biti valjevac

Razglednica iz Londona

Marija Petrović

Naravno, kiša je padala kada smo sleteli na taj famozni Hitrou (Heathrow). Kiša i prva pomisao na engleskom jeziku „So tipical” (baš tipično)! Laknulo mi je kada smo nakon tri sata boravka među oblacima dotakli zemlju. Nije to da imam strah od letenja, već mi se crv sumnje uvrzao u glavu posle šale jednog mog dobrog prijatelja koji je ovim rečima nazdravljao moj odlazak u London: „Da tvoj avion sleti, ostalo ćeš lako!” Ta rečenica je, u stvari, trebalo da bude nešto kao parodija na (mogući) teroristički napad, ali ja sam se gorko nasmejala! Bogu hvala, Al Kaida i IRA ne rade nedeljom! Šalu na stranu, u Londonu se osećam sigurnije nego u Beogradu.

London je još u oktobru ukrašen za Božić. Proslava roždestva Hristovog svodi se na razmenjivanje poklona, druženje u krugu porodice i bogatiju trpezu. I tu se bajka završava. Onda i ne čudi što mnogi ovaj period nazivaju sezonom nametnutih kućnih igara, besmislene tradicije i razočaravajućeg TV programa. Šoping u čuvenoj Bond Street. – Moje prvo razgledanje garderobe po ekskluzivnim buticima završilo se u Dizelovoj radnji kada sam se uhvatila za prosečan džemper sa natprosečnom cenom od 130 funti (210 evra). Tada sam shvatila da je na razglednici trebalo da napišem: „Klasika, sa velikim stilom ali i visokim cenama!”

Susret sa valjevcem – Prvi put u životu idem na sastanak „na slepo”! Ne bih to radila da nije u pitanju Valjevac. Treba da se nađem sa Peđom Mitrovićem (30), sinom profesorke egleskog u penziji, Dane Mitrović. Peđa u Londonu živi već 13 godina. To je bilo sve što sam znala o njemu.

Peđa radi kao agent za nekretnine. Mi bismo rekli samozaposlen, a Englezi „freelance” (frilans). Mnogo je profesija koje ovde ne zahtevaju rad u firmama. Zarađujete onoliko koliko radite i, naravno, obavezni ste da državi plaćate porez. Tako je Peđa sam sebi gazda. To mu daje mogućnost da se organizuje i da slobodno vreme, koje je u ovoj zemlji luksuz, provede onako kako želi: svirajući gitaru, igrajući tenis ili na plivanju. Tu spadaju druženja i izlasci po finim barovima i klubovima u Sohou. U Valjevu je bio pre četiri godine i ne umire od preterane želje da ga uskoro poseti, jer, kako kaže, „sve mu brzo dosadi”.

E, moj druže londonski – Nakon četiri godine ponovo sam u društvu Aleksandra Petrovića (25) sa kojim sam još u osnovnoj školi trenirala košarku i pohađala recitatorsku sekciju. Barmenski snovi su ga nakon bombardovanja doveli pravo u London. Aleks, kako ga ovde zovu, je završavao višu turističku u Beogradu i kao većini tamošnjih studenata ukazala mu se prilika da usavrši znanje i stekne praksu u prestonici Engleske, ni manje ni više nego u čuvenim hotelima „Kleredziz” i „Savoj”.

Posle više od godinu dana provedenih iza šanka, zbirka iskustava i utisaka iz „Harvi Nikolsa” je pozamašna, a lista poznatih „mušterija” predugačka. Tako bar često posećuje Madona, naravno u pratnji muža, britanskog režisera Gaja Ričija. Gospođa Riči isključivo pije „’cosmopolitan”’ koktel i trebalo joj je „samo” šest meseci da izusti „thenk you Aledž”! „Mani se više priče o poslu, Marija, mi smo pre svega drugari!”

Ta Acina rečenica me spustila na zemlju i vratila među obične smrtnike. Podsetio me je koliko je teško živeti sam u belom svetu i snaći se bez porodice i prijatelja. „Do sada sam imao sreće, pregurao sam najteže”, dodao je on. Odmah se potom nadovezala priča o planovima, preciznije rečeno o dvema mogućnostima: odlasku u Las Vegas i radu u tamošnjem poznatom kazinu ili prihvatanju ponude našeg poznatog košarkaša, koji u Beogradu otvara ekskluzivan restoran-bar? Da li će nostalgija pobediti dolare, znaće se koliko na proleće.

Ja sam odlučila da „njihov” Božić, ipak, provedem u tuđoj kući, kući čuvenog pisca Čarlsa Dikensa. To je jedino mesto, koje je, bar u okolini, radilo za praznik. Samo 12 funti će vas vratiti na početak 19. veka.
Sledeće čemu se Engleska raduje je VELIKA JANUARSKA RASPRODAJA!