prva strana

Petak, 1. Novembar 2024.

Revija KOLUBARA - Mart 2005 > prilike

prijava | registracija

revija

stav

prilike

ljudi

kultura

kalendar

dodatak

revija +

arhiva

impresum

pretraga

Ko te Valjevo ne bi voleo

Branko Vićentijević

RAME ZA PLAKANJE

– Tomićeva defanziva očitovala se i prilikom posete ministra vojnog Prvoslava Davinića (G-17 plus) valjevskom „Krušiku” o danu „Vistadove” 66-to godišnjice. Zajedno sa načelnikom Kolubarskog okruga, Radomirom Stevanovićem (DSS), valjevski gradonačelnik je napustio „Krušik” ne dočekavši ministra jer je izgleda shvatio da nije ni bio planiran za „uži sastanak”. Potom su se obojica „rasplakali” na VTV-u, svaki je dobio po jedno veče, ali nije najjasnije na koga su bili ljuti: na ministra, na rukovodstvo „Krušika” ili na saveznog poslanika Vladimira Krivošejeva (G-17 plus), koji je kao član Upravnog odbora te kompanije izgleda bio na spornom sastanku.

Dok je dr Tomić žalio za propuštenom prilikom da se sa ministrom vojnim makar počnu važni razgovori o sudbini „Krušika” i Valjeva, mogućoj razmeni dobara grada i VSCG, Stevanović je, kao bivši činovnik Ministarstva vojnog na Ubu, razvijao teoriju zavere. „Šta li to ministar ne bi trebao da zna”, ili „Šta li je to sakriveno od njega”, pitao se zabrinuti Stevanović, očito uveren da je baš on spasilac „Krušika” i Valjeva.

Iz „Krušika” je, posle sastanka Upravog odbora, stiglo saopštenje, koje je potpisao predsednik, general-major Milun Kokanović, a u kojem se iazražava žaljenje zbog nesporazuma izazvanog stavom PR menadžera ministarstva (pukovnika Boškovića) i njegovog navodnog insistiranja da se najpre održi „uži sastanak” sa rukovodstvom kompanije, a da se potom, uz novinare, za širi menadžment fabrike i goste, upriliči skup u amfiteatru Glavne upravne zgrade (GUZ). Iz saopštenja dalje sledi da su gospoda Tomić i Stevanović propustili priliku za (toliko željeni) kontak sa ministrom Davinićem tokom „radnog ručka u ‘Grand hotelu’”, o kojem su oni gotovo s indignacijom govorili, što se baš, ako je o minulom političkom stažu reč, i ne bi moglo poverovati.

„Ko te, Valjevo, ne bi voleo”.