Osnovna škola

Zdravko Ranković

U Komanicama je osnovna četvororazredna škola osnovana početkom školske 1947-48. godine.

Akcija za podizanje školske zgrade pokrenuta je ubrzo posle rata, na talasu opštenarodnog poleta, a u leto 1946. činilo se da će ta mobilnost ubrzo dati željeni rezultat. Novine su izveštavale da je čitavo selo, „kao jedan”, prionulo na posao da bi napravilo 30.000 cigli i prevezlo ih do budućeg gradilišta, udaljenog oko tri kilometra. Da bi cigla bila ispečena, obezbeđeno je do sredine avgusta 1946. godine 60 metara kubnih drveta. Naročito su se u tom radu isticali Vukosav Papić, Vladislav Popović, Radomir Krstić i Petar Andrić („siromah sa 30 ari zemlje”). U tom združenom naporu Komaničana nije, međutim, bilo dovoljno istrajnosti, ili su možda njihovu rešenost omele kakve nepredviđene okolnosti, pa su, za izvesno vreme, u školske učionice morale da budu pretvorene prostorije u privatnim kućama. Najpre u kući Svetislava Puje Lazarevića pa potom Dragoslava Petrovića. Docnije je za tu namenu korišćen deo novopodignutog zadružnog doma gde je škola ostala punih pedeset godina.

Doduše, povremeno je i docnije bivalo pokušaja radi podizanja škole, najavljivano je 1953. godine i da će ona tada biti bar stavljena pod krov ali se sve na tome i završilo. U jednom docnijem izveštaju prosvetne inspekcije rečeno je i to da je u Komanicama, kad je u pitanju škola, „sve, sem rada učiteljice, bilo ispod nivoa i najšire tolerancije”.

Oronulo zadružno zdanje, pretvoreno jednim delom u školu, teško je oštećeno u zemljotresu, krajem septembra 1998. godine, pa je za školu sagrađeno novo, 2000. godine. Tek tada! Radove je izvelo preduzeće „Gejt” iz Valjeva.

Do 1953. godine svi komanički đaci su činili jedno odeljenje, a od tada su razvrstani u dva.

Komanička škola je 1957-58. školske godine pripojena Osnovnoj školi „Dragojlo Dudić” u Mionici sa statusom izdvojenog odeljenja, to stanje do danas nije menjano. Tada su mioničkoj školi kao matičnoj pripojene i škole u Ključu, Toliću, Sankoviću, Tabanoviću i Paštriću (Ribnica).

Na početku školske 2003-4. godine u Komanicama je bilo 14 osnovaca; četiri u drugom, tri u trećem i sedam u četvrtom razredu.

Katarina Kaja Marković (devojačko Vonasek) bila je prva komanička učiteljica. Rođena je u Šapcu 1909. godine i tu završila učiteljsku školu. Najpre je radila u Sušici (valjevska Podgorina), od oko 1935. Tamo se udala za učitelja Savu Žugića koga su 1941. godine, kao taoca, Nemci streljali u Valjevu. Kaja je 1947. premeštena u Komanice. Tu je 1948. godine sklopila novi brak (sa Spasojem Markovićem), nije imala dece. Umrla je 1959. godine, pred penzionisanje.

Milan Ž. Ćiraković – Službovao je u Komanicama sredinom pedesetih godina. Učiteljsku školu na Ubu završio 1952. godine, u prvoj generaciji njenih đaka.

Spomenka i Damnjan Ž. Leontijević – Učiteljevali su u Komanicama 1956-58. godine (Damnjan), odnosno 1958-59. (Spomenka). Odatle su prešli u Đurđevac gde su ostali dugo, sve do penzionisanja 1995. godine. Potom su se nastanili na Ubu. Rodom su iz Tamnave, Damnjan iz Stublenice a Spomenka iz Vrela (devojačko prezime Matić). Leontijevići su učiteljsku školu završili na Ubu (Damnjan 1953, Spomenka 1957).

Ljubivoje i Slavka Srećković – Učiteljevali su u Komanicama od 1961. do 1965. godine kada je čitava škola ponovo svedena na jedno odeljenje. Ljubivoje je rođen u Jajčiću 1935. godine, učiteljsku školu na Ubu završio u decembru 1953. Radio je u Popadiću 1954-55. (do odlaska na odsluženje vojnog roka), pa zatim u Struganiku 1956-61. Slavka (devojačko Arunović) rođena je u Lužnici kod Kragujevca 1939. godine. U Kragujevcu je učila učiteljsku školu. Srećkovići su, po odlasku iz Komanica, službovali u Šutcima, Kozelju i Kalanjevcima gde su i penzionisani (Slavka 1991, Ljubivoje 1995. godine). Žive u Aranđelovcu.

Nadežda Senić-Kostić (Skopje, 17. april 1940) – Učiteljsku školu u Beogradu završila 1959. U Komanicama je radila do 1. januara 1963. godine, potom u Jabučju (do 1. septembra 1964).

Kosana Nićiforović, udata Živanović (Šušeoka, 14. decembar 1943) – Učiteljsku školu u Beogradu završila 1963. godine. Dugogodišnja učiteljica u Komanicama (1965-78). Prethodno je radila u Toliću (1963-64) i Sirogojnu (1964-65). Posle Komanica u Mionici (1978-85), Vreocima (1985-90) i Lazarevcu (1990-2004).

Kosa Blažić, rođ. Miletić (Mionica, 1. avgust 1950) – Učiteljsku školu na Ubu završila 1971. Dugo je učiteljevala u Komanicama, docnije u Mionici. Udata je za Komaničanina Zorana Blažića.

Cveta M. Babić (Vrtiglav, 15. maj 1953) – Učiteljevala je u Komanicama jednu godinu. Pre toga na Kosovu (Istok, Đurakovac), posle Komanica u Ribnici i Mionici. Sada živi u Mionici.

Ljilja Maksimović, udata Gligorijević (Ljig, 9. decembar 1966) – Pedagošku akademiju u Sarajevu završila 1987. godine. Iz Komanica, gde je radila dva-tri meseca, prešla je u školu u Mionici.

Katarina Živković (19. maj 1969) – Sadašnja učiteljica (nastavnik razredne nastave) u Komanicama. Pedagošku akademiju u Šapcu završila 1990. i od novembra te godine radi u Osnovnoj školi „Milan Rakić”.

LITERATURA – R. Bogdanović, Selo Komanice podiže osnovnu školu, „Napred”, 17. avgust 1946; M. Isić i dr., Osnovne škole u Valjevskom kraju, Valjevo 1986; Z. Ranković, Mioničko školstvo 1864-2004, Valjevo 2004; Kompjuter školi u Komanicama, Revija „Kolubara”, oktobar 2004, 21.