Isplativa prilagodljivost

Protestno pismo Upravnom odboru Lokal presa

Zdravko Ranković

- Upravnom odboru asocijacije lokalnih nezavisnih medija lokal press – Vukašinu Obradoviću, Željku Bodrožiću, Milanu Petroviću, Vladi Filipčevu i Milevi Malešić
- Direkciji asocijacije lokal press – Snežani Milošević

Poštovana gospodo,
Dragi prijatelji,

Zaprepašćen sam (a i to je preblaga reč, no ja sad ne mogu da se setim jače i podesnije), zaprepašćen sam dakle jučerašnjom odlukom Skupštine Asocijacije lokalnih nezavisnih medija da u svoje članstvo primi valjevski list NAPRED. Okolnost da je u pitanju pridruženo članstvo ni najmanje ne menja to osećanje.

Da bih vam u najkraćem pokazao o kakvim je novinama i o kavom novinarstvu reč izdvojiću iz mnoštva mogućih primera svega nekoliko. (A ima ih za čitavu knjigu.)

NAPRED je u oktobru (ili je to bio novembar) 1991. godine na čitavoj svojoj prvoj strani (format „Politike”) objavio pogromaški politički pamflet protiv valjevskih mirotvoraca. Taj pamflet je pisao NAPREDOV saradnik (čovek koji je hapšen u akciji „Sablja 2003”). Sadašnja NAPREDOVA glavna urednica i direktorka bila je onda urednik političke rubrike. Ponosila se tim tekstom svog saradnika, uzdizala ga na nivo političkog eseja.
NAPRED je te jeseni javno denuncirao novinare Radio Valjeva da su na strani ratnih dezertera (stotine mladih Valjevaca koji su se svojevoljno vraćali sa ratišta u Slavoniji i Hercegovini).

NAPRED se u leto 1992, kada se Radio Valjevo tromesečnim štrajkom opirao vlasti pomahnitalih socijalista i radikala, kolebljivo (opet preblaga reč) i samo prividno neutralno odnosio prema tom novinarskom otporu. Sadašnja NAPREDOVA glavna urednica i direktorka i tada je bila urednik političke (najvažnije) rubrike. Bila i to ostala sve do oktobra 2000. A onda je napredovala.

U NAPREDOVE redakcijske prostorije bilo je 90-ih godina, odlukom ondašnjeg NAPREDOVOG glavnog urednika, zabranjen ulazak Draganu Todoroviću, jednom od vodećih novinskih reportera, jer je na nepoželjan način pisao o Šešelju. Niko iz NAPREDOVE redakcije nije se tada usprotivio toj zabrani, pa ni sadašnja NAPREDOVA glavna urednica i direktorka. Znalo bi se da jeste.

NAPRED u januaru 2000. nije hteo da objavi ni vest o proglašenju Bogoljuba Arsenijevića Makija (verujem da se sećate toga čoveka) za „Valjevca licnost 1999. godine”. Sadašnja NAPREDOVA glavna urednica i direktorka bila je i tada urednik političke rubrike i, faktički, zamenik glavnog urednika. Da se usprotivila pretpostavljenom – to bi se ovde znalo.

NAPRED se posle 5. oktobra 2000. prilagodio novom stanju, pa je u skladu s tim prilgođavanjem pohitao, između ostaloga, i da objavi „ekskluzivni intervju” sa Bogoljubom Arsenijevićem Makijem. Te jeseni je glavni i odgovorni urednik i direktor NAPREDA otišao u penziju, a njegova zamenica bila unapređena.

Ta prilagodljivost još taje, doduše zaogrnuta velom (za poznavaoce odveć prozirnim) objektivnog izveštavanja. Bez distance i bez sopstvenog stava o najdelikatnijim problemima Valjeva i Valjevaca.

Daje ta prilagodljivost i nove zanimljive „plodove”. Ove je godine NAPRERD ušao u istoriju valjevskog novinarstva time što je dat otkaz stalno zaposlenom novinaru. Među glavnim ralozima – nije ispoljavano odgovarajuće poštovanje prema glavnoj urednici i direktorki.

Dugo traje NAPREDOVA isplativa prilagodljivost. Besplatno koriste prostor na najpovoljnijoj lokaciji u gradu, u jednoj od najboljih i najlepših kuća što ih ova varoš ima i time svakog meseca uštede oko 1.000 evra. Uživaju naklonost firmi bliskih vlastima koje se u tim novinama obilato oglašavaju. Do skora je NAPRED dobijao priličan novac za izveštavanje o radu Skupštine opštine, drugo ime za dotacije; pretpostavljam da toga prihoda ima i sada. Zahvaljujući tim i još ponekim nasleđenim pogodnostima NAPREDOVCI imaju ponajveće plate, ne u valjevskom novinarstvu nego i u čitavom Valjevu.

I ovo da vam kažem. Ja sam svoje prve novinske tekstove objavio u NAPREDU, još u oktobru 1960. godine, kao gimnazijalac. I neke od svojih najboljih novinarskih radova, onih kojima se ponosim, tamo sam publikovao. Ja sam izvesno vreme, 3-4 godine, bio direktor i ljudima u listu NAPRED. Ne mogu, prema tome, biti mrzitelj NAPREDA. Ali ni pristajati na prevaru, na proglašavanje za nezavisne novine koje to nisu ni sada niti su ijednom bile u proteklih 15-tak godina. Uostalom, prethodnik sadašnje NAPREDOVE glavne urednice i direktorke voleo je javno da kaže da je NAPRED zavisno glasilo, vajkajući se pri tome da nezavisnog novinarstva i nema. Niko mu se nikada od njegovih redakcijskih saradnika, pa ni sadašnja glavna urednica i direktorka, nikada nisu suprotstavili. Da jesu – to bi se moralo saznati.

Ne mogu da pristanem na jučerašnju podvalu (prevaru) jer bih time izdao sebe, izdao bih svoje novinarsko i ljudsko vjeruju. Izdao bih svoje drage kolege iz Radio Valjeva, koji su se, dobrim delom razišli posle 1992. godine po valjevskim redakcijama i nosioci su onoga najboljeg u ovovremenom valjevskom novinarstvu. Učinio bih i atak na čast svojih dostojanstvenih dragih kolega, koji u neuporedivo nelagodnijim uslovima nego što su u NAPREDU čestito rade ovaj posao.

Ne pristajući na prevaru pozivam vas, članove Upravnog odbora, molim vas, ako hoćete i – zahtevam da se Upravni odbor što je moguće pre o tome izjasni. Ja ovo svoje pismo moram da objavim u januarskom broju Revije „Kolubara” (izlazi uoči Nove godine). Ukoliko uz ovo pismo ne bude stajao vaš stav, mogle bi da nastanu svakojake neprijatne posledice po sve nas u Lokal pressu. (Pribojavam se da ih može biti i pre pojave tog broja Revije.)

Na osnovu stava Upravnog odbora odlučivaće se o ostanku Revije „Kolubara” u Asocijaciji lokalnih nezavisnih medija. Može biti i o – sudbini Revije „Kolubara”.

Ovo, dragi prijatelji, nisu pretnje.

Možda ćete reći – zašto sve to nisam kazao juče, na Skupštini Asocijacije. Bio sam, najpre, zatečen predlogom o prijemu NAPREDA jer sam tek na Skupštini za to saznao. Pretpostavljao sam da se juče samo otvara proces odlučivanja o prijemu, kao što je u ponekim slučajevima dosad i bivalo. Naročito onda kad neka od članica izrazi kakvu rezervu u vezi sa predloženim prijemom kao što sam, uostalom, to i ja juče učinio. Ustručavao sam se i da NAPREDOVU glavnu urednicu i direktoricu izlažem neprijatnostima; prvi put je među nama. Poverovao sam da ćete na osnovu mog jučerašnjeg istupa, a znamo se dugo i dobro, pojmiti da možda nije sve čisto u vezi sa NAPREDOM i da bi odluku o tome trebalo odgoditi. Prevario sam se. Prevareni ste!

Žaleći, duboko žaleći zbog svega ovoga – srdačno vas pozdravljam.

U Valjevu, 11. decembra 2004.

POST SKRIPTUM
Olga Petrović, direktor DNIP „Napred” i glavni i odgovorni urednik istoimenih novina, podnela je 19. novembra 2004. godine „Zahtev za ulaženje u Lokal pres”. Skupština Asocijacije lokalnih nezavisnih medija Lokal pres održana je 10. decembra u Beogradu, počela je u 10.30 časova a o prijemu novih članova, redovnih i pridruženih, odlučivano je, „u paketu” tog dana u 17 časova prihvatanjem sve tri podnete molbe.

O protestnom pismu osnivača Revije „Kolubara” javnost je prva obavestila Agencija Beta i to na dan kad je protest i upućen Upravnom odboru Lokal presa. „Napredova” glavna urednica je reagovala člankom „Košmari nesuđenog komesara” u kome je, na osnovu agencijske informacije, pokušavala da opovrgne tvrdnje o „Napredovoj” sadašnjoj i nekadašnjoj zavisnosti. Još više se, međutim, bavila drugim temama što, i da su joj tvrdnje zasnovane na istinitosti, nema baš nikakve veze sa našim nepristajanjem na uključivanje „Napreda” u časno društvo lokalnih nezavisnih medija. Tim smerom je pošao, što pogotovo začuđuje, i saradnik novopokrenutog „Danasovog” valjevsko-šabačkog dodatka. Sva je prilika da će se ta polemika nastaviti i u narednim brojevima „Napreda” i „Danasovog” dodatka.

Inače, prema najavama iz direkcije Lokal presa, o našem nepristajanju na „Napredovo” članstvo u toj Asocijaciji Upravni odbor će se izjašnjavati početkom januara.

NAPRED
Sredinom devedesetih, pa prošlog veka, kad je bilo kako je bilo, osnovana je Asocijacija lokalnih nezavisnih medija Lokal pres – pandan ANEM-u, koji je okupio elektronske medije – kako bi se gdekoje lokalne novine, koje nisu bile u javnom odnosu sa Nakom državom, zaštitile i ohrabrile u nezavisnom nastupu. Zahvaljujući okupljanju, te pomoći, uglavnom Fonda za otvoreno društvo, lokalne nezavisne novine su opstale.

To bila historija, ali kako je istorija pokazala da ni Pobednici nemaju bolje namere prema medijima od prethodnika, Asocijacija je nastavila da, kažemo, igra svoju ulogu. Trenutno Lokal pres okuplja dvadesetak lokalnih novina, uglavnom prvoboračkih, ali je primećeno da i oni koji imaju debeli patriotski staž konkurišu da budu članovi. Tako na poslednjoj skupštini, u prvoj polovini decembra, konkuriše valjevski „Napred” i bude primljen kao pridruženi član. „Napredova” direktorka, urednica Olga Petrović napisala, i potpisala, da imaju tradiciju i tiraž, da su finansijski nezavisni, da redakcija ima profesionalan odnos prilikom koncipiranja lista, da vode računa o interesu građana, da žele da se dalje profesionalno usavršavaju. Odmah odgovorio Zdravko Ranković, direktor i urednik valjevske Revije „Kolubara”, koja je jedan od osnivača Lokal presa, zaprepašćen odlukom da se u članstvo primi „Napred”. Ranković naveo i primere „Napredovog” patriotskog rada i nezavisnosti u formi prilagodljivosti svakoj vlasti, rekao kako ne pristaje na prevaru da nezavisni budu oni koji to nisu, niti su ikada bili, te zapretio istupanjem iz članstva.

A „Napred” jeste, kao ini, prosek srpske lokalne štampe, monopol i tiraž, novinarstvo u formi beleženja, prva strana Kome Treba da pripada, pola novina umrlice, i eto uspešnog novinarstva. Ako je to model koji afirmiše Lokal pres, ako su se ljudi sami lustrirali, šta ima „Kolubara” da grakće. (Vreme, 23. decembar 2004)

Napravljena je greška

Zdravko,

daj nam, molim te, malo vremena da smislimo kako da rešimo ovaj problem. Kao što sam ti rekao, svesni smo situacije, napravljena je greška, ali da sad ne ulećemo u još veću.

Pozdrav, Vukašin

(Vukašin Obradović je predsednik Upravnog odbora Lokal presa. Pismo je napisano 14. decembra 2004, pre podne.)

„Napredovo” pisanje

O „Napredu”, dakako ovom sadašnjem, o njegovim mnogobrojnim manama i ponekim vrlinama, moglo bi se govoriti i sa drugih stanovišta. Ilustracije radi navodimo jedan skori primer koji se odnosio na nas, na jedan od poslova kojima se IP „Kolubara” bavi. Sličnih je u svakom broju tih novina, od njihove prve do poslednje strane.

U pitanju je „Napredova” neautorizovana informacija o novoj knjizi Zdravka Rankovića „Valjevske gimnazije 1869-2004”. Za autora te knjige proglašen je tamo čovek koji je u njoj potpisan samo u svojstvu urednika. A ime stvarnog autora, krivog za sve što u njoj nije valjano i zaslužnog za dobro urađeno, nalazi se, veoma uočljivo, na koricama. I ponegde između korica.

Da pisac te informacije nije ni prelistao knjigu očigledno je i na osnovu njegovog domišljanja o naslovu „Valjevske gimnazije” mada je baš to u kratkom pogovoru sasvim razjašnjeno.

U narednom broju „Napreda”, a ni u potonjim, nije bilo ispravke.