Tera Belka Bobu i Zelenka

Branko Vićentijević

Valjevska vlast se ponovo ustoličila, opozicija piše OEBS-u * Nelegalne čelnike legalizovao dr Slobodan Gvozdenović, koji je zbog toga ponovo isključen iz SPO-a * Da li je Mihailo Jokić (SNS) faktički, a dr Jovan Tomić pravni predsednik Valjevke opštine

Osma sednica Skupštine opštine Valjevo, zgodnog li broja i istorijskog li značenja, čini se, definitvno je pokazala bar dve stvari – države u Srbiji nema, a nova valjevska lokalna vlast i dalje radi po Šijanovom receptu „Vozi, Miško” iz njegovog kultnog filma „Ko to tamo peva”. Pokazalo se, uz to, ono što smo odavno slutili: faktički predsednik Valjevske opštine nije dr Jovan Tomić (NS) nego Mihailo Jokić (SNS), glavni opštinski pravnik zadužen za „autentična tumačenja” propisa i davanje legitimiteta nelegitimnom svakako je bivši valjevski gradonačelnik Milorad Ilić – Mića Kaplar, koji je taj zanat pekao tokom gotovo devetogodišnjeg mandata! Advokati Miroslav Vuković (NS) i Veran Panić (SRS) samo su vodonoše u zidanju kule od karata, a u tom poslu uverljivije deluje čak i drčna Natalija Gruber, prva ovdašnja srpska radikalka.

Elem, 25. aprila, dakako na osmoj sednici, odbornička većina u SO Valjevo, sve radeći po nalogu Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu Srbije, što bi rekao prvi „čuvar ključeva valjevske čaršije” Milorad Belić (NS), pokazali su da je „27 ili 28 (svakako) veće od 23”. Jer, uz 25 nespornih odbornika NS, SPS, SNS, SRS i PSS, ključni 26. odbornik za kvorum o legitimnom potvrđivanju ranije donetih nelegitimnih odluka opštinskog parlamenta bio je dr Slobodan Gvozdenović, sa liste SPO, sada prebeg u frakciju Voje Mihailovića i Verka Stevanovića. Obećanja pojedinaca da će ga dojučerašnji saborci „poslati na subspecijalizaciju u Hong Kong”, ispostavilo se, bile su samo „ludom radovanje”.

A kada je o imenu i delu dr Gvozdenovića reč nije zgoreg podsetiti na predizborne poruke, u septembru 2004, njegove i njegovih kolega sa liste SPO-a, dr Dragiše Pavićevića Budlina, hirurga, i dr Nikole Simića, ginekologa. „Kad je teško – Budlin”, pisalo je na posterima dr Pavićevića. „Kad niko ne može, može Nikola”, stajalo je na posterima dr Simića. A kod dr Gvozdenovića – „Kada su svi ćutali ja sam govorio”. Nevezano za struku kojom se bavi, dakle. Možda i iz skromnosti. U suprotnom, verovatno bi stajalo: „Dok su drugi uzimali marke i evre, i na ‘carski rez’ sam porađao džabe”. A to njegovo „govorenje”, takođe u kampanji, hvalio je i Mihailo Jokić: „U Valjevu smo od 2000. jedina opozicija bili dr Boba i ja!”.

Džoker vlasti – Dr Boba je, kao džoker vlasti jasno deklarisan već na prethodnoj sednici opštinskog parlamenta, zbog čega je (opet) isključen iz SPO-a, ostao dosledan svom „podstanaru u glavi”. Uz devizu „da nije biran da bi opstruirao novu vlast koja treba da raskrinka sve malverzacije i mahinacije” prethodne DOS-ove garniture (2000-2004), te podatak da je u svojoj izbornoj jedinici dobio 37 glasova, Gvozdenović je (ona) svoja „dva prstića” prilikom glasanja dizao kad god je to trebalo, sve sedeći među odbornicima Nove Srbije, pa su se stari funkcioneri zapisali i kao novi. Tako je Miroslav Vuković (NS) predsednik SO Valjevo, a Đorđe Milićević (SPS) je njegov zamenik. Zoran Ilić (NS) je ponovo zamenik predsednika Valjevske opštine, Milena Pavlović (NS) je nova (stara) načelnica Opštinske uprave, a Zdravko Vitošević (PSS) opet sekretar SO Valjevo (sada sa, 24. marta, položenim stručnim ispitom).

U čitavoj priči jedino je nova bila fascikla u rukama dr Tomića, umesto karirane sada je korišćena bela, u kojoj su se nalazile biografije pojedinih funkcionera, koje je on predlagao na funkcije (Ilić, Pavlović), dok je Vukovića i Milićevića na obnovljene funkcije predložilo po 18 (istih) odbornika NS, SPS, SRS i PSS. Gđica srpska radikalka Gruber je zastupala verifikacionu komisiju, a glasove je brojao drug Marko Živanović (NS), uz pomoć dr Milutina Ilića (SNS) i najstarijeg odbornika Slobodana Vasiljevića (NS), koji je predsedavao delom (re)konstitutivne „osme sednice” opštinskog parlamenta. Novo je bilo i to što je dr Tomić sada odbornicima suvislije „sočio” svoje saradnike – umesto svojevremenog „rođena sam…”, ili „rođen sam…”, ovoga puta je to bilo onako kako nekadašnjem valjevskom gimnazijalcu i dolikuje „rođena je…”, ili „rođen je…”. Ostalo je nejasno, navodno iz proceduralnih razloga, šta biva sa Opštinskim većem. Utisak je da će tu, ipak, biti promena. Na proređenim sednicama ionako se nisu pojavljivali nestranačke ličnosti Živorad Cvetković i Vladimir Lale Spasojević, može biti i zbog toga što su shvatili da je sve to (njihov angažman u Opštinskom veću) samo gubljenje vremena i mlaćenje prazne slame. A ljudi se bave privatnim biznisom.

Građanin po sili zakona – Glasanju je prethodilo verifikovanje dva sporna mandata odbornicima Nove Srbije. Dok je ta stranka poverenje ponovo ukazala Miroslavu Milinoviću, novi odbornik „po sili zakona” postao je gimnazijski profesor geografije Lazar Nenadović, koji je na odborničkoj listi te stranke bio odmah posle (sada pokojnog) Dragana Vasiljevića i Dragana Bogdanovića Lolinog. Njih dvojica su, podsećamo, mandate vratili na sednici održanoj 5. novembra 2004. nezadovoljnim time što Nova Srbija pravi koaliciju sa socijalistima i radikalima protiv kojih su se oni borili minulih desetak godina. Građanin „po sili zakona” (p)ostao je Sreten Lazarević, koji se (spornim) odbornikom zvao od 5. novembra 2004. do 25. aprila 2005. godine.

A nesretni Sreten, od Lazarevića iz Bukovice, u skupštinskim klupama sedeo je i posle taze povreda u saobraćajnoj nesreći, sa sve „Šrancovom kragnom” na vratu, čak je i za predsednika Komisije za poljoprivredu i selo bio izabran. Sedeo je na istom mestu i 25. aprila, sedeo i ćutao. Jer, vlast je i moć i slast, partijska disciplina je partijska disciplina, važni drugovi se moraju slušati, a mandat će možda i dobiti kada ga, kako je to prvobitno obećavano Lazaru Nenadoviću, uskoro vrati odbornik (poslanik), drug Belka (Milorad Belić). Kako su Vuković i Milićević dobili po 27, od mogućih 28 glasova, jasno je da je nevažeći listić bio upravo onaj što ga je u staklene (biračke) kutije ubacio „odbornik po sili zakona”, Nenadović. Teško da su se drugovi (volonter) Mire i (plaćenik) Đole „izdigli iznad situacije” i nisu glasali za svoj (re)izbor.

Posle svega, ta i takva vladajuća većina sada ima 28 mandata, dok je opozicija pala na 23 odbornika DS, DSS, SPO i LS. Oni, opozicioni odbornici, i dalje bojkotuju rad SO Valjevu, čiju su salu napustili 5. novembra 2004, tokom popodnevne sesije tadašnjeg nastavka konstitutivne sednice. Uz novo obraćanje nadležnom ministru (kopilotu specijalnih letova za Hag), Zoranu Lončaru, sada su pismo uputili i misiji OEBS-a u Beogradu. Drže da je u Lončarevom dopisu, od 4. marta, koji se u Valjevu pojavio 26. ili 28. marta (nečitak štambilj), sve jasno, te da se ponovno konstituisanje moralo vratiti na početak, tamo gde je i zapelo 5. novembra prošle godine. Doduše, ozbiljne primedbe opozicionih stranaka demokratskog bloka upućene su upravo ministru Lončaru za koga je Vojislav Andrić (LS) rekao da svojim dopisima koje šalje, umesto jasno donetih rešenja o tome šta ko treba da uradi i do kada, sa jasnim sankcijama za one koji ne odrade državni posao onako kako bi to moralo u iole ozbiljnoj državi, praktično „zavitlava” valjevsku opoziciju i građane ove opštine.

Opozicionari tvrde da, sve i da su hteli da prihvate ponude „pobegulja” iz „Karićeve snage” o prekonponovanju odnosa snaga u lokalnom parlamentu, to nije dolazilo u obzir. Jer, kažu oni, posle dopisa ministra Lončara od 4. marta jasno je da su svi zakonski rokovi za konstituisanje SO Valjevo i usvajanje budžeta za 2005. godinu odavno istekli, te je stoga jedino rešenje raspisivanje novih lokalnih izbora u valjevskoj opštini.

Ko se s kime ljubi – Kao „utuk na utuk”, reakcija na slavodobitničke poruke predstavnika svih odborničkih grupa pobedničke većine sa skupštinske govornice, 25. aprila, usledili su, koliko sutradan, otpozdravi iz Srpskog pokreta obnove. Poslanik Milan Ninić je ustvrdio da je njegov kolega Belić studirao 12 godina ali da je u životu više naučio za dva meseca dok su se Ninićevim automobilom vozili na sednice republičkog parlamenta u Beogradu. Jovan Bogdanović je izračunao da je dr Jovan Tomić „za sedam godina svog poslanikovanja” u tri stranke i dva parlamenta skupštinske govornice, sve boreći se za Valjevski kraj, koristio „tri minuta i 27 sekundi”. Dr Tomića su, veli Bogdanović, socijalisti sa razlogom hvalili kao korektnog opozicioanara. Čovek im se konačno odužio tako što im je omogućio da se, mimo volje birača, vrate na vlast. A advokat Đorđe Pavlović reče da „pokušaj oživljavanja mrtvaca”, 25. aprila, nije dao očekivani rezultat. „On je (mrtvac, tj. nova opštinska vlast) sada i belji i krući. Izgleda da lekarska pomoć nije bila adekvatna”, reče advokat, očito sudsko-medicinski sumnjajući u to da su od pomoći mogli biti ginekolog-akušer ili hirurg u penziji.

Poseban pritisak sve vreme bio je na odbornicima DSS-a, koji su ostali dosledni svom opredeljenju da je novu vlast trebalo da formira 30 odbornika NS, DS, DSS i SPO (eventualno sa trojicom novodemokrata). „Svog” ministra Lončara pritiskali su koliko su mogli, sami ali i uz pomoć Koštuničinog savetnika dr Vladete Jankovića, doskorašnjeg ambasadora SCG u Londonu. Lončar se, vele, branio mogućim „domino efektom” u još (bar) desetak opština po Srbiji u kojima je nova vlast „kilava k’o i valjevska”. Ispade, tako, da se stabilnost Vlade Srbije brani u Valjevu, Mionici, Negotinu, Novom Pazaru… Baš k’o nekada Beograd u Kninu. Ono, ne treba isključiti ni mogućnost da kredibilitet valjevskog DSS-a u stranačkim vrhovima potkopavaju, po sistemu tamnavskih vodotokova „tiha voda breg roni”, vazda uticajni pojedinci iz ovdašnjeg ogranka premijerove stranke, koji su, svojevremeno, ovde potučeni do nogu na godišnjoj izbornoj skupštini DSS-a. Pa još kada se vidi „ko se s kime ljubi”, a kome je „mesto u špajzu”, na sednicama Glavnog odbora DSS-a u Beogradu, što se, navodno, nedavno i desilo, ima naznaka da pojedini čelnici Koštuničine stranke u Valjevu ozbiljno razmišljaju o tome da „dignu ruke od svega”.

Dežurni krivci – Novinari su, opet, bili dežurni krivci za nerad nove valjevske opštinske vlasti u prethodnih šest meseci. To je, sa skupštinske govornice, 25. aprila ustvrdio Mihailo Jokić (SNS). Jer, smatra Jokić, da novinari nisu „stvarali atmosferu iščekivanja i neizvesnosti” sve bi, valjda samo od sebe, prštalo od poslova i svekolikog preporoda. To što niko od novih opštinskih čelnika zapravo i ne zna šta mu je posao, to što svi čekaju da se u Valjevu sa novim, kapitalno praznim, obećanjima o budućim kulama i gradovima pojavi spasilac Veljo Ilić lično, svesno se previđa. Do isteka mandata, moguće i do raspuštanja SO Valjevo, uvođenja privremenih mera i raspisivanja vanrednih lokalnih izbora, „geniji” će se slikati za lokalne TV stanice, putovati bar do Pfafenhofena, sitno šoderisati i asfaltirati – rečju, prodavati maglu!