka ili parkova na levoj obali Kolubare, u zoni nasleđene ortogonalne proekcije, mogao bi da „prodiše” taj deo grada. Odlaganjem iseljenja industrije iz gradske zone, posebno Kožare, formiran je ekološko-razvojni čep. Umesto „kamenog” korita Kolubare, smatram da bi prirodniji pristup, kao što je to slučaj sa Gradcem, dao živopisniji karakter priobalju. Očigledan je nedostak ozbiljne estetske kontrole nadgradnji nad postojećim objektima.

Anđelka MANDIĆ MILUTINOVIĆ
1. Odusustvo smišljenih preporuka vrednosti grada
2. Zanemareni i zaboravljeni vidikovci: Boričevac, spomen kompleks na Vidraku
3. Neuređene obale Kolubare van centra grada

Valjevo je 90-tih imalo više od loga. Nešto što je asociralo na događaje, kretanja, život, duh grada. Valjevo city. Kao i mnogo šta drugo i to je nestalo. A kada biste na ulazu u grad ugledali osmeh dečaka koji stopira za VA CITY, bio bi to zanimljiv poziv da u njemu zastanete, ostanete. Najlepši vidikovci grada su neaktivirani ili su zamrli. Kolubara je delom svojih nesređenih i neaktiviranih obala odavno duboko „zašla” u grad.

Srđan ILIĆ
1. Završetak, presecanje Karađorđeve ulice
2. Jaz
3. Diskomunikacija grada sa Kolubarom
4. Ukidanje atrijumskog prolaza sa fontanom između Robne kuće i opštinskog zdanja

Milan MAKSIMOVIĆ

Glas crkve u valjevskoj Ulici Vojvode Mišića (Foto: Ljuba Rankovic)

1. Stambena zgrada u Pantićevoj ulici - Pokazuje svu moguću drskost investitora, projektanta i izvođača (oličenog istovremeno u jednom: GP „Jablanica») da se izigraju urbanistička pravila i izgradi objekat sa maksimalnim profitom i minimum poštovanja prema gradu, okruženju i zakonu. Kako objasniti dva sprata izgrađena iznad dozvoljenog maksimuma za centralno gradsko područje i orijentaciju objekta na bočne strane prema susednim parcelama – kao da niko pored ove kuće ne treba tu da zida. Nadam se da će, kad-tad, doći „normalno vreme” kada ćemo pored procesa legalizacije dobiti i „delegalizaciju” koja će, na račun „majstora” iz GP „Jablanica”, srušiti „divlje” izgrađena dva sprat ovog objekta.
2. Nova „zelena pijaca” u Ulici vladike Nikolaja (duple trake) - Između koncepta otvorenog pijačnog prostora i zatvorene pijačne hale ovde imamo koncept koji uključuje sve mane oba pristupa, a isključuje sve njihove prednosti: zatvoren i skučen pijačni prostor u ambijentu tržnog centra po pravilima „butik” ekonomije (sitnih vlasnika još sitnijih dućana), izložen uticaju spoljnih atmosferskih prilika i neprilika. Arhitektonsko oblikovanje ovog objekta govori da (ne)shvatanja prostornih odnosa na nivou koncepta povlači isto takva (ne)snalaženja i sa elementima oblikovanja prostora, forme i materijala.
3. „Glas crkve” u Ulici vojvode Mišića - Ako je postmoderna, počevši od sredine šezdesetih godina prošlog veka, u svetu donela reafirmaciju vrednosti tradicionalne arhitekture, onda je u našoj sredini od sredine osamdesetih donela debilizam u kombinaciji svih mogućih oblika „tradicionalizma”, „šara”, folklorizma, kiča i neukog pogleda na duh i principe tradicionalne arhitekture. Tako smo krajem 20. veka, na levoj obali Kolubare, u ortogonalnoj gradskoj matrici, nastaloj na kraju 19. veka pod zapadnim austro-ugarskim uticajem, dobili „original kopiju” gradske kuće orijentalnog tipa. Šta znači jedno „umetničko” oblikovanje koje ne pripada ni svom vremenu, ni prostoru okruženja (ulični ambijent, klasicistička arhitektura crkve u neposrednoj blizini)? Nasađena „beton-trotoar” kaldrma ispred objekta valjda bi trebalo da evocira ambijent karakterističan za turske krivudave čaršije. Izgleda da tu nedostaju još janičari na konjima kako bi scenografija ovog objekta bila potpuna (mogu u obzir doći i voštane fugure poput onih iz kabineta ministra kulture Kojadinovića).

Nada PLANOJEVIĆ
1. Odustajanje od hotela na staroj autobuskoj stanici
2. Neostvareni san - Sportski centar sa bazenom umesto kasarne „Kadinjača”
3. Napori arhitekata koji su iz raznoraznih razloga dali druge rezultate, često sasvim neželjene u spletu nesretnih okolnosti

Ljubica DRAŽIĆ
1. Glas crkve – jer stilski ne pripada gradskoj arhitekturi, već arhaičnom manastirskom ambijentu
2. Fabrika vode u Petnici

Željko NEDELJKOVIĆ
1. Nedostatak podrške inicijativi stručnjaka za izbor nekoliko lokacija: fabrika u Petnici, izmeštanje pumpe pred Tešnjarom, Dom penzionera
2. Zanemarenost unutrašnjosti blokova, iza uličnih fasada
3. Nebriga za ostavštinu - slučaj Doma vojske
4. Nebriga za Divčibare
5. Needukovani investitori
6. Previše iznuđene „šminke” na novim objektima

Nije mnogo pametno raspričati se o „promašajima”. O uspešnosti pokušaja treba suditi kroz vreme. Svaki pokušaj treba pohvaliti kao incijativu, ideju a nedostatak toga bi trebalo da bude predmet ove priče. Često hvaljena pravilno postavljena ortogonalna proekcija centra grada uslovila je i blokovsku strukturu. Na nama je da objekti prodišu, sažive iznutra, van ulične fasade. U predgrađu i u seoskim naseljima uspostaviti tradiciju i nasleđe. Kako izbeći sukob profita i vrednosti, kako kod stare tako i kod nove arhitekture? Svedoci smo propadanja već stvorenih vrednosti koje nam ostaju samo u sećanju (Dom vojske)... Divčibare - penzionerski ušuškane, dečije razdragane! Možda, srećom, sačuvane za neke pametnije generacije. Da li su i one naše? Obratimo li se i ljudima van struke tek tada shvatamo da se pominjanje arhitekture Valjevcima svodi na rešavanje komunalnih problema. Edukacija investitora u tom pogledu je, između ostalog, naš posao!
PS: Zaborav iz prošle ankete - jedno pozitivno brojanje za kuću Dragana Popovića u Karađorđevoj. „Muški” odrađen posao. Stambeni objekat koji lokacijom i bez šminke možda ostane neprimećen.

Goran STANOJEVIĆ
1. Izgradnja višespratnica u starim gradskim blokovima
2. Bespravno izgrađena prigradska stambena naselja
3. Narušavanje prirodnih ambijenata i kulturnih dobara: fabrika u Petnici, nadziđivanje „Zdravljaka”, gradnja na samoj brani na Gradcu, novi mostić kod „Vidre”...
4. Zapušteno područje - pešački tok od „Krušikovog” stadiona do Takovske ulice
5. Nova gradska tržnica i pijaca

Blokovi sa arhitekturom, utemeljeni pre više od jednog veka, doživljavaju regeneraciju i stvaraju novu sliku grada koja će trajati. Naša je nesreća što se to dešava sada, u vremenu nestabilnosti, nemaštine i nepostojanja savršenije politike planiranja. Potencijal velikih blokovskih površina, koji zahteva jednu ozbiljniju studiju, nestaje pod teretom pojedinačnih interesa na nivou parcele. Proizvod ideologije i pogrešnog odnosa prema privatnom vlasništvu doveo je do katastrofalnih posledica: ogromna masa gradskog stanovništva živi u lošim kućama, sa lošim dvorištima, u lošem ambijentu i sa određenom infrastrukturnim problemima koji ne mogu biti rešeni. Narušavanje prirodnih ambijenata može se izraziti poslovicom „Para vrti gde burgija neće” a siromaštvo, nepošovanje ili nepostojanje zakona i bahatost ljudi koji poseduju novac su pravi razlozi pred kojima se kao korisnici prostora često osećamo bespomoćni. Osećao sam se uvređeno kada mi je na fakultetu osoba iz nastavnog kadra govorila da je do centra Valjeva došla kroz veoma zapušten prostor. Prvi utisak o gradu, kao i o ljudima, često je i jedini koji ostaje. Nova pijaca na Ljubostinji: sama lokacija je veoma nepovoljna. Organizacija sadržaja dodatno komplikuje kretanje. Uz sve to, oblikovanje objekta nije na nivou građevine sa tako dugačkim frontom, jer i mnogo manje zgrade u gradu su reprezentativnije obrađene. Pošto je arhitektura odraz vremena u kom nastaje, ni ovde nije prekršeno pravilo.

Jasmina POPOVIĆ

Ulaz u Tržni centar sa novom zelenom pijacom (Foto: Ljuba Rankovic)

1. Dogradnja „Promaje” za potrebe RTS-a
2. Dogradanja restorana „Zdravljak” na Pećini
3. Fabrika vode u Petnici
4. Urbanistička odluka o izgradnji oko stare železničke stanice i uništenje malog parka
5. Nadziđivanja. Posebno zgrade na uglu Karađorđeve i Hajduk Veljkove ulice

Dušan ARSENIĆ
1. Fabrika vode u Petnici
2. Izgradnja na trgu Vuka Karadžića kojom je upropašćen i parkić Lole Anića
3. Trasa pruge Begrad-Bar kroz grad
4. Trafike u grozdovima na „Jadru”, kod Muzičke škole, Gimnazije...
5. Pumpa na ulazu u Tešnjar

Smiljana NEDIĆ
1. Pumpa na ulazu u Tešnjar
2. Neaktivirane vrednosti lokacije na keju Kolubare (poluprazni mali lokali uslužnog centra na lokaciji stare autobuske stanice)
3. Stilski i sadržajno neujednačena nova valjevska pijaca i tržnica; dogradnje i buvljak umanjuju vrednost ideje
4. Lokacija „Krušika” u gradskom području
5. Vojska u gradu - objekte garnizona trebalo bi nameniti civilnim sadržajima

Dušica MILANOVIĆ PAKEVIĆ
1. Nebriga prema graditeljkom nasleđu, podvrgnutom nestručnim intervencijma koje narušavaju autentičnost - primeri iz ugroženog Tešnjara najvidljiviji su
2. Odsustvo napora da se očuvaju stari sadržaji u objektima u širem centru grada: slučajevi „Beograd kafane”, krčme „Ljubovija”...
3. Zapuštenost mikro urbanih celina menjanjem funkcija, rekonstrukcijama, promenama sadržaja, namene objekta: Gradski trg, Tešnjar
4. Odsustvo upućivanja svakovrsne pažnje na prirodne i stvorene vrednosti u okruženju grada (Gradac, Petnica...), od tabli i publikacija do dežurnih vodiča...
5. Siromaštvo i nekvalitetno održavanje komunalnih objekata: ulice, rasveta, urbani mobilijar...

Grozdana ŠIŠOVIĆ
1. Pumpa pred Tešnjarom
2. Loša dispozicija u prostoru Doma penzionera
3. Neurbanizovana predgrađa (Gorić, Popare...)
4. Serija neubedljivih rešenja duž Duple trake (tržni centri)
5. Neiskorišćen potencijal Knez Miloševe ulice: dvorišta, neizlasci na kej, zapuštene fasade...

Miško OBRADOVIĆ
1. Fabrika vode pred Petničkom pećinom
2. Valjevska pijaca sa tržnicom kod Ljubostinje
3. Urbanistički koncept bloka prema Kolubari (šestospratnica sa prizemljem)
4. Predimenzionirani objekti za konkretne lokacije: Zgrada sa kulom na uglu Pantićeve i Hajduk Veljkove, višespratnica na Keju, Poslovni centar na uglu Sinđelićeve i Karađorđeve, zgrada u Karađorđevoj 123...
5. Nedovršen saobraćajnih koridor (dupla traka) do „tunela”
6. Hotel „Pepa” na Divčibarama

Irena KOVAČ ANDRIĆ
1. Urbanistički loše mesto i arhitektonska nedoslednost pijace sa tržnicom i buvljakom na Duploj traci
2. Dupla traka koja se završava trafikom umesto ulaza u tunel
3. U „Kolubari dva” zgrade sa stanovima do kojih ne dolazi sunce
4. Seča drvoreda, posebno u Ulici Vlade Danilovića, od „Narcisa” do Pantićeve
5. Zatvaranje autentičnog gradskog mikroprostora sa fontanom između Robne kuće i opštinskog zdanja

Katarina Kaća AKSENTIJEVIĆ
1. Nadogradnje
2. Pećina bez „Zdravljaka”
3. Neadekvatno mesto za Dom penzionera zbog kojeg nije došao do izražaja
4. Prećutna saglasnot za buvljak na novoj pijaci
5. Nedovoljno promišljena rekonstrukcija starih gradskih blokova
6. Hotel „Pepa” na Divčibarama

Ana KARADAREVIĆ
1. Prilaz Modernoj galeriji
2. Iznuđeno rešenje lokacije za Dom penzionera; stakleni objekti traže veće prostore
3. Nesređen a veoma živ pasaž, neartikulisana unutrašnjost bloka između Ulice Andre Savčića i Desankinog venca
4. Propadanje Doma vojske i gašenje njegove predivne bašte, mesta matinea i zabava, okupljanja Valjevaca
5. Plato (trg) Jadar: nema veze između parka i pešačke zone - pretrpanost trafikama, haotičnim parkinzima...
6. Nedovršeno uređenje kejova Kolubare

Branko RISTIĆ
1. Odustajanje od uređenja severne strane Gradskog trga
2. Pretvaranje Divčibara u naselje
3. Odustajanje od gradskog hotela na Keju
4. Neprobijen tunel
5. Odustanjanje od uređenja Pećine u sportsko rekreativni centar sa rezidencijalnim naseljem

U slučaju Gradskog trga, nažalost, odustalo se od koncepcije koja je u tom velikom dragocenom prostoru unutar bloka, preko puta već uređenog trga, nudila ozbiljne gradske sadržaje sa podzemnim garažama, između ostalog. Dobili smo skromno definisane sadržaje (stambene višespratnice sa lokalima u prizemlju) koji ne iscrpljuju potrebe centra grada. Na Divčibarama se, i pored svih primedbi i upozorenja, nastavlja sa primenom urbanstičkog koncepta („Infoplan”, Aranđelovac), parcelizacije i prosecanja ulica po gradskim merilima tako da će najmanje 40 odsto zelenih površina nestati, a time i Divčibare kao planinski ambijent za odmor. Odustajanje, zarad višespranice, od koncepta uređenja dela bloka kod stare autobuske stanice, na obali Kolubare, kojim je bio predviđen gradski hotel, odustalo se i od dragocene lokacije u središtu grada za nedostajuće gradske sadržaje. Dobili smo samo stambeni blok, koji živi za sebe i ništa više u centralnoj gradskoj zoni. Odustajanje od opredeljenja da se probije tunel i saobraćaj usmeri van pluća grada, katastrofalan je potez koji sada plaćamo. Odustajanjem od koncepta Pećine, sa sportsko rekreativnim sadržajima i rezidencijalnim nasleđem propuštena je prilika da se Pećina poveže adekavtnim sadržajima sa prostorom Lovačkog doma. Padina Pećine prema ušću Obnice i Jablanice pretvorena je u divlje i neartikulisano naselje. Vrednost tog prostora bila je i u činjenici da se iznad KP doma povezuju izlazni putni pravci, time i grad rasterećuje tranzitnog saobraćaja, a prilaz gradu otvara za tranzitno ugostiteljstvo.

Svetlana MOLEROVIĆ
1. Predugo odlaganje izgradnje toplane
2. Deponija na obali Kolubare, u gradskoj zoni
3. Valjevo nema pravu sportsku halu i zatvoren bazen
4. Dupla traka kao magistrala koja „seče” grad
5. Bespravne dogradnje i nadgradnje

Vladimir MITROVIĆ
1. Kejovi Kolubare urađeni kao isključivo građevinski objekti
2. Neodmerena višespratna gradnja pored porodičnih kuća u „starim” ulicama
3. Naselja - spavaonice na pobrđima
4. Zanemarena Kula Nenadovića
5. Kasarne i drugi vojni objekti u gradu
6. Dupla traka koja je veštački podelila grad
7. Umiranje Tešnjara

Kejovi Kolubare izolovani su objektima i sadržajima koji ne potvrđuju njene vrednosti, čak ni klupa nema. Kejove treba osmisliti za pešake. Malo šta će ostati od Pop Lukine ulice, dragocenog prostora u centru grada, odobrenom gradnjom višespratnica koje guše stare niske kuće sa visokim kapijama. Na uzvišenjima koja su prekrila naselja nema drugih sadržaja sem kuća i ulica. Ništa ih ne povezuje sa centrom. Čak je izolovana i tzv. Markova stolica. Da ne bi propala, Kulu Nenadovića bi trebalo komercijalizovati, naravno pod uslovima zaštite. Kasarni „Kadinjača” i Garnizonu treba već sada tražiti novu namenu, da sa novim sadržajima u njima grad oživi i na tim prostorima. Nešto od toga čak i za univerzitet. Vojska bi trebalo da je van grada.

Ljubinko RANKOVIĆ
1. Blok između Ljubostinje i Duple trake u centru grada.
2. Tržni centri duž Duple trake, posebno u „Kolubari dva”

Blok na kojem je Tržni centar i nova pijaca predstavlja loše urbanističko rešenje, koje za posledicu ima niz kompromisa za šta nije isključivo kriv autor.

Rista ANĐELOPOLIĆ
1. Kompleksi industrijskih objekata u gradu: Kožara, Elind, Gradac, Pekara sa silosima, Štamparija, Remont
2. Privremena deponija na obali Kolubare
3. Nova privredno-komercijalna zona u „Kolubari dva” (prekršen GUP)
4. Rekostrukcija stare pijace sa objektima od čvrstog materijala
5. Lokacija na Majdanu za Dom starih

Kompleksi industrijskih zona postojali su i pre izrade GUP-a, pa je od 1968. godine uslovljeno da svako proširenje i modernizacija fabrika bude na novoj lokaciji u industrijskoj zoni na izlazu prema Beogradu. To je delom ispoštovano iseljenjem fabrika „Gradac” i „Elind”, ali nažalost nije nastavljeno. U slučajevima nove privredno-komercijalne zone u „Kolubari dva”, izgradnje nove umesto stare zelene pijace i izbor lokacije za Dom za stare na Majdanu, prekršen je GUP i važeći zakonski propisi. To su tri najveća urbanistička promašaja. Kod Poljoprivredne škole prostor je namenjen stanovanju, sportskim objektima, objektima socijalne zaštite, a industrijski objekti ispod „Srbijanke”. Pijaca je GUP-om tretirana kao privremeni objekat, predloženo je njeno iseljenje na lokaciju stare fabrike „Gradac”. Sadašnjom izgradnjom čvrstih objekata privremena pijaca postaje stalna, time je ugrožen pešački i vizuelni pristup novom hramu. Dom za stare, površine dve i po hiljade kvadrata, po GUP-u je planiran da se gradi u MZ „Kolubara”.

Katarina NOVAKOVIĆ

Valjevske arhitekte protiv fabrike Vujić voda (Foto: Ljuba Rankovic)

1. Izgradnja poslovnog objekta „Vujić” u parku kod stare železničke stanice
2. Nadgradnja postojećih stambenih objekata, posebno u naselju Peti puk
3. Preveliko zauzimanje parcela u slučajevima novih poslovno-stambenih objekata (primer kuća „Krstivojević” na uglu Radničke i Karađorđeve ulice).

Predrag RASULIĆ
1. Trasa pruge Beograd-Bar i lokacija železničke stanice
2. Izgradnja novih objekata na staroj zelenoj pijaci
3. Privredno-komercijalna zona „Kolubara dva”
4. Promašaji kao posledice nesprovođenje urbanističkih rešenja
5. Izgradnja objekta ispred Zubne poliklinike
6. Nekorišćenje resursa - snabdevanje vodom Divčibara iz Valjeva umesto iz podzemnog akvatorijuma.

Pre Drugog svetskog rata, pruga je građena na desnoj obali Gradca i Kolubare, sa stanicom na lokaciji stare stočne pijace u Gradcu. Nažalost, od toga se odustalo. GUP-om Valjeva stara zelena pijaca je predviđena za iseljenje, a prostor je namenjen parku i kulturno uslužnim sadržajima. Novi plan za privredno-komercijalnu zonu je protiv GUP-a i RP za „Kolubaru dva”.Taj prostor sa sportskim centrom i Poljoprivrednom školom idealan bi bio za iseljenje Gimnazije i Više škole (dobili bi u centru objekte za biblioteku, muzej i novi muzej Mediale i „otvaranje” Ćukićeve banke). Lokacija za „Gorenje” je data u bescenje, a fabrika je „ekološka bomba” u geometrijskom centru Valjeva.Tim rešenjem se industrijski kolosek uvukao u gradsko tkivo. Urbanističkim promašajem mogu se smatrati: neprobijen tunel, neurađen severni krak obilaznice sa petljom na ukrštanju sa Duplom trakom, odustajanje od transverzale (obilaznice) u pravcu Novog groblja (pored „Ingrap omni”-ja do mosta na Kolubari kod železničke stanice); Ulica Milovana Glišića nije proširena, nije urađena raskrsnica Hajduk Veljkove i Duple trake, podzemni prolaz za tržni centar ispod Duple trake iz Danilovića ulice, odustajanje od obnavljanja jezera kod „Elektrodistribucije”, nije dislocirano AMD pred Halom sportova.... Zubna poliklinika nije dobila pjacetu neohodnu svakoj javnoj ustanovi.

Dragoljub PETROVIĆ
1. Stambene zgrade „Vujića venac” u „Kolubari dva”
2. Nadziđivanje ravnih krovova i pretvaranje tavana u potkrovlja
3. Nova pijaca sa tržnicom
4. Stambeni objekat na staroj autobuskoj stanici
5. Niz poslovnih „objekata” pred Muzičkom školom

Zgrade u „Vujića vencu” bezdušno, besprimerno i beskrupulozno su narušile fizionomiju jednog od najlepših naselja kolektivnog stanovannja u našoj zemlji. Drastičan primer bahatosti investitora i nemoći projektanata da argumentima struke pobiju nerealne apetite onih kojima je najbitnije da izgrađeni kvadart bude što jeftiniji. Nadziđivanje predstavlja generalno najveći problem pri formiranju izgleda pojedinačnih naselja, a i samog jezgra grada. „Krov nad glavom” po onoj „cilj opravdava sredstva” bezdušno pravi rezove po fizionomiji gradskih četvrti čiji su oblici trajni. Nova pijaca je mešavina stilova sa obiljem boje i materijala. Uz maksimalan trud da se pronađe veza sa lokacijom, prostorom i funkcijom, meni kao posmatraču izgleda, blago rečeno, nakaradno. Zgrada na staroj autobuskoj stanici je dokaz da su samo „kvadrati” na tržištu merilo investitoru za izbor projekta. Rodilo se „čudovište” bez lica i duše, valja nam ga još dugo gledati. Poslovni „objekti” pred Muzičkom školom samo su jedan od primera koji pruža ružnu sliku grada. Da li je krivica do vlasnika? Gde je struka? Gde su svi kojima su ovi poslovi (za lepo u gradu) u opisu posla. Takvih stručnjaka ima sigurno ali se njihov glas i stav ne može čuti osim u anketama ovog tipa. Praksa je nešto sasvim drugo.

Violeta PETROVIĆ
1. Trasa pruge kroz grad
2. Mnoga nadzidana potkrovlja, naročito na zgradama koje su bile dobri predstavnici svog vremena i stila moderne.

Branimir RANKOVIĆ
1. Trasa pruge Beograd-Bar kroz grad
2. Kožara u gradu
3. Pet solitera u Sinđelićevoj i zatvaranje jednim od njih Ulice čika Ljubine
4. Odustajanje od rušenja zgrade u kojoj je Viša škola
5. Zatvaranje međublokovskih prodora (slučaj „Fontana” u centru)

Dragoslav i Milorad KOJIĆ
1. Nadgradnje
2. Izgradnja višespratnica na liniji trotoara koji su nastajali po regulativama iz 19. veka
3. Nepoštovanje autorskih rešenja
4. Pogrešna namena i „naknadna” izgradnja u kvalitetnim gradskim prostorima
5. Gubljenje duha grada intenzivnom izgradnjom periferije bez artiukulacije

Nadgradnjama su narušeni konteksti a problematične su i estetski. Često su dobijeni prostori nekvalitetnog stanovanja, bez svetla. Nove višespratnice se stavljaju u istu liniju sa niskim porodičnim kućama koje su bile primerene standardima ulice i trotoara iz tog vremena. Gradski trg je najslikovitiji primer nepoštovanja autorstva, a to je slučaj i sa zdanjem opštine, intervencijama na česmama (Gimnazijskoj, na Vojvodinom trgu...). Neprimerenost objekata na lokacijama izuzetno kvalitetnih gradskih prostora: slučaj sa pekarom-restoranom „Fontana”, poslovnim objektom umesto parka kod stare železničke stanice, slučaj „Promaja”, „Zdravljak”...

Boško DAMJANOVIĆ
1. „Neurbanizovani” valjevski mostovi
2. Neprobijen tunel
3. Zapuštena Kula Nenadovića
4. Valjevo bez zatvorenog bazena i hale sportova
5. Tolerisanje tehnologije prerade kože i vojne industrije u gradskom prostoru

Reka poput Kolubare treba da čini arteriju grada, tako da bi pored uređenja kejova, mostovi morali imati veoma važnu ulogu u doživljaju celog ambijenta. Ni pešaci se na njima ne zadržavaju jer mostovi zadovoljavaju samo funkciju prelaska reke. Saobraćaj tunelom je uslov da se zaštiti park Pećina, a time smanji zagađenje tog dela grada. To bi omogućilo „spuštanje” parka na reku a time bi se dobile dragocene površine za rekreaciju i sport. Kula Nenadovića kao kulturno-istorijski spomenik je nedovoljno iskorišćena. Njenom rekonstrukcijom i pravim sadržajem grad bi dobio reprezentativan objekat koji bi bio reper za taj deo grada. Radi poboljšanja kvaliteta života i smanjenja zagađenja treba iseliti Kožaru.

Jasna ALEKSIĆ
1. Nova valjevska pijaca sa tržnicom
2. Nerešen saobraćaj i parkiranje
3. Soliteri u Sinđelićevoj i zatvaranje jednim od njih Čika Ljubine ulice
4. Ukidanje dragocenog gradskog malog trga u centru izgradnjom pekare „Fontana”
5. Rušenje Grbovića konaka

Nova pijaca Valjeva primer je neadekvatnog korišćenja slobodne i najskuplje gradske lokacije. Primer je šta se dobija kada se takav skupocen prostor ne da na konkurs. Mogli smo imati savremene tržne centre i druge sadržaje visokog standarda primerene ovom vremenu. Kada je reč o saobraćaju, imali smo samo proces formiranja pešačkih zona, a ne i otvaranje novih saobraćajnica, pa su sada ulice, projektovane u 19. veku, preopterećene saobraćajem iz ovog doba i ulivanjem saobraćaja iz pešačkih zona

Radmila TOMAŠEVIĆ
1. Ignorisanje prirodnih potencijala reka
2. Stambena zgrada na bivšoj autobuskoj stanici
3. Novoizgrađeni objekat na uglu Sinđelićeve i Pantićeve ulice
4. Rešenje ugla Uzun Mirkove i Duple trake novim poslovnim objektom
5. Stambena politika (izgradnja) na Duploj traci
6. Nadogradnja potkrovlja na objektima duž Karađorđeve ulice (najgori primer zgrada nekadašnjeg mlečnog restorana)

Da ignorišemo reke govore objekti koji se i sada grade u Tešnjaru i u zaleđu Knez Miloševe. Slučaj objekta na uglu Pantićeve i Sinđelićeve je kritika svim ljudima od struke, koji dopuštaju da neobrazovani čovek projektuje. Dopustiti da se arhitekta samo potpiše na projekat je sramotno. Sada su takve bitne lokacije bez arhitektonske vrednosti. Ko je kriv? Da li arhitekta, navodni projektant, ili urbanista, koji ne sagledava razvoj grada, ili investitor kada zatraži najjeftiniji projekat? Definitivno - naša struka! Ugao, kao što je raskrsnica Uzun Mirkove i Duple trake, spada u kapije grada, gde se utisak o celom gradu može najpre steći. Odgovornost prema tim lokacijam je tim veća. U oblikovanju Valjeva izostavljen je zajednički koncept, zanemareni su bitni elementi: značaj lokacije u životu grada i dr. Projektantima te fundamentalne stvari više nisu važne. Ono što radimo i stvaramo ostaje trajno obeležje grada. Učinimo Valjevo lepšim, budimo kreativni prema zadacima koji se pred nas postavljaju.

Vesna MIRKOVIĆ

Rekonstruisana zgrada SO Valjevo (Foto: Ljuba Rankovic)

1. Zatvaranje prolaza sa fontanom između Robne kuće i Opštine
2. Odustajanje od projekta IAUSA za novi tržni centar na obali Ljubostinje
3. Zanatsko-tržni centar u „Kolubari dva”
4. Koncepcija novih stambenih blokova u centru grada; posledica - nekvalitetno stanovanje

Aleksandar NEDIĆ
1. Pretvaranje priobalja Kolubare i Gradca u industrijske zone
2. Naselja van centralne zone, stihijna, bez koncepta
3. Rekonstrukcija opštinskog zdanja
4. Neujednačena visinska regulacija
5. Zatvaranje malog trga sa fontanom između Opštine i Robne kuće
6. Blokiranje priobalja Kolubare prugom Beograd-Bar i stovarištima

U naseljima koja su nastajala bez koncepta, nemate ni pravog raskršća, bilo kakvog slobodnog prostora, uslužnog tržnog centra, ni parkirališta. Nemate gde da izađete sa decom. U rekonstrukciji opštinskog zdanja nije bio dobar pristup, pa je prethodna arhitektura bila iskrenija, autentičnija, i po materijalu i po dizajnu. Zid zavese postoje kao iskustvo i kod nas. Zato rekonstrukcijama starih javnih objekata treba pristupiti ozbiljnije, sačuvati autentičnost. Da nema ujednačene visinske regulacije dovoljno je pogledati duž Karađorđeve, niz kuća preko puta Gradskog trga, u Tešnjaru, u Sinđelićevoj od kuće Belobrka prema Duploj traci - školski primer pogrešnog rešenja. Duž Takovske ulice, koja je veliki potencijal, celom dužinom imate objekte provincijalnog duha. Kao da je Valjevo izloženo dilemi da li će biti grad ili varoš. Stalno na klackalici. Sitničari se na objektima, a zapravo je problem u konceptu.

Vlastimir ČARNOJEVIĆ
1. Trasa pruge kroz Valjevo koja je sprečila prilaz Kolubari
2. Soliter, postavljen u pravcu Čika Ljubine ulice, bitno je poremetio uličnu mrežu centra grada
3. Pretvaranje restorana - paviljona arhitekte Belobrka na Pećini u zgradu televizije

Promenom funkcije, objekat na Pećini je zatvoren za građane, a intervencijom na zdanju uništen je najznačajniji objekat moderne u Valjevu.

Božidar KRKOVIĆ
1. Divlja gradnja
2. Konkurs za Dom za stare
3. Konkurs za uređenje stare zelene pijace
4. Konkurs za uređenje priobalja
5. Kršenje zakona o autorskim pravima

Divlja gradnja posledica je i zakona koji ima 176 članova. Zakon nije kratak, nije razumljiv i nije nedvosmislen. Sa konkursima smo se tokom 2003. proslavili i postali grad poznat po prepirkama. Konkurs za Dom za stare na lokaciji Majdan je protiv GUP-a. Stara zelena pijaca je njim tretirana kao privremena, bilo je dato rešenje za njeno iseljenje. Kao privremenoj, sada se na njoj grade čvrsti objekti. Konkurs za priobalje sa novim gradskim trgom delimično je odgovorio potrebi ali nedodeljivanje prve nagrade govori o kvalitetu radova. Nagrađeni radovi su starokovne, statične forme bez „mekih” prostornih celina i zone urbanih ambijenata, koje obezbeđuju vizure prema staroj čaršiji, crkvi i Gradskom trgu. Prva nagrada trebalo je da pripadne Stojanu Maksimoviću. Inače, Gradski trg je jedan, od Pantićeve do Kolubare, on postoji mada je samo južna strana urađena, a od uređenja severne se odustalo.

Dragan VASILJEVIĆ
1. Uništavanje „Promaje” na Pećini arhitekte Momčila Belobrka
2. Sakaćenje dragocenih kuća građanske arhitekture sa početka i iz prve polovine 20. veka dogradnjama, nadgradnjama, pregrađivanjima
3. Odsustvo vrednovanja starih „istrorijskih” zdanja kao što je konak Jovice Milutinovića, koji propada, a idealan je za neku javnu funkciju
4. Prigradska naselja (slučaj Novog naselja)

Milenija MARUŠIĆ
1. Ruženje grada nadziđivanjima – ukrovljavanjima
Tome u prilog idu i propisi, pravila, opštinska regulativa, koji otvaraju vrata legalizaciji svake nadgradnje.
2. Dupla traka
Zbog niza lokala „zanatsko-uslužnih centara” nije postala gradska avenija. Njen izgled spušta Valjevo na nivo ćepenske provincije.
3. Gradski trg – napušten i zapušten
4. Neestetizovane građevinske intervencije u regulaciji Kolubare, kako obale tako i mostova.
5. Čemu izrada prostornog plana Petnica-Bujačić-Klinci? Da se legalizuje i proširi Fabrika „Vujić vode”?

U anketi je učestvovalo 40 arhitekata. Najčešče je spominjan fenomen „nadziđivanja” sa posledicama, koje su se morale izbeći. Nova valjevska pijaca sa tržnicom u kontekstu je najčešće navođen primer pogrešnih urbanističkih odluka, kompromisa, uticaja investitora na uređenje i namene skupog gradskog placa. Pominjanje „Promaje”, „Zdravljaka”, naših vidikovaca i izletišta, govori o pamćenju valjano „dograđenih” prirodnih vrednosti koje smo morali čuvati. Kao što se iznenađujuće često na listama nalazi i slučaj restorana „Fontana”, kojim smo u centru grada, kako reče jedan učesnik ankete, „uništili jedan od najautentičnijih gradskih prostora”. Tu je i lista sistemskih rešenja: trasa pruge, nedovršen tunel, zatvaranje nekih ulica, problematični zanatsko-uslužni centri, prigrdska naselja bez koncepta... Na vrhu liste je i tema izgradnje i obnove blokova i slučaj višespratnice na staroj autobuskoj stanici, lokaciji koja je bila namenjena, podsećaju stariji - gradskom hotelu.

Ostavljamo čitaocima da pronađu i druge teme, da i sami sebe vide u ulozi učesnika ankete, bez obzira na to da li su arhitekte po pozivu i obrazovanju. O svom gradu najpre moramo sami da sudimo.