prva strana

Petak, 23. Avgust 2019.

Revija KOLUBARA - April 2005 > prilike

prijava | registracija

revija

stav

prilike

ljudi

mediji

kalendar

dodatak

revija +

arhiva

impresum

pretraga

Nema pisma iz Bosne...

Branko Vićentijević

I u martu je među akterima političkih događanja u Valjevu nastavljeno natakanje o (ne)legitimnosti nove lokalne vlasti. Dok su jedni (opozicija) stalno pritiskali Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu Srbije da se „konačno izjasni”, drugi su (vlast) „terali dalje” i doterali do svečane sednice povodom Dana opštine, 20. marta, na kojoj su uručene nagrade istaknutim pojedincima za dela u 2004. godini: dr Dragiši Pavićeviću Budlinu (za medicinu), Veliboru Berku Saviću (za nauku), Životi Filipoviću (za umetnost), Milanu Gajiću (za prosvetu), Vladisavu Markoviću Hariju (za sport) i Ljiljani Kecojvić (za novinarstvo). Priznanja u oblasti ekonomije i privređivanja, te urbanizma i građevine nisu dodeljena jer nije bilo adekvatnih predloga (pojedinci su predlagali sami sebe, što je bilo neprihvatljivo), ili su oni stigli posle propisanog roka.

Višestranačka komisija (?), kako reče njen predsednik dr Dobrivoje Grujičić (SRS), mučila se sa nedorečenim pravilima o svom radu. Utisak je, ako se pažiljivo čita između redova to što je dr Grujičić rekao na radnoj sednici 18. marta, da bi komisija više volela da se bavi nagradama za životno delo. Ona je to, sem časnih izuzetaka, i učinila, a drugih predloga, ruku na srce, nije ni imala! Među laureatima posebno je zanimljiv Milan Gajić, preduzimljivi direktor Poljoprivredne škole, koga pojedine kolege pamte po tome što je u vreme NATO bombardovanja, u proleće 1999, kao rukovodilac Školske ekonomije, dok su đaci bili raspušteni, baš sa guštom i rukama na leđima, nadzirao kolege (profesore) dok su plevili bašte i kukuruzne njive! Biva da je zbog toga „drug Marko” (Živanović) iz Nove Srbije jedini od 28 (!) odbornika bio protiv predloženih kandidata za nagradu.

KO IZDA… – Otkud 28 odbornika ako se zna da ih je u vladajućoj koaliciji 25, uz „dva građanina” (Miroslav Milinović i Sreten Lazarević) iz Nove Srbije, odnosno da su 24 opoziciona odbornika stranaka demokratskog bloka (DS, DSS, SPO, LS) skupštinsku salu napustili u popodnevnom nastavku konstitutivne sednice SO Valjevo, 5. novembra 2004. godine. „Džoker” se pojavio 18. marta 2005. „zbog obaveze prema biračima”, dobio reč i u prepoznatljivom maniru baš „uzjahao” sve one koji mu poodavno muče napaćenu dušu. Reč je, naravno, o dr Slobodanu Gvozdenoviću (SPO), koji je i ranije bivao „trojanski konj” vladajuće koalicije socijalista, radikala, NS i Karićevaca iz PSS (učešće u „dušmanskoj komisiji”, koja je, tobož brzometno, preispitivala poslovanje TVA, predlagala njeno gašenje ili pripajanje Radio Valjevu…).

Na naznake da bi „dr Boba mogao izdati baš kad zatreba”, republički poslanik SPO i predsednik Okružnog odbora „Ravna gora” te stranke Milan Ninić „nije se dao doći”. Držao se, valjda, one (kletve) „Ko izda…” još iz vremena velikog građanskog protesta 1996/97. Prevideo je, izgleda, da „džoker” tada nije ni učestvovao u protestima (javno bar). Doduše, ako pamćenje ne vara, sedeo je pred Todorovićevom „Fontanom” (sa Jovanom Stojićem, pokojnim Svetom Kovačevićem „Piletom”, gazda Mihailom…) i gledao šta se dešava. Može biti da je bio omeđen obavezama prema onima (Dušan Mihajlović, predsednik Nove demokratije), koji su mu kod tadašnje ministarke zdravlja dr Leposave Milićević (JUL) obezbedili „prekorednu” specijalizaciju iz ginekologije.

Zanimljivo je bilo gledati 18. marta kako se pojedinci iz Nove Srbije, sa sve predsednikom lokalnog parlamenta, advokatom Miroslavom Vukovićem na čelu, smeškaju dok je dr Boba „imao nastup” pred kamerama svoje omiljene RTV „Marš“, koje prenose skupštinske sesije. Potom su mu aplaudirali, ponekom se otelo i poluglasno „Bravo, majstore!” Valjevski gradonačelnik dr Jovan Tomić je, po običaju, sedeo u prvom redu sa „glavom među nogama”. Ne mešajući se u svoj posao, nije ni pokušao da bilo šta ospori od onoga što je čuo, a morao bi znati kako stvari stoje i u Zdravstvenom centru (pre svega u Valjevskoj bolnici), gde je koliko do juče radio, ili u SO Valjevo, u kojoj stoluje od oktobra prošle godine. Ili ga, ne daj Bože, muči „dosije De Bejki”, koji je o njegovoj navodnoj povezanosti sa Službom (RDB) upravo dr Gvozdenović pripremio ali mu u Srpskom pokretu obnove nisu dali priliku da to iznese u javnost.

Dr Boba se, uostalom, ne tako davno, ako je verovatni njegovoj priči u „Portretu” na RTV „Marš“, kleo u Vuka Draškovića tepajući mu „Čiča”. Sada, opet na „Maršu” („Ljubav, ah ljubav, ljubav…”), veli kako su „pravi Verko (Stevanović) i (unuk pravog Čiče) Voja (Mihailović)”. Njih dvojica su se, sa još osam republičkih i saveznih poslanika SPO, pobunili protiv Vuka, Danice i Danine „bijelopoljske mafije”. „Džoker” je isteran iz SPO (zar opet!), a rasplet se sluti u maju, što na saboru stranke u Beogradu (Vukova verzija), što na Ravnoj gori (verzija Verkova i Vojina).

PILOT I KOPILOT – U novonastaloj situaciji nejasno je „šta biva, ako biva”. Opozicija, naime, i dalje tvrdi da je dopis iz Ministarstva za lokalnu samoupravu Srbije, kojim se SO Valjevo daje rok od mesec dana da konstutivnu sednicu vrati na početak (od momenta verifikovanja 51 mandata po prvobitnim rešenjima tadašnje Opštinske izborne komisije), poodavno stigao ali da ga „ovi (vlast) kriju”. Nadležnog ministra Zorana Lončara pritiskali su i njegovi iz DSS, ali se on branio „domino efektom”. Jer, zbog sličnih problema, po Srbiji „visi oko 60 opština”. Vlast opet tvrdi da „nema (nikakvog) pisma (iz Bosne da se šiške ne nose)”. Uz to, ministar Lončar je trenutno i kopilot u avionu na veoma frekventnoj liniji Beograd-Hag (pilot je povremeno ministar pravde Zoran Stojković, takođe iz DSS), kojom se Međunarodnom tribunalu za ratne zločine na prostorima bivše SFRJ gotovo svakodnevno izručuju naši dragovoljci (Ševeningen bi uskoro mogao biti premali za sve zainteresovane, koje je izgleda ponukala obećana apanaža vlada Srbije i Republike Srpske).

U ovoj priči nejasno je i kako se drži okružni načelnik Radomir Stevanović (DSS), koji je ponovo „nadigrao” Opštinski odbor Demokratske stranke Srbije u Valjevu kada je za načelnika Odeljenja prosvete, umesto Milorada Mitrovića (DS), progurao Zoricu Jocić (DSS) iako je, tvrde, za to mesto baš bila zainteresovana narodni poslanik DSS-a, Milica Vojić-Marković. Utisak je da je Stevanović skloniji saradnji sa Novom Srbijom i njenim koalicionim partnerima nego sa svojima iz DSS-a, što bi podrazumevalo i DS, SPO i LS. Kada smo već kod novih načelničkih mesta u sedištu Kolubarskog okruga, beležimo da je LJiljana Branković (SPO) zamenila Marka Jovanovića (SPS, LS, pa DSS) na mestu prvog čoveka Tržišne inspekcije. A tržišni inspektor, kao diplomirani pravnik po obrazovanju, postala je koji mesec pre toga pošto je za resornog ministra postavljen Bojan Dimitrijević (SPO), a za njegovog pomoćnika za turizam Rade Pirgić, predsednik Opštinskog odbora te stranke u Valjevu.

DANICA I JANIĆIJE – Dok se mladi potpredsdnik SO Valjevo, Đorđe Milićević (SPS) ženi u prisustvu opštinske ali i vrhuške svoje partije (Vučela je lumpovao uz pesme Vesne Zmijanac), drugarica (pobednica na lokalnim izborima u PSS-u) opštinska menadžerka Divna Novaković dovodi u Valjevo Fakultet za ekonomske studije „Danica i Janićije Karić” BK univerziteta. Školarina je 1.200 evra po studentu, za svaku godinu, mnogi se valjevski stručnjaci izgleda toplo preporučuju za profesore, a prostor za „Danicu i Janićija Karića” nude „Krušik”, moguće i OŠ „Stevan Filipović” u Divcima. U isto vreme, Olivera Nikolić, doskorašnja dugogodišnja direktorka Više ekonomske škole „Prota Mateja Nenadović”, u Valjevo dovodi beogradski privatni fakultet „Singidunum”. I ovde su u pitanju studije ekonomije, turizma, elektronskog poslovanja, marketinga i menadžmenta… A ni Đorđe nije tikva bez korena. I on, pod okrilja SPS-a u Andre Savčića 26, promoviše „svoj” fakultet, zaječarsko odeljenje beogradskog „Megatrenda”. Treba to i završiti!

„Svakoga dana, u svakom pogledu, sve više napredujemo”, što bi rekao junak iz Kusturičinog filma „Sjećaš li se Doli Bel”. Još kad nam iz Singidunuma, sa Dedinja, stignu Danica i Janićije lično, makar i preko Peći, Male Krsne i Zaječara, proradiće i pokojna Đurina ciglana…