prva strana

Sreda, 28. Oktobar 2020.

Revija KOLUBARA - Septembar 2005 > dodatak

prijava | registracija

revija

stav

prilike

ljudi

kultura

pisma

kalendar

dodatak

revija +

arhiva

impresum

pretraga

Istraživanja

Koliko su stanovnici grada Valjeva građani a ne samo stanovnici?

Stanje, problemi i perspektive gradskog načina života, mentaliteta i ponašanja stanovnika Valjeva

Dr Radovan Marjanović

Pretpostavke istraživanja



Ne računajući prethodno rečeno, polazimo od nekoliko bitnih teza.

Prva je da ako ne sada onda u perspektivi, selo i kod nas pripada prošlosti. I stalnim smanjivanjem broja stanovnika, i napuštanjem seoske proizvodnje i načina života. Pošto je grad naša „sudbina”, ma kako se odnosili prema njoj, ostaje nam samo priželjkivanje „pravog” grada a ne njegovih surogata. Zapravo, surogat bi to bio i u odnosu na selo, ali teorija ne poznaje nešto takvo! Naselja za koja možemo pomisliti da „mire” selo i grad, to ne uspevaju. Prigradska naselja, po mnogo čemu, uglavnom su spoj nebitnog i za grad i za selo, možda čak najlošijeg u jednom i drugom!

Druga teza odnosi se na činjenicu da je grad, i pored svih slabosti, pokretački centar svekolikog ekonomskog, političkog i kulturnog života (Virt), i nosilac napretka: privrednog, političkog i kulturnog. Ukoliko želimo napredak našeg društva ili bar njegovu modernizaciju i demokratizaciju, reforme... (o čemu izgleda da postoji konsenzus), možemo ga očekivati samo od grada. Razume se, utoliko pre ukoliko je bliži teorijskom određenju: kao naselje bitno drukčije od sela upravo i odnosom prema novom. („Novo” nije automatski „napredno”, ali novo napredno nastaje samo u krilu novog.) Rečnikom našeg istraživanja ili sa osloncem na naslov: ukoliko su njegovi stanovnici više građani!

Treća teza tvrdi da uprkos metropolizaciji, u čitavom svetu pa i kod nas, „ima mesta” i za ostale gradove a ne samo metropolu. Uostalom, Valjevo nije samo centar okruga, nego i ne gubi stanovništvo. Naprotiv! Ulaganja privrednika iz inostranstva i strane donacije, prisutni su i u Valjevu a ne samo Beogradu. Ono i dalje ostaje centar odgovarajuće okoline, i „motor” niza sela i nekoliko gradića. Ili to može i treba biti, opet utoliko više ukoliko je više grad! Ali i obrnuto: da je doseljavanje, redovno i ono izazvano ratovima u kojima „Srbija nije učestvovala”, značajno izmenilo strukturu stanovništva grada na štetu autohtono gradskog, i onog spremnog da bude takvo. Pošto se „varošaninom postaje a seljakom ostaje”, to znači i mogućnost prisustva dovoljnog broja „urbanih seljaka” (Gens), za bitne promene urbanog mentaliteta, ili grada kao načina života. Krajnje je vreme da se zaustavi proces „poseljačenja Valjeva” i obezbedi povratak najboljem iz njegove prošlosti, čuva i razvija samo takvo u sadašnjosti!

Četvrta teza nema ničeg hipotetičkog. Činjenica je da Valjevo predstavlja staro naselje, koje je odavno imalo gradski karakter. Po teoriji a ne nečijim pričama ili željama, i ne samo odgovarajućom infrastrukturom ili delatnostima, nego i mentalitetom i životom! Od dobrog dela njegovih sadašnjih stanovnika zato se osnovano može ne samo očekivati, nego i zahtevati urbani mentalitet i život. Mnogi njegovi stanovnici od imena i ugleda, toliko su ubeđeni da ga imaju svi, da ih provera tog očekivanja ovakvim istraživanjem, iskreno ljuti!

Peta teza je dopuna i razrada prethodnih, osobito poslednje dve. Sklonost ka ulepšavanju svoje sredine i uzimanju nekadašnjeg za sadašnje („valjevska podvala” kao nekakav uzor današnjim i budućim Valjevcima), poređenje isključivo sa Šapcom, lokalpatriotizam i samozadovoljstvo („rođeni Valjevci” samom tom činjenicom superiorni su ostalima u Valjevu i van njega), druga je ozbiljna opasnost gradskom. Nimalo manja od izvikane opasnosti od „poseljačenja”, pošto se ne shvata da je ograničavajući činilac rada na dobrobiti Valjeva, ili stvarne ljubavi prema njemu.

Dodatni razlog za „proveru” i poslednja pretpostavka istraživanja, tiče se uticaja aktuelnog ali mahom stihijskog, kampanjskog i nepromišljenog „vraćanja korenima” i „obnovi”. U slučaju grada, trebalo bi da to bude povratak gradskom koje je grad imao. (Nije toliko bitno je li to bolje ili gore od „povratka” onom što bi grad bio danas, da se to „ranije” nastavilo bez socijalističkog „ubrzavanja” i „eksperimenta”, pa i planskog „egzodusa sa sela”.) Iz niza razloga i nikako samo pomenutih, sasvim je moguće da to nije slučaj. Ili nije slučaj samo to.... Izgleda da ima i svesnog i planskog a ne samo neplanskog i stihijskog, rada na deurbanizaciji i reruralizaciji grada. Ne na planu privrede, jer je to nemoguće, ali na planu kulture i svesti, načina života!

Način istraživanja i opšti podaci o ispitanicima

Istraživanje je izvedeno krajem juna i početkom jula zatvorenim upitnikom i skalom stavova, s tim što su ispitanici uvek imali mogućnost za više odgovora. Formulacije ponuđenih odgovora nastojale su da odgovaraju tekućem žargonu (tako da ćemo ih zbog čitalaca van Valjeva, razjašnjavati). Izgleda da smo uspeli pošto su samo tri ispitanika imala primedbe na formulaciju „dobar Valjevac”. Kako nam se čini više zato što se ne slažu sa tom floskulom, nego što ne znaju šta znači.

Osnovni segmenti su oni uobičajeni u empirijskim istraživanjima: po socioprofesionalnom statusu, mada za temu kojom se bavimo taj status nije presudan. Važnije je skoro sve drugo: školska sprema i uzrast, školska sprema i poreklo roditelja, priroda mesne zajednice u kojoj žive... Zaposlene ćemo zato odmah razložiti po školskoj spremi, a zato ih zbirno i ima više od svake druge socioprofesionalne grupe.

Tabela broj 1. Ispitanici po socioprofesionalnom statusu

STATUSŽENSKIMUŠKIUKUPNO
učenici25 (50,00)25 (50,00)50
studenti29 (58,00)21 (42,00)50
zaposleni, osnovna7 (53,85)6 (46,15)13
zaposleni, srednja19 (51,35)18 (48,65)37
zaposleni, viša12 (60,00)8 (40,00)20
zaposleni, visoka15 (50,00)15 (50,00)30
penzioneri14 (46,67)16 (53,33)30
nezaposleni15 (50,00)15 (50,00)30
privatnici13 (43,33)17 (56,67)30
ukupno149 (51,38)141 (48,62)290

Bilo je „nameštanja” radi odgovarajućeg broja i polne strukture, kao i ravnomerne zastupljenosti nekih užih kategorija. (Na primer, učenika svih srednjih škola, i studenata u Valjevu i van njega.) Unutar struktura i kategorija nameštanja nije bilo, svaki pripadnik istih imao je iste šanse da postane ispitanik (slučajni izbor). Privatnici i oni sa osnovnom školom pokazali su najmanje spremnosti na saradnju, tako da ih je manje nego što smo planirali. Računajući na prve kao pripadnike lokalne „simboličke elite” (deo elite koji je u javnosti prisutniji od ostalih delova tako da može i više uticati na formiranje mnjenja, stavova i ukusa od ostalih), želeli smo da ih imamo više, odnosno koliko učenika ili studenata. Međutim, bili su čak i „teži” od drugih, ali time su pokazali i pomanjkanje gradskog (interesa za javna pitanja).

Tabela broj 2. Ispitanici po uzrastu.


18-2728-3536-4546-55preko 55ukupno
Studen.28 (96,6)
19 (90,5)
1 (3,4)
2 (9,5)
---29+21
Zap. osn.2 (28,6)
0 (0,0)
0 (0,0)
1 (16,7)
2 (28,6)
1 (16,7)
1 (14,3)
3 (50,0)
2 (28,6)
1 (16,7)
7+6
Zap. sred.5 (26,3)
0 (0,0)
4 (21,0)
0 (0,0)
6 (31,6)
5 (27,8)
2 (10,5)
4 (22,2)
1 (5,3)
5 (27,8)
19+18
Zap. viša3 (25,0)
2 (25,0)
0 (0,0)
2 (25,0)
8 (66,7)
0 (0,0)
1 (8,3)
3 (37,5)
0 (0,0)
1 (12,5)
12+8
Zap. vis.1 (6,7)
0 (0,0)
6 (40,0)
2 (13,3)
4 (26,7)
8 (53,3)
4 (26,7)
4 (26,7)
0 (0,0)
1 (6,7)
15+15
Nezap.4 (26,7)
5 (33,3)
2 (13,3)
1 (6,7)
7 (46,7)
5 (33,3)
2 (13,3)
2 (13,3)
0 (0,0)
2 (13,3)
15+15
Penz.0 (0,0)
0 (0,0)
0 (0,0)
0 (0,0)
0 (0,0)
0 (0,0)
2 (14,3)
4 (25,0)
12 (85,7)
12 (75,0)
14+16
Privat.2 (15,4)
0 (0,0)
1 (7,7)
1 (5,9)
2 (15,4)
4 (23,5)
7 (50,0)
10 (58,8)
1 (7,7)
2 (11,8)
13+17
ukupno45 (36,3)
26 (22,4)
9 (7,3)
9 (7,8)
29 (23,4)
23 (19,8)
19 (15,3)
30 (25,9)
16 (12,9)
24 (20,7)
124+116

Prva brojka odnosi se na ženske, a druga na muške ispitanike. Učenika nema jer su svi mlađi od 18 godina, anketirani su oni iz trećeg razreda pošto su maturanti već otišli. Grupacije do 18 godina nigde nema, jer takvih studenata (o ostalima da i ne govorimo), nije bilo. Izuzetno dajemo ukupne vrednosti, kako bi se video starosni izgled čitavog uzorka.

Zanemarivši mlade studente a pogotovu (ne baš preterano ) stare penzionere, vidi se da ispitanici predstavljaju Valjevce „u najboljim godinama”! A sa studentima i učenicima, i budućnost Valjeva! Sa tom činjenicom valja stalno računati u kasnijim razmatranjima. Nešto manje i sa tim da su muškarci nešto stariji, i da penzioneri nisu stari onoliko koliko se neobavešteno pretpostavlja pri svakom njihovom pominjanju. Sasvim je moguće da ovo nije valjan uzorak njihove populacije koja je starija, ali ti stariji, silom bioloških prilika, i nisu toliko važni kao ovi... Naravno, karakteristike svake pojedinačne grupacije treba obavezno imati u vidu. Uzgred budi rečeno, to što su privatnici nešto stariji a nezaposleni nešto mlađi, pokazuje da naši mali uzorci ne protivreče bar nekim poznatim znanjima o skupovima koje reprezentuju.

Školska sprema roditelja uvek je važan činilac, pogotovu u ovakvim slučajevima!

Tabela broj 3. Ispitanici po školskoj spremi roditelja



OSNOVNASREDNJAVIŠAVISOKAUKUPNO

otac majka otac majka otac majka otac majka
Učenici 1 (4,0) 3 (20,0) 0 (0,0) 4 (26,7) 19(76,9)13(52,0)
18(72,0)11(44,0)
2 (8,0) 3 (12,0) 2 (8,0) 5 (20,0) 3 (12) 6 (24,0)
4 (16) 5 (20,0)
25 25
25 25
Studenti 1 (3,4) 3 (10,3) 2 (9,5) 5 (23,8) 18 (63) 11 (37,9) 18 (85) 10 (47,6) 7 (24) 5 (17,2)
5 (23) 2 (9,5)
2 (6) 1 (3,4)
4 (19) 3 (14,3)
29 29
21 21
zap.osnov. 6 (85) 6 (100,0) 6 (85) 6 (100,0) 1 (14,3) 0 (0,0)
1 (14,3) 0 (0,0)
0 (0,0) 0 (0,0)
0 (0,0) 0 (0,0)
0 (0,0) 0 (0,0)
0 (0,0) 0 (0,0)
7 7
6 6
zap. sred. 10 (52) 7 (36,8) 12 (66) 9 (50,0) 4 (21,0) 8(42,1) 6 (33,3) 7(38,9) 3 (15,8) 0 (0,0) 0 (0,0) 0 (0,0) 0 (0,0) 2 (10,5) 0 (0,0) 1 (5,5) 19 19
18 18
zap. viša 1 (8) 1 (8,3)
5 (62) 3 (37,5)
6 (50,0) 5(41,7) 3 (37,5) 2(25,0) 3 (25) 2 (16,7) 4 (50) 1 (12,5) 2 (20,0) 0 (0,0) 0 (0,0) 2 (25,0) 12 12
8 8
zap. vis. 1 (6) 4 (26,7)
2 (13) 5 (33,3)
7 (46,7) 1 (6,7) 8 (53,3) 7 (46,7) 3 (20) 4 (26,7) 2 (13) 1 (6,7) 4 (26) 5 (33,3) 3 (20) 1 (6,7) 15 15
15 15
nezap. 6 (40) 5 (33,3) 8 (53) 6 (40,0) 5 (33,3) 9(60,0) 3 (20,0) 8(53,3) 1 (6) 1 (6,7)
3 (20) 0 (0,0)
3 (20,0) 0 (0,0) 0 (0,0) 1 (6,7) 15 15
15 15
Penzion. 8 (57) 5 (35,7) 9 (56) 7 (43,8) 3 (21,4) 6(42,9) 3 (18,7) 5(31,3) 1 (7,1) 1 (7,1)
0 (0,0) 1 (0,0)
0 (0,0) 0 (0,0) 0 (0,0) 0 (0,0) 14 14
16 16
Privat. 8 (61) 2 (15,4) 9 (52) 8 (47,1) 3 (23,1) 10(76,9) 3 (17,6) 5(29,4) 1 (7,7) 2 (15,4) 0 (0,0) 2 (11,8) 1 (7,7) 2 (15,4) 0 (0,0) 0 (0,0) 13 13
17 17

Prva brojka odnosi se na ženske a druga na muške ispitanike, čiji otac ili majka ima odgovarajuću školsku spremu. Ovde i na drugim mestima male brojke onih koji nisu odgovorili, nisu unete u tabelu! Lako ih je videti oduzimanjem faktičkog zbira od kolone „ukupno”. Podela na majke i očeve važnija je nego u većini drugih slučajeva, jer od školske spreme majki često presudno zavisi školovanje kćerki.

Lako je videti kako se školska sprema roditelja stalno poboljšava (ubedljivo je najbolja kod najmlađih, učenika i studenata), ali i da su na delu čuveni mehanizmi sprečavanja negativne vertikalne pokretljivosti, ili škole kao sredstva reprodukcije postojećih nejednakosti. Ispitanici sa visokom školskom spremom mahom imaju roditelje sa istom takvom, i obrnuto! Veliki broj studenata čiji roditelji imaju samo srednju spremu nije demanti te činjenice, ili „ohrabrenje”. Radi se o tome da srednja škola ne omogućuje zaposlenje, a viša škola u Valjevu i mogućnost studija „kod kuće”, pojačavaju nenormalnu ulogu studija kao sredstva socijalne politike!

Školska sprema roditelja jedan je od pokazatelja njihove slojne pripadnosti, koja snažno utiče na mentalitet i ponašanje potomaka. Pošto bi nas ispitivanje svih pokazatelja daleko odvelo, ograničili smo se na njihovo gradsko ili seosko poreklo i odrastanje.

Tabela broj 4. Roditelji su Vam:


ABVGDukupno
učenici 7(28,0) 7(28,0) 7(28,0) 8(32,0) 3(12,0) 5(20,0) 3(12,0) 4(16,0) 5(20,0) 2(8,0) 25+25
studenti 8(27,6) 9(42,8) 7(24,1) 7(33,3) 6(28,6) 3(14,3) 5(17,2)
0 (0,0)
3(10,3) 1(4,8) 29+21
zap.osnovna 1(14,3) 3(50,0) 0 (0,0)
0 (0,0)
6(85,7) 3(50,0) 0 (0,0)
0 (0,0)
0 (0,0)
0 (0,0)
7+6
zap. srednja 2(10,5) 2(11,1) 5(26,3) 9(50,0) 10(52,6) 5(27,8) 0 (0,0)
0 (0,0)
2(10,5) 1(5,5) 19+18
zap. viša 6(50,0) 3(37,5) 1 (8,3)
0 (0,0)
2(16,7) 1(12,5) 1 (8,3) 2(25,0) 1 (8,3)
0(0,0)
12+8
zap. visoka 4(25,7) 3(30,0) 6(40,0) 6(40,0) 3(30,0) 5(33,3) 0 (0,0)
0 (0,0)
2(16,7) 1(6,7) 15+15
nezaposleni 4(25,7) 3(30,0) 6(40,0) 3(30,0) 4(25,7) 6(40,0) 0 (0,0) 2(16,7) 0 (0,0)
1(6,7)
15+15
penzioneri 3(21,4) 3(18,7) 2(14,3) 3(18,7) 6(42,8) 6(37,6)1 (7,1) 2(12,5) 1 (7,1)
1(6,2)
14+16
privatnici 3(23,1) 6(35,3)4(30,8) 6(35,3) 6(46,1) 3(17,6) 0 (0,0)
1 (5,9)
0 (0,0)
1(5,9)
13+17

A. Rođeni i odrasli u gradu. B. Odrasli u gradu, a rođeni su na selu. V. Rođeni su i odrasli na selu. G. Majka je odrasla u gradu, a otac na selu. D. Otac je odrastao u gradu, a majka na selu.
Sudeći po našem uzorku, Valjevo je prilično „mlad grad”, i samo malobrojni zaposleni sa višom školom, u više od trećine slučajeva imaju roditelje rođene i odrasle u gradu. Urbani Valjevci to su više postavši takvima, nego što su urbanitet nasledili! A ukoliko nisu takvima postali, to nije neobično. „Rođeni Valjevci”, nezavisno od toga da li su građani ili „urbani seljaci”, nisu „kolenovići”, to su samo činjenicom da su rođeni u Valjevu. Uostalom, dobar deo „rođenih Valjevaca” koji se nisu zadovoljili činjenicom za koju nisu nimalo zaslužni a koja je mnogima dovoljna tako da ne nastoje sami nešto postići, otišla je tamo gde je moguća veća promocija (Beograd). Isti je slučaj i sa solidnim delom (prodornih i sposobnih) „dođoša”, a deo sada živećih u Valjevu takođe „jednim okom” gleda na Beograd. Uopšte, Valjevo je mnogo češće nego što se misli samo prolazna stanica, a naglašena i prenaglašena ljubav prema njemu, kod onih koji u njemu žive, slepa je ljubav koja ne vidi svoje i njegove nedostatke, koja idealizuje ono što ne može ili ne želi da menja...

Indirektno i direktno, pitanjem: Ukoliko niste rođeni u Valjevu nego ste se doselili, pre toga ste živeli..., došli smo do podataka o najbližoj okolini i ranim iskustvima, jako važnih za formiranje osnova za kasniju ličnost.

Tabela broj 5.


ABVU ValjevuUkupno
učenici 2 (8,0) 1 (4,0) 4 (16,0) 1 (4,0) 0 (0,0) 1 (4,0) 19 (76,0)
22 (88,0)
25+25
studenti 2 (6,9) 0 (0,0) 1 (3,4) 1 (4,8) 4 (44,4) 1 (4,8) 22 (75,9)
19 (90,5)
29+21
zap.osnovna 1 (14,3) 0 (0,0) 2 (28,6) 0 (0,0) 3 (42,9) 3 (50) 1 (14,3)
3 (50,0)
7+6
zap. srednja 1 (5,3) 2 (11,1) 0 (0,0) 1 (5,6) 8 (42,1) 4 (22,2) 10 (52,6)
11 (61,1)
19+18
zap. viša 0 (0,0) 0 (0,0) 1 (8,3) 0 (0,0) 0 (0,0) 1 (12,5) 11 (91,7)
7 (87,5)
12+8
zap. visoka 3 (20,0) 0 (0,0) 2 (13,3) 1 (6,7) 2 (13,3) 3 (20,0) 8 (53,3)
6 (40,0)
15+15
nezaposleni 1 (6,7) 0 (0,0) 4 (26,7) 3 (20,0) 1 (6,7) 2 (13,3) 9 (60,0)
10 (66,7)
15+15
penzioneri 2 (14,3) 3 (18,7) 3 (21,4) 3 (18,7) 5 (35,7) 3 (18,7) 4 (28,6)
7 (43,7)
14+16
privatnici 2 (15,4) 2 (11,8) 2 (15,4) 3 (17,6) 3 (23,1) 3 (17,6) 6 (46,1)
9 (52,9)
13+17

A. U gradu slične veličine kao Valjevo. B. U manjem gradu ili varošici. V. Na selu. („U Valjevu”, obuhvata beznačajan broj odraslih u Beogradu).
Ranije rečeno na račun roditelja, relativizuje inače visoke brojke rođenih u Valjevu! (Očigledno nisu takve kod svih segmenata, naprotiv.) Normalno je i što su više kod mlađih nego kod starijih, kao i što su manje takve kod slabije obrazovanih. Ne baš velike razlike između onih sa sela i iz varošice, u skladu su sa trendovima opadanja stanovništva susednih opština. Inače, teško je reći da po pitanju koje nas zanima, ima bitne razlike između sela i varošice!

„Najbliža okolina” ispitanika, bez obzira na uzrast ili „život u gradu” koji se sastoji iz više mesnih zajednica, u velikoj meri je izvesna mesna zajednica. Uostalom, oni iz (centralno)gradskih retko borave u periferijskim, a oni drugi privremeno (mnogi i samo povremeno), borave u (centralno)gradskim. Kako u tom pogledu stoji sa ispitanicima, trebalo bi znati i s tim računati. Međutim, iznenađujuće deluje veliki broj onih koji ne znaju koja im je mesna zajednica, osobito kod privatnika! (Ali, to dosta govori o njima...). Nesigurnost koju ispoljava veliki broj navodeći pogrešno ime (tako da je teško ili nemoguće identifikovati mesnu zajednicu), dodatni je razlog da bar zasad ne operišemo inače veoma važnim indikatorom, ili ne razlikujemo ispitanike shodno (centralno, nesumnjivo) gradskoj ili prigradskoj mesnoj zajednici. Za materiju o kojoj sada govorimo, dovoljno je reći da su anketari pouzdani i da su obuhvatili svih deset gradskih mesnih zajednica.

Osnovano pretpostavljajući da bi broj pripadnika nesrpske nacionalnosti bio zanemarljiv (i sve veći broj lokalnih Roma deklariše se kao Srbin, što bar za gradsku sredinu nije „normalno”!), nismo ih pitali za nacionalnu pripadnost. Uostalom, posle petnaestak godina žestokog izjednačavanja „srpstva” i pravoslavlja, odgovor i na to pitanje imamo u sledećoj tabeli!

Tabela broj 6. Po religioznoj pripadnosti, Vi ste:


ABVGUkupno
Učenici 21 (84,0) 23 (92,0) 0 (0,0) 1(4,0) 1 (4,0) 1 (4,0) 0 (0,0) 0 (0,0) 25+ 25
Studenti 29(100,0) 18 (85,7) 0 (0,0) 0(0,0) 0 (0,0) 2 (9,5) 0 (0,0) 1 (4,8) 29+ 21
zap.osnovna 6 (85,7) 6(100,0) 0 (0,0) 0(0,0) 0 (0,0) 0 (0,0) 1 (14,3) 0 (0,0) 7+ 6
zap.srednja 19(100,0) 18(100,0) 0 (0,0) 0(0,0) 0 (0,0) 0 (0,0) 0 (0,0) 0 (0,0) 19+ 18
zap. Viša 12(!00,0) 8(100,0) 0 (0,0) 0(0,0) 0 (0,0) 0 (0,0) 0 (0,0) 0 (0,0) 12+ 8
zap.visoka 12 (80,0)11 (73,3) 0 (0,0) 0(0,0) 3(20,0) 2(13,3) 0 (0,0) 2(13,3) 15+ 15
Penzioneri 13 (92,9)15 (93,8) 0 (0,0) 0(0,0) 1 (7,1) 1 (6,2) 0 (0,0) 0 (0,0) 14+ 16
Privatnici 9 (69,2)16 (94,1) 1 (7,7) 0(0,0) 0 (0,0) 0 (0,0) 3 (17,6) 0 (0,0) 13+ 17
Ukupno 122(81,9) 115(81,6) 1 (0,7) 1(0,7) 5 (3,4) 6 (4,2) 4 (2,7) 3 (2,1) 149+141

A. Pravoslavac; B. Pripadnik neke druge religije; V. Ateista; G. Agnostik (nezainteresovan)

Po nauci i ozbiljnijoj publicistici, ovo nije karakteristično za grad! On je u svakom pogledu heterogena sredina, pa i u religioznom i etničkom. To je i deo poznate misli o „gradskom vazduhu koji oslobađa”: u heterogenoj sredini lakše je ispoljiti mišljenje koje odudara, jer je sasvim moguće da nije usamljeno! „Povratak korenima” i etnička homogenizacija, očigledno su izvršeni na štetu urbanog. Ili izgradnjom za nas tako karakterističnog, „našeg urbanog”, pri čemu je u njemu više našeg nego urbanog? (Priroda pravoslavnog, drugo je pitanje. Na nju ćemo se osvrnuti u drugom delu.) Nažalost, ovim smo ostali bez mogućnosti pravljenja razlika između religioznih i nereligioznih po nizu pitanja, i provere jako popularne teze da religioznost pozitivno utiče na mnogo šta...