Puca lopta, raspada se tim

Vladajuća koalicija u SO Valjevo sa 28 pala na 24 mandata, sednice se ne zakazuju * Dva skupa na Ravnoj gori, 14. i 15. maja, učinak nikakav * Ko od valjevskih demokrata brani Zorana Đinđića * Tužni skup u Brankovini, za oktobar odložen valjevski Džez fest * Politička gibanja i neprincipijelne koalicije i u ostalim opštinama Kolubarskog okruga

Valjevski opštinski parlament je opet zaribao. Ne zna se, doduše, ko to sada podmeće klipove u točkove unisone koalicije (NS, SPS, SNS, SRS, PSS) ako to nisu novinari. A nisu! Jer, na prste jedne ruke daju se izbrojati oni predstavnici sedme sile, koji bi da i dalje „piške uz vetar, a da, ipak, ostanu suvi”. Ostali kohabituju iz sve snage!

Elem, sednica SO Valjevo, najavljivana za 17. maj, otkazana je, a da li će biti nove, i kada, niko ne zna ili neće da kaže. Ničim izazvani, poslušnost su drugarici (u PSS pobednici) menadžerki Divni Novaković, za koju na obeležavanju prve obljetnice te stranke od pokreta čusmo da je „osnovala PSS u Valjevu” (a mi naivno mislili da su to uradili „Krušikovci”, poreklom Kosovci, sa Vladom Elekom na čelu), otkazali odbornici Karićeve stranke, Miloš Alimpijević i Rodoljub Jevtić. Oni su, zajedno sa dr Bobom Gvozdenovićem (SDPO), formirali novi odbornički klub, pa je tako kvorum vladajuće većine sa 28 (od 51) odbornika, lako i brzo, pao na samo 24 pošto se ne zna da li će na sednice SO Valjevo dolaziti „odbornik po sili zakona” Lazar Nenadović (NS). U toj situaciji, gradonačelnik dr Jovan Tomić (NS) je, kažu, na sednici politbiroa vladajuće koalicije, nudio ostavku, koja mu nije prihavaćena. Dr Tomić, inače, u trenucima iskrenosti, ume da kaže kako mu je sve teže, te da se sve češće oseća kao „kapetan na brodu ludaka”.

Ostavke sada nude i drugarica menadžerka Divna i drug sekretar SO Valjevo Zdravko Vitošević (PSS). Ucenjuju, valjda, koalicione partnere da se kojim slučajem ne desi da „otpadnici” Miško i Rođa, a sa njima i poneki dr Bobin kadar, uskoče u direktorske fotelje namenjene Bogčetovim obožavaocima. Ne zna se ni kako bi tada reagovali socijalisti i radikali, koji, inače, pri razgovorima o koaliciji, kako jer to tada tvrdio dr Tomić, nisu ništa tražili.

KO TO TAMO PEVA – Zbog svega toga, pretpostavljamo, valjevski gradonačelnik ume da sebi da oduška i da zapeva pod šatrom na Ravnoj gori, sa partijskim drugom Markom (Živanovićem), ali i da zasvira frulu i dvojnice u Strmnoj Gori, na promociji knjige svog dugogdišnjeg prijatelja, profesora Živote Filipovića. Sve je to lepo, ali „valja malo i za pojas zadenuti”. Valjalo bi da se Doktor konačno pozabavi i svojim poslovima, a za početak će biti dovoljno da svojim saradnicima ne dozvoli da arle baš nekontrolisano. Dakakao, sve to pod uslovom da su On i njegovi saradnici konačno shvatili šta im je zapravo posao!

A kad je o skupovima na Ravnoj gori reč, 14. i 15. maja, beležimo da je ovogodišnji atletski „Memorijal đenerala Đukića” iz oktobra preseljen u 15. maj. Tada su Ravnu goru pohodili Vukovi, a „naši” – Veljovi, Verkovi i unuka Voje (Čičinog) Mihailovića, bili su dan ranije, 14. maja. Posle svega, čini se, majska saborovanja na „najvisočijoj srpskoj planini” treba ostaviti onima koji tih dana na njoj piknikuju. Okaniti se političkih govora, bez obzira na to sa koje strane dolazili, jer njih više malo ko i da sluša, a i oni koji to čine i dalje žive u opozicionim, 90-tim godinama prošlog veka ne shvatajući da je sada, ako ništa drugo, ono SPO vlast a ne opozicija.

ANKETNI ODBOR – Tipičan primer arlenja iz samo sebi znanih razloga je tzv. Anketni (višestranački) odbor u SO Valjevo, čiji je predsednik dr Gvozdenović, koji je svoj, tada 26. glas za rekonstituisanje lokalnog parlamenta uslovio „borbom protiv korupcije i kriminala”. A Anketni odbor će da se, za početak, baviti navodno sunjivim   poslovima pri rekonstrukciji fasade zgrade SO Valjevo. U tom i takvom Anketnom odboru su i članovi koji nisu odbornici (Vesko Perić iz SNS ili Radovan Dragojlović iz PSS, pa advokat Spasoje Radović…), dok se protiv njegovog predsednika dr Bobe vodi višemesečni sudski spor za klevetu po privatnoj tužbi Žarka Kovača, bivšeg predsednika DOS-ove „opštinske vlade” (2000-2004). Dakle, članovi Anketnog odbora mogu biti samo odbornici, a voditi „spor na spor” u situaciji kada se političkom trgovinom nekome omogući pozicija „i kadije i sudije” – nemoralno je!

Posebno je nemoralno najavljivati, bez ikakvog, makar i formalnog, utemeljenja, istrage i o poslovanju Zdravstvenog centra, Direkcije za obnovu Kolubarskog okruga, JKP „Valjevo” i Regionalne TV Valjevo (TVA). Kao da je dr Gvozdenović jedini pošten u ovoj varoši, pa bi sebe da proglasi savešću Valjeva! „Što je baki milo…”.

SRBIJI SE ŽURI – Kada je krajem prošle godine, na sednici Glavnog odbora DS-a u Beogradu, valjevski gradonačelnik Tomislav Milanović (2000-2004), u ime ne male grupe istomišljenika, zatražio da se dozvoli formiranje Liberalno-demokratske frakcije (LDF), gotovo jednodušna spontata reakcija mnogih bila je: „Progovorio Toma!” Ispostaviće se, međutim, da grupa demokrata sa Čedom Jovanovićem na čelu LDF baš „duva za vrat” svom predsedniku Borisu Tadiću, ali i republičkoj vladi premijera Vojislava Koštunice. Ispostaviće se, takođe, da su frakcionaši žešći branitelji lika i dela pokojnog premijera Zorana Đinđića (1952-2003) od „pravovernih demokrata”. Posebno u valjevskim uslovima, gde su đinđićevci baš frakcionaši, a vodeći među lojalnima su nekadašnji vuksanovićevci.

Republički poslanik DS-a, Milovan Marković, kao jedini kandidat, izabran je i treći put zaredom za predsednika valjevskih demokrata. Dobio je 151 glas od 161 delegata Izborne skupštine u Domu kulture. Od 221 delegata „iz baze”, izabranog među 1.290 članova stranke, na skupštinu je došlo njih 186, ali 25 uopšte nije glasalo. Novi članovi Opštinskog odbora, njih 25 među 40 kandidata, su: G. Aleksić (94 glasa), N. Andrić (129), D. Arsenić (119), M. Arsenić (79), L. Aćimović (112), G. Bojičić (105), G. Dašković (106), Ž. Đukić (76), J. Đukić (94), N. Ilić (83), Sl. Ilić (113), U. Janjić (94), Z. Jeremić (74), Al. Jovanović (85), R. Lazić (99), M. Marković (116), D. Mijailović (113), Al. Mitrović (83), M. Ninković (98), D. Nićiforović (89), M. Novaković (85), D. Rakić (123), Al. Ranković Džimi (93), T. Tanasković (71) i V. Ćirić (76 glasova). Nisu izabrani: D. Babić, D. Đerić, T. Đorđević, B. Đurić, dr Sl. Đurić, M. Erić-Vasiljević, B. Jakovljević, Sn. Janković-Nikolov, D. Jovanović, Ml. Knežević, Al. Krnetić-Aksentić, Al. Maravić, R. Milutinović-Beka, M. Pažinović i V. Simović.

KO SE DURI U KULTURI – Po prvi put otkako se, od 1994. godine, dodeljuje pesnička nagrada „Desanka Maksimović” dobitnik je odbio da primi priznanje. Beogradski pesnik Novica Tadić (1949, s. Smriječno kod Plužina u Crnoj Gori) svoj gest obrazložio je kratkom izjavom za „Politiku” u kojoj je rekao kako je „vreme da u Srbiji neko odbije nagradu”. Nezvanično, pesnik Novica je od Tadića akademika Ljubomira i predsednika Srbije, Borisa Tadića, pa nije želeo da bilo ko nesuđeno mu priznanje eventualno poveže sa tom dvojicom njegovih srodnika.

A svečanost u Brankovini održana je u nikad tužnijoj atmosferi: ni laureata, ni predsednika žirija, akademika i prvog dobitnika nagrade „Desanka Maksimović, Ljubomira Simovića, ni književnog kritičara Gojka Božovića, ni đaka, ni njihovih profesora, ni Desankine rodbine, ni gradonačelnika Valjeva… Iz Valjevske opštine u Brankovinu je stigla postava drugarica načelnica sa Milenom Pavlović (rođ. Jeremić iz susedne Joševe) na čelu. Tu su bile i Gordana Joksović (SRS), Divna Novaković (PSS), pa sekretarica načelnika Kolubarskog okruga, gđa Kuzmanović… Mnoge od njih nisu sačekale da se okonča umetnički program u porti Brankovinske crkve već su zaposele okolne kafane i kafiće. I tužno i ružno, gotovo da podseća na svojevremenu ljutnju tadašnjeg valjevskog predsednika Milorada Ilića, koji se, u trenutku organizacionih muka nekog 16. maja, glasno zapitao: „Koji nam je đavo (ta) Desanka i trebala u Brankovini”?

Novi „kulturni podvig 2005”, Valjevo je zadesio 30. aprila, kada je iz Skupštine opštine i zvanično saopšteno da se ovogodišnji, 21. po redu Džez festival odlaže za oktobar. Najpre je, zbog „zgusnutog kalendara kulturnih događanja u maju”, džez svirka (kao) pomerena za jun, a onda i odložena do navodne promene direktora Doma kulture jer u tom grmu leži zec. SPS-ov kandidat Dragan Jeremić, kao taze vaspitač u valjevskom KP domu, čeka sednicu SO Valjevo i postavljenje, dok će Miloje Mitrović, ukoliko u međuvremenu nije drugačije odlučeno, biti direktor Trnavčevog umetničkog studija „Kantar”. Pominjana je, doduše kao v. d., i Milena Jovanović na tom mestu, ali se, u kombinaciji sa Jeremićem, na mestu organizatora programa, pominje i Željka Milićević (SPS), vlasnica privatnog „Radija 10”.

A drugarica Milena (Pavlović) je obilazila Dom kulture, sobu po sobu, i beležila. Potom je u „Abrašević”, nekako uoči premijere „Seoba”, iz Opštinske uprave stigla ‘artija da „Abrašević”, gle simbolike i baš o svojoj 100-godišnjici, isprazni nekoliko prostorija „neophodnih za smeštaj pojedinih opštinskih službi”. Dok Gojko Cerović škrguće zubima i obećava da „to tako neće moći”, u prizemlje zgrade TVA, u Vuka Karadžića 54, useljena je novoformirana OSA (Opštinska stambena agencija) sa radikalskim direktorom Petrom Dobrivojevićem – Perom „Biomiksom” na čelu. Pre toga, za prizemlje bili zainteresovani narodni socijalisti (SNS), koji su se iz AMD „Valjevo” preselili u PSD „Magleš“, a potom drugarica Milena (Pavlović) imala nameru da i tu, valjda racionalizacije radi, smesti neku od opštinskih službi!

RAZORAVANJE PRAVOSUĐA – U valjevskom pravosuđu opet „leti perje”, sa svakim ministrom pravde neminovne su i promene. Još kad se reizbori nameste „k’o kec na 11”… Tek, po svemu sudeći, novi predsednik Okružnog suda biće Dragan Obradović umesto Duška Đukanovića, a za mesto predsednika valjevskog Opštinskog suda biće (bar) nekoliko kandidata. Obradović je na sastanku kolegijuma Okružnog suda dobio tri glasa (od sedam), dok su po dva dobili Đukanović i sadašnji predsednik Opštinskog suda, Veljko Marić. Na Visokom savetu pravosuđa, koji Narodnoj skupštini Srbije predlaže kandidate za sudije, tužioce i njihove zamenike, kao i za najviše funkcije u pravosudnim ustanovama, Obradović je dobio (svih) 13 glasova.

Đukanoviću je, prilikom izbora za predsednika 2001. godine, spočitavano da kao dotadašnji istražni sudija Opštinskog suda, po logici stvari, nije imao ni jednu donetu presudu. Obradović je sudio u Opštinskom sudu u Lazarevcu, odakle su u Valjevo, u Okružni sud, vratio kao kadar JUL-a. Vodio je istragu u slučaju Bogoljuba Arsenijevića Makija (1999), ali i protiv Klintona, Blera, Medlin Olbrajt i ostalih NATO krivaca za bombardovanje SRJ u proleće 1999. godine. Ipak, on ima više seminara na Kopaoniku i u Vrnjačkoj Banji nego donetih presuda u Okružnom sudu. Idući tom logikom, najozbiljniji kandidat bio bi Veljko Marić, ali se u njegovom slučaju kao sporna pojavljuju tumačenja da li može biti izabran za predsednika ako nije sudija Okružnog suda, te privatna druženja sa „sumnjivim tipovima”. Biće da je mnogo toga u valjevskom pravosuđu zamrsio Miroljub Obradović Bambek, kao predsednik Okružnog suda do 2000, odnosno da bi u sadašnjoj situaciji najbolje rešenje bio, naravno da je to moguće, prinudni predsednik autoriteta jednog Ace Rankovića, sudije Vrhovnog suda Srbije u penziji.

MAJSKA GIBANJA – Za kraj, reč-dve i o političkoj situaciji u ostalim opštinama Kolubarskog okruga. U Ubu je novi predsednik Skupštine opštine, u pregrupisanom odnosu snaga pojedinih stranaka, postao narodni poslanik Darko Glišić (SRS). Radikali pomažu i Milanu Matiću Šljapi (NS), predsedniku Mioničke opštine, da obezbedi većinu za donošenje potrebnih odluka. Za njih i dalje glasa sporni odbornik Zoran Dimitrijević (SRS) iz Nanomira s obzirom na to da iz Ministarstva za lokalnu samoupravu Srbije još nije došlo tumačenje ko je u pravu, vlast (NS, SRS, SPS, PSS, DSS) ili opozicija (DS, SPO, DHSS).

Slično je i u Ljigu, gde se predsednik opštine, dr Miroslav Maksimović (GG) našao na mukama posle ostavke Zorana Tanasijevića Tase (DSS) na mesto predsednika lokalnog parlamenta. Posle šest nastavaka jedne iste sednice ljiškog parlamenta stvar će, izgleda, spasavati radikali! U Osečini, jedini odbornik Nove Srbije ustupio je mandat DSS-u, a koplja se, među čelnicima koalicije na vlasti (NS, DSS, DS, SPO, G-17 plus), lome oko toga ko će biti plaćeni funkcioner. U opoziciji su, još uvek, SPS i SRS. Očito najsposobniji predsednik je Vladan Čolović (DS) u Lajkovcu, što ne znači da i on, povremeno, ne mora da učini poneki (sitan) ustupak pojedincima iz stranaka demokratskog bloka na vlasti kako „čir ne bi pukao”.