prva strana

Sreda, 28. Oktobar 2020.

Revija KOLUBARA - Septembar 2005 > dodatak

prijava | registracija

revija

stav

prilike

ljudi

kultura

pisma

kalendar

dodatak

revija +

arhiva

impresum

pretraga

Istraživanja

Koliko su stanovnici grada Valjeva građani a ne samo stanovnici?

Stanje, problemi i perspektive gradskog načina života, mentaliteta i ponašanja stanovnika Valjeva

Dr Radovan Marjanović

Prvi deo: gradsko i ne-gradsko u načinu života ispitanika



Način života nije nam u prvom planu, i zanima nas zato što se uglavnom misli (i oseća!) onako kako se živi... Ako je tačna čuvena formula da se „varošaninom postaje” (a „seljakom ostaje”), onda je tačno i da se to dešava ili ne dešava zahvaljujući i nekim objektivnim činiocima. Zapravo, „igri” objektivnih i subjektivnih činilaca. Grad svojim stanovnicima „nudi” izvesne resurse i „simbole koje društvo ceni” a kojima selo i varošica ne raspolažu, i čijim korišćenjem „kandidati za varošane” i postaju varošanima. Razume se da samo „nuđenje” nije dovoljno, potrebne su i porodične i lične „objektivne mogućnosti”. A tek potom subjektivni podsticaji iz okoline, i vlastiti interes za korišćenje jednog i drugog.

Za mnoge možda neobično, počinjemo načinom stanovanja.

Tabela broj 1. Stanujete u:


ABVukupno
učenici 8 (32,0) 15(60,0) 6 (24,0) 2 (8,0) 11 (44.0) 8 (32,0) 25+25
studenti 17 (58,6) 10(47,6) 3 (10,3) 4(19,0) 9 (31,0) 7 (33,3) 29+21
zap.osnovna 2 (28,6) 2(33,3) 3 (42,9) 1(16,7) 2 (28,6) 3 (50,0) 7+ 6
zap. srednja 6 (31,6) 6(33,3) 2 (10,5) 3(16,7) 11 (57,9) 7 (38,9) 19+18
zap. viša 7 (58,3) 5(62,5) 1 (8,3) 0 (0,0) 4 (33,3) 3 (37,5) 12+ 8
zap. visoka 7 (46,7) 5(33,3) 2 (13,3) 3 (20,0) 6 (40,0) 7 (46,7) 15+15
nezaposleni 7 (45,7) 8(53,3) 4 (26,7) 2 (13,3) 4 (26,7) 3 (20,0) 15+15
penzioneri 3 (21,4) 4(25,0) 2 (14,3) 4 (28,6) 9 (64,3) 8 (50,0) 14+16
privatnici 2 (15,4) 10(58,8) 5 (38,5) 2 (11,8) 6 (46,1) 5 (29,4) 13+17

A. U porodičnoj kući sa baštom. B. U porodičnoj kući bez bašte. V. U stanu.

Znatan broj onih koji ne žive u stanu, bar u našim uslovima, ne ide na ruku nastajanju urbanog. Stanovanje u vlastitoj kući (sa ili bez bašte, ovog puta to nije važno), znači izvesnu izolaciju od drugih i drukčijih, čija stalna blizina predstavlja jednu od karakteristika gradskog života. „Moja kućica, moja slobodica!”, u kombinaciji sa ranijim životom na selu, zato potpomaže nenastajanje varošaninom ili ostajanje seljakom. Pogotovu zbog dobro poznate činjenice da je u socijalizmu na gradnju vlastite kuće bio upućen upravo došljački i manje obrazovan deo gradskog stanovništva. Uostalom, pogledajmo broj zaposlenih sa osnovnom i srednjom školom koji žive u vlastitoj kući, pa ga uporedimo sa brojem onih koji žive u stanu!

Materijalna opremljenost domaćinstva važan je pokazatelj mnogo čega. U našem slučaju jako je važna struktura te opremljenosti, ili prisustvo-odsustvo izvesnih predmeta. Na primer, lako bi bilo videti da u mnogim selima broj automobila ili televizora po domaćinstvu, nije manji nego u gradu. Naprotiv! Posedovanje zamrzivača više upućuje na niži nego viši životni standard i fizičku udaljenost od prodavnica, i u razvijenom svetu ni najmanje nisu svojstveni gradskom stanovništvu....

Tabela broj 2. Vaša porodica (ili Vi lično), ima:


IIIIIIIVVVIVIIVIIIIX
1. 84,0 80,0 65,5 61,9 71,4 66,7 68,4 55,5 66,7 87,5 60,0 93,3 40,0 60,0 57,1 75,0 53,8 94,1
2. 0,0 0,0 0,0 9,5 14,3 0,0 0,0 11,1 0,0 25,0 20,0 0,0 0,0 0,0 7,1 12,5 30,8 11,8
3.20,0 16,0 20,7 14,3 42,9 0,0 21,0 22,2 33,3 25,0 20,0 6,7 13,3 6,7 50,0 31,2 23,1 23,5
4. 0,0 4,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 13,3 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0
5.96,0 92,0 86,2 95,2 71,4 83,3 78,9 83,3 66,7100,0 86,7 86,7 93,3 86,7 92,8 75,0 84,6 82,3
6. 20,0 20,0 31,0 14,3 14,3 0,0 31,6 55,5 41,7 62,5 66,7 60,0 60,0 20,0 57,1 56,2 69,2 52,9
7. 0,0 8,0 3,4 0,0 0,0 0,0 10,5 5,5 8,3 0,0 20,0 13,3 13,3 6,7 0,0 18,7 23,1 11,8
8.80,0 80,0 62,1 71,4 57,1 50,0 73,7 77,8 58,3 62,5 86,7 66,7 73,3 60,0 42,8 37,5 61,5 82,3
9. 76,0 64,0 58,6 76,2 42,3 16,7 52,6 55,6 58,3 50,0 73,3 93,3 66,7 53,3 64,3 43,7 92,3 76,5
10.68,0 44,0 37,9 61,9 28,6 16,7 36,8 38,9 50,0 0,0 60,0 73,3 40,0 40,0 28,6 37,5 69,2 47,1
11.20,0 28,0 6,9 14,3 28,6 16,7 31,6 11,1 8,3 50,0 13,3 13,3 26,7 20,0 28,6 31,2 30,8 29,4
12.4,0 4,0 6,9 0,0 0.0 0,0 0,0 0,0 33,3 0,0 0,0 13,3 0,0 0,0 7,1 12,5 0,0 11,8
13.20,0 20,0 3,4 28,6 28,8 0,0 15,8 11,1 16,7 25,0 13,3 33,3 40,0 20,0 7,1 25,0 15,4 17,6

I. Učenici; II. Studenti; III. Zaposleni, osnovna; IV. Zaposleni, srednja; V. Zaposleni, viša; VI. Zaposleni, visoka; VII. Nezaposleni; VIII. Penzioneri; IX. Privatnici.
1. Automobil; 2. Vikendica bez bašte; 3. Vikendica sa baštom; 4. Vikendica sa nekim sportskim rekvizitima; 5. Televizor; 6. Biblioteka sa knjigama na našem jeziku; 7. Biblioteka sa knjigama na stranom jeziku; 8. Muzički stub (nešto slično); 9. Kompjuter; 10. Veza sa Internetom; 11. Umetnički predmeti; 12. Klavir; 13. Neki drugi muzički instrument.


Više je nego upadljivo odsustvo vikendica sa nekim sportskim rekvizitima, a i to je znak gradskog načina života! Predominantan broj vikendica sa baštom (popularnih „placeva”) u odnosu na vikendice bez bašte, na istoj je liniji, ili je dopuna porodičnom budžetu više nego način odmora... Jasno je da znake gradskog načina života predstavljaju neki drugi predmeti, kojih je, nažalost, za jedan današnji grad, nedovoljno. „Opšte materijalno stanje” nije opravdanje, jer automobil je neuporedivo skuplji od umetničkih predmeta! Za ocenu gradskog načina života pojedinih kategorija, zato obavezno treba pogledati odnos između onih koji poseduju automobil, i onih koji poseduju te „druge predmete”. Ilustracije radi, od trideset privatnika (oba pola) njih 25 ili 83,3% poseduje automobil, a 9 (30,0%) te predmete. Kod zaposlenih sa visokom spremom istog broja, automobila je 23 (76,7%), a tih predmeta 4 (13,3%). Kod nezaposlenih kojih je takođe 30, njih 15 (50,0%) poseduje automobil, a 7 (23,3%) umetničke prdemete.... Zainteresovani samo za pomenuto stanje, u tabeli mogu naći mnogo važnog, pa i zabrinjavajućeg. To što mnogi nemaju ni televizor (pogotovu što on sve više zamenjuje novine i radio koji se slabo koriste!), na primer. Razlike među segmentima od principijelne su važnosti i ovde, tako da ćemo se na njih vraćati kasnije.

Način korišćenja slobodnog vremena takođe ne govori samo o visini životnog standarda, nego i mentalitetu. Normalno, od svih „načina” koncentrišemo se na važne za našu temu.

Tabela broj 3. U slobodno vreme upražnjavate (ili ste upražnjavali dok ste mogli) izlaske:


IIIIIIIVVVIVIIVIIIIX
1. 16,0 32,0 10,3 38,1 14,3 16,7 21,1 38,9 16,7 37,5 33,3 53,3 33,3 60,0 21,4 37,5 61,5 47,1
2. 40,0 8,0 44,8 23,8 14,3 0,0 26,3 33,333,3 25,0 40,0 13,3 53,3 20,0 21,4 12,5 30,8 5,9
3. 20,0 12,0 34,5 0,0 0,0 0,0 21,0 16,7 33,3 25,0 53,3 40,0 40,0 13,3 21,4 18,7 38,5 29,4
4.16,0 0,0 13,8 0,0 14,3 16,7 15,8 22,2 16,7 0,0 33,3 13,3 33,3 13,3 14,3 31,2 23,1 5,9
5.80,0 64,0 93,1 100,0 57,1 66,7 68,4 61,1 83,3 87,5 60,0 60,0 80,0 46,7 57,1 31,2 53,8 29,4
6. 44,0 16,0 44,8 38,1 71,4 33,3 42,1 38,9 50,0 25,0 46,7 13,3 66,7 26,7 50,0 31,2 61,5 23,5
7.32,0 20,0 24,1 33,3 14,3 0,0 21,0 27,8 33,3 37,5 20,0 6,7 13,3 20,0 7,1 12,5 38,5 17,6
8.20,0 36,0 13,8 33,3 28,6 33,3 10,5 27,8 8,3 12,5 6,7 33,3 13,3 33,3 0,0 25,0 38,5 11,8
9.4,0 40,0 13,8 52,4 0,0 0,0 15,8 16,7 8,3 0,0 40,0 33,3 0,0 6,7 0,0 43,7 23,1 58,8

I. Učenici; II. Studenti; III. Zaposleni, osnovna; IV. Zaposleni, srednja; V. Zaposleni, viša; VI. Zaposleni, visoka; VII. Nezaposleni; VIII. Penzioneri; IX. Privatnici.
1. U kafane; 2. U bioskop; 3. U pozorište; 4. U biblioteku; 5. U šetnju gradom; 6. U posete; 7. Na koncerte; 8. Na utakmice; 9. Radi aktivnog sporta odnosno rekreacije.


Pogrešno i bez poznavanja gradskog života, bilo bi mišljenje da se odlasci u kafane (tradicionalan naziv koji podrazumeva restorane i današnje kafiće), direktnije odnose samo na standard. Naprotiv, oni su znak gradskog života! Ne zaboravimo da su naši stari u kafanama besplatno čitali novine, da se u njima muziciralo i igralo. A pre svega da su one kao prilika za susrete sa drugima i drukčijima, važan deo javnog života, koji je u gradu ne samo mnogo razvijeniji nego na selu ili u varošici, nego je i svakodnevan a ne ekscesan (izuzetan, vezan za praznike ili druge „izuzetne prilike”). Otuda nije dobro što tih odlazaka nema više! U sličnom svetlu treba gledati i na odlaske u bioskop, koji su protivteža „privatnom konzumiranju” filmova na televiziji... Aktivan sport i rekreacija, nešto manje odlasci na utakmice, apsolutno su svojstveni gradskom čoveku, čak i više od odlazaka u biblioteku. (I zato što mnogi imaju vlastite ili knjige pozajmljuju od poznanika, i zato što u biblioteke, osobito one u varošicama, odlaze i seljaci.) Opet i zbog susreta sa drugima i stranima, i navikavanja na njih kao deo svog svakodnevnog sveta. Odlasci u pozorište i na koncerte nesumnjiv su znak gradskog života, čak i nezavisno od prirode koncerata! Šetnja i posete, ovde su važni prevashodno radi poređenja sa „gradskijim” načinima korišćenja slobodnog vremena. Samo donekle, oni mere i životni standard. Na primer, pogrešno je reći da nekima skoro ništa od nabrojanog osim njih, i nije na raspolaganju. Biblioteke koštaju jako malo, a njihove čitaonice – nimalo. Toliko ako ne i više, oni mere i vezanost za širu porodicu i sklonost ka kućnom životu, ne baš svojstvene gradu. Prema tome, korišćenje gradskog bitno zavisi od mentaliteta i onog od čega on zavisi (neposrednog okruženja, na primer), i ne možemo biti zadovoljni njegovim nivoom!

Visina životnog standarda, uključujući druge činioce osim ispitivane materijalne opremljenosti domaćinstva, nije dobar pokazatelj razlika između sela i grada. Lako bi se pokazalo da mnoga seoska domaćinstva imaju ne samo viši standard od niza gradskih, nego da u sličnoj meri poseduju i većinu pomenutih predmeta i mogućnosti. (Pogotovu što im neki, uključujući izvesne načine korišćenja slobodnog vremena, apsolutno ne trebaju.) Način potrošnje nešto je drugo, i jako je dobar pokazatelj. Potrošnja u gradu uglavnom je kontinuirana (sezonske oscilacije takođe su karakteristične za grad, pogotovu kombinovano sa modom za pojedine sezone), dok je na selu „ekscesnog” karaktera i mahom koncentrisana na porodična slavlja i krupne događaje kao što su i sahrane odnosno daće...

Tabela broj 4. U Vašoj porodici, troši se

ABVukupno
učenici 12(48,0) 13(52,0) 9(36,0) 9(36,0) 3(12,9) 2 (8,0) 25+25
studenti 15(51,7) 9(42,9) 11(37,9) 5(23,8) 2 (6,9) 4(19,0)29+21
zap.osnovna 2(28,6) 0 (0,0) 3(42,9) 1(16,7) 2(28,6) 4(66,7) 7+6
zap. srednja 8(42,1) 5(27,8) 9(47,4) 8(44,4) 2(10,5) 5(27,8) 19+18
zap. viša 4(33,3) 3(37,5) 5(41,7) 1(12,5) 2(16,7) 2(25,0) 12+8
zap. visoka 10(66,7) 8(53,3) 3(20,0) 5(33,3) 0 (0,0) 2(13,3) 15+15
nezaposleni 5 (33,3) 5(33,3) 4(26,7) 2(13,3) 6(40,0) 7(46,7)15+15
penzioneri 6 (42,9) 2(12,5) 4(28,6) 8(50,0) 3(21,4) 4(25,0)14+16
privatnici 6 (46,1) 9(52,9) 6(46,1) 8(47,1) 2(15,4) 0 (0,0) 13+17

A. Kontinuirano, a malo više početkom sezona. B. Kontinuirano, ali sa akcentom na porodičnim slavljima. V. Morate da štedite, kako bi bilo za porodična slavlja.

Potrošnja na selu je pretežno ekscesna i demonstrativna, i radi pokazivanja materijalnih mogućnosti odnosno stava prema onima čiji se životni događaj: svadba, odlazak u vojsku ili smrt, obeležavaju. Otuda je samo prividno važna sadržina „porodičnih slavlja”, ili način njihovog odvijanja! Nikako se prema njoj ne treba odnositi sa potcenjivanjem, način života na selu je takav da se sa ostalima komunicira retko, prilika se mora iskoristiti! Inače, lako je videti da je ta seoska dosta prisutna, čak i bez onog što se može opravdati: materijalnim (ne)prilikama koje zahtevaju štednju. Ne zaboravimo, nismo ih pitali da li moraju štedeti, nego da li moraju štedeti kako bi bilo za porodična slavlja! Učenici i studenti, kao i obrazovaniji (zaposleni sa visokom spremom), i dalje se pokazuju gradskijim. Više od privatnika, koji, za razliku od njih, kao „džet-set” i simbolička elita, više utiču na ukus i neukus ostalih....

Korišćenje i nekorišćenje raspoloživih ustanova i mesta, „resursa” za gradski život, pokazatelj je koji se ne može zaobići kao dopuna slike stečene na osnovu „materijalne opremljenosti” porodice.

Tabela broj 5. Obeležite sa 1 do 3, ustanove i događaje koje urednije posećujete!

IIIIIIIVVVIVIIVIIIIX
110 1 7
5 7 6
9 6 4
6 0 5
2 0 2
1 0 0
7 0 1
5 3 3
6 3 0
0 4 0
3 1 5
5 4 1
5 1 1
4 2 0
2 1 2
0 1 1
2 1 0
0 1 0
26 7 3
4 2 3
4 2 3
4 4 2
0 1 1
1 0 0
2 1 1
1 4 0
2 2 1
0 0 0
2 5 1
2 2 4
4 0 2
1 1 1
2 1 2
2 0 0
3 1 0
0 0 0
35 10 3
3 6 3
3 8 1
3 4 4
0 1 0
0 1 0
0 3 3
3 3 1
2 3 0
2 0 2
7 3 0
6 2 1
0 5 1
2 1 1
1 1 1
4 0 0
0 4 0
4 2 3
45 0 1
2 3 0
0 0 1
1 1 1
2 0 1
1 1 0
0 2 2
1 0 0
0 0 1
0 0 0
0 0 1
0 0 0
0 0 0
3 0 1
2 0 1
2 1 0
1 0 0
1 0 1
55 4 6
10 2 2
6 4 6
1 2 4
1 1 0
0 0 1
0 2 2
1 2 4
0 1 4
3 0 4
0 1 1
1 2 1
0 3 2
2 3 2
0 0 1
1 0 1
4 2 0
0 0 0
62 2 0
2 2 6
1 0 2
1 1 0
0 0 0
0 0 0
1 1 0
0 0 1
0 0 2
2 0 0
1 1 0
0 3 0
1 0 2
0 0 0
0 0 0
0 1 0
1 0 1
1 1 0
72 3 5
2 0 3
2 1 3
0 2 1
0 0 0
1 0 0
0 2 1
1 2 4
2 0 1
4 1 0
0 4 5
1 4 3
2 1 2
1 0 1
3 0 1
5 0 0
3 1 2
4 2 3
81 4 1
0 1 2
0 3 4
1 1 0
0 1 0
0 0 0
1 0 1
0 0 0
0 0 1
2 2 0
1 2 3
1 1 5
1 3 1
0 1 1
1 1 3
3 1 1
0 1 1
2 2 3

I. Učenici; II. Studenti; III. Zaposleni, osnovna; IV. Zaposleni, srednja; V. Zaposleni, viša; VI. Zaposleni, visoka; VII. Nezaposleni; VIII. Penzioneri; IX. Privatnici.
1. Bioskopske predstave; 2. Gradsku biblioteku; 3. Pozorišne predstave; 4. Koncerte narodne muzike; 5. Koncerte zabavne muzike; 6. Koncerte „ozbiljne” muzike; 7. Predavanja i izložbe; 8. Promocije knjiga.
Tri brojke u liniji sa rednim arapskim brojem označavaju koliko puta ispitanice nešto stavljaju na prvo, drugo i treće mesto. Brojke ispod njih, radi preglednosti pisane kurzivom, odnose se na isto kod muških ispitanika.

Teško pregledna tabela (koju bi procenti učinili još nepreglednijom), osobito posle ranijih, predstavlja valjan osnov za niz zaključaka na račun različitih stvari! (Tim više što se ovde žene i muškarci, moraju razlikovati.) Pritom pažnju treba koncentrisati na prvu vertikalu ili ono što su ispitanici stavljali na prvo mesto, zbog slabije sklonosti (osobito kod nekih kategorija), ka razmišljanju koje zahteva nekakav napor... Za nas je važno samo preferiranje autentično gradskog, ili ne baš takvog ili ne-gradskog (prigradskog i seoskog). Nadamo se da nije teško videti kako prvog nema u ohrabrujućoj meri (osobito pozorišnih predstava, koncerata „ozbiljne” pa i zabavne muzike, promocija knjiga i posebno predavanja i izložbi. (Omaškom, stavljeni su zajedno. Ali zato možemo osnovano da bi se jako loše kotirali ponaosob!) Kao i većina ostalih u ovom delu, tabela je osnov za razumevanje nalaza koji će biti prezentirani kasnije, tako da se i ne mora tumačiti. Jednostavno, neke grupacije su takve kakve su, i to treba „primiti k znanju”. I s tim treba računati uvek kada sa njima imamo posla, ne samo u našem istraživanju!

Zbog grada kao „rodnog mesta” zabavne i „ozbiljne” muzike, za razliku od sela koje i danas preferira narodnu (moramo prihvatiti uobičajene nazive mada nisu adekvatni), preferiranje ove ili one muzike dobar je pokazatelj gradskog načina života

Tabela broj 6. Urednije posećivanje koncerata:

ABV
učenici 20,0 0,0 4,0
8,0 12,0 0,0
20,0 16,0 24,0
40,0 8,0 8,0
8,0 8,0 0,0
8,0 8,0 24,0
studenti0,0 0,0 3,5
4,8 4,8 4,8
20,7 13,8 20,7
4,8 9,5 19,0
3,4 0,0 6,9
4,8 0,0 9,5
zap.osnovna 28,6 0,0 14,3
6,7 16,7 0,0
14,3 14,3 0,0
0,0 0,0 16,7
0,0 0,0 0,0
0,0 0,0 0,0
zap. srednja 0,0 10,5 10,5
5,6 0,0 0,0
0,0 10,5 10,5
5,6 11,1 22,2
5,3 5,3 0,0
0,0 0,0 5,6
zap. viša 0,0 0,0 8,3
0,0 0,0 0,0
0,0 8,3 33,3
37,5 0,0 50,0
0,0 0,0 16,7
25,0 0,0 0,0
zap. visoka 0,0 0,0 6,7
0,0 0,0 0,0
0,0 6,7 6,7
6,7 13,3 6,7
6,7 6,7 0,0
0,0 20,0 0,0
nezaposleni 0,0 0,0 0,0
20,0 0,0 6,7
0,0 20,0 13,3
13,3 20,0 13,3
6,7 0,0 13,3
0,0 0,0 0,0
penzioneri 14,3 0,0 7,1
12,5 6,2 0,0
0,0 0,0 7,1
6,2 0,0 6,2
0,0 7,1 0,0
0,0 0,0 0,0
privatnici 7,7 0,0 0,0
5,9 0,0 5,9
30,8 15,4 0,0
0,0 0,0 0,0
7,7 0,0 7,7
5,9 5,9 0,0

A. Narodne muzike, B. Zabavne muzike, V. „Ozbiljne” muzike.

Sasvim mladi učenici i studenti nisu u stanju da spasu muzički ukus Valjevaca, relativnim preferiranjem zabavne muzike! Baš zato što su mladi, „ozbiljna” muzika je, eventualno, pred njima a ne sa njima... Ostalo je prema očekivanjima, i nije neobično što penzioneri i zaposleni sa osnovnom školom narodnu muziku pretpostavljaju ostalima. Opredeljenje privatnika, iznenađenje je samo ako zanemarimo ono što smo o njima saznali ranije....
Masovni mediji sastavni su deo svakodnevnog života, bez obzira na tip naselja, s tim što su stanovnicima grada znatno dostupniji. Razume se da objektivna dostupnost nije isto što i dostupnost, za drugo je potrebna i subjektivna sklonost i potreba. Upravo nju pokušavamo saznati, tim pre što od prirode preferiranog medija dosta zavisi ono što se njime dobija i ugrađuje u vlastiti habitus. (Za sledeće pitanje to je, kod nas, od presudnog značaja.

Tabela broj 7. Koje medije pratite redovnije?

IIIIIIIVVVIVIIVIIIIX
1. 40,0 52,0 27,6 28,6 85,7 83,3 42,1 55,5 58,3 62,5 53,3 80,0 73,3 60,0 46,7 60,0 76,9 70,6
2.28,0 4,0 37,9 14,3 14,3 0,0 21,1 16,7 0,0 25,0 33,3 26,7 26,7 0,0 20,0 6,7 38,5 23,5
3.24,0 32,0 13,8 14,3 33,3 62,531,6 44,4 50,0 12,5 13,3 53,366,7 40,0 46,75 3,3 7,7 17,6
4.48,0 52,0 48,3 52,4 33,3 50,021,1 55,5 66,7 25,0 53,3 53,3 60,0 66,7 46,7 73,3 61,5 29,4
5.40,0 40,0 34,5 38,1 0,0 0,0 5,3 33,3 50,0 25,0 46,7 40,013,3 33,3 0,0 13,3 15,4 35,3
6.44,0 20,0 37,9 23,8 41,7 12,5 26,3 22,250,0 50,040,0 26,7 33,3 26,7 26,7 13,3 7,7 23,5
7.28,0 16,0 20,7 23,8 0,0 0,0 15,8 11,1 16,7 37,5 20,0 6,7 26,7 6,70,0 0,0 0,0 11,8
8. 0,0 24,0 3,4 4,8 0,0 0,0 15,8 5,6 0,0 0,0 0,0 0,00,0 6,7 6,7 0,0 0,0 5,9
9.4,0 12,0 0,0 4,8 0,0 0,0 5,3 5,6 0,0 0,0 0,0 0,0 13,3 0,00,0 0,0 0,0 5,9

I. Učenici; II. Studenti; III. Zaposleni, osnovna; IV. Zaposleni, srednja; V. Zaposleni, viša; VI. Zaposleni, visoka; VII. Nezaposleni; VIII. Penzioneri; IDž. Privatnici.
1. Dnevne listove; 2. Periodične listove i revije; 3. Lokalne TV; 4. Beogradske TV; 5. Internet; 6. Radio-stanice; 7. Strane medije; 8. Nemate vremena za medije; 9. Ne zanimaju Vas.

Prošlo je vreme kada se smatralo da osoba koja ne čita novine nije savremena osoba, jer je manipulacija preko novina (i drugih medija), tolika da je možda bolje nemati sa njima nikakve veze! Upućenost na dnevne novine ili bilo koji pojedinačni medij, zato nije dobar osnov informisanosti, u principu više kod gradskog čoveka. U našem slučaju, te upućenosti imamo poprilično, kao i nemanja iskustava sa stranim medijima. (“Poprilično” je u odnosu na druge medije, samo po sebi, uopšte nije takvo! Pogotovu kod studenata, ako pretpostavimo da učenici nisu skloni sedenju i čitanju novina). Iznenađenje je slaba zastupljenost periodičnih listova i revija, posebno kod žena, navodno upućenih upravo na njih. S obzirom na bogat izbor istih, „lakih” i ozbiljnijih, od stvarno gradskog stanovništva (uključujući muško), trebalo bi očekivati znatno više! Još više iznenađuje slab interes privatnika za lokalne TV, jer to znači i pomanjkanje interesa za „lokalne teme”, odnosno grad! Sa radiom i Internetom treba biti oprezan, pošto služe u mnoge svrhe a ne samo radi informisanja. Srećom, malo je nezainteresovanosti, ili nemanja vremena za medije.

„Trebalo bi” da stanovnici grada budu bolje informisani od stanovnika sela, u principu. Pošto nas ne zanima informisanost jednih i drugih nego nekakav relativno „pristojan” stepen informisanosti stanovnika grada kao jedna od oznaka njihove „gradske prirode” (što znači i korišćenje različitih izvora), nadovezujući se na prethodno pitali smo kako prate zbivanja u drugim državama. Pretpostavljamo, na osnovu teorije, da ih ta zbivanja „moraju” zanimati (neke od njih su su do skora bile zajedno sa našom i u njima su prijatelji i poslovni partneri), i da ih otuda prate.

Tabela broj 8.

ABVGDĐukupno
učenici 36,0 36,0 36,0 32,0 8,0 24,0 4,0 0,0 0,0 0,0 20,0 16,0 25+25
studenti41,4 19,0 24,1 28,6 20,7 23,8 3,4 0,0 6,9 0,0 13,8 23,8 29+21
zap.osn.71,4 100,0 14,3 0,0 0,0 0,014,3 0,0 14,3 0,0 14,3 0,0 7 +6
zap. sred. 36,8 44,4 10,5 27,826,3 22,2 10,5 0,0 5,3 5,6 26,3 16,7 19+18
zap. viša 50,0 0,0 16,7 62,5 33,3 25,0 0,0 0,0 0,0 0,08,3 12,5 12+8
zap. visoka 40,0 93,3 26,7 6,7 33,3 20,0 0,0 6,7 0,0 0,0 0,0 0,0 15+15
nezaposleni53,3 46,7 33,3 13,3 0,0 26,7 6,7 0,0 33,3 0,0 13,3 13,3 15+15
penzioneri 64,3 75,0 7,1 25,0 0,0 0,0 0,0 6,2 0,0 6,2 14,3 0,0 14+16
privatnici 53,8 29,4 23,1 29,40,0 17,6 15,4 6,2 0,0 0,0 0,0 0,0 13+17

A. Isključivo preko naših medija. B. Naših medija i njihovih. V. Naših medija i Interneta. G. Preko kontakata sa njihovim ljudima. D. Preko naših ljudi kojima su poznata. Đ. Ne pratite ih.
Ovo nisu dobri nalazi, i van konteksta našeg istraživanja! Kako naši mediji informišu o zbivanjima van naše zemlje (nije bolje ni o onima u zemlji), hladnijim posmatračima i ne liči na informisanje! Praćenje njihovih medija je veoma skromno, pogotovu što mediji u nekim susednim zemljama, ne zahtevaju poznavanje stranih jezika. (Ili formalno zahtevaju, ali ako su hrvatski i bošnjački stvarno strani, onda smo neformalno poliglote). Internet mnogima služi u druge svrhe, jer je manje onih koji ga koriste i u ove svrhe, od onih koji ga poseduju. Na primer, od zaposlenih sa srednjom školom poseduje ga solidnih 37,8%, a u ove svrhe vidimo da ga koristi samo 24,3%. I to zajedno sa „našim medijima”! A „urednije” ga koristi u sve moguće svrhe, tako da se to nije videlo u prethodnoj tabeli, samo 18,9%. Kontakti sa njihovim ljudima, u kontekstu naše teme i pomenute religiozno-etničke homogenosti Valjeva, više su nego alarmantno skromni! Jedino ohrabrenje donekle predstavljaju studenti i učenici, kojima su neki izvori i nedostupni. Ali zabrinjava znatan broj njih, koji ta zbivanja ne prati.

Dodatni pokazatelj prethodnom ali i samostalan izvor saznanja o prisustvu gradskog načina mišljenja i osećanja odnosno života, jeste sledeći.

Tabela broj 9. Kad idete u Beograd, to je radi:

ABVGukupno
učenici 0 (0,0) 0 (0,0) 14(56,9) 17(68,0) 12(48,0) 12 (48,0) 3 (12,0) 2 (8,0) 25+25
studenti 8(27,6) 9(42,9) 8(27,6) 13(61,9) 15(51,7) 5 (23,8) 4 (13,8) 2 (9,5) 29+21
zap.osnovna 1(14,3) 1(16,7) 2(28,6) 1(16,7) 2(28,6) 4 (66,7) 0 (0,0) 0 (0,0) 7+6
zap. srednja 5(26,3) 8(44,4) 7(36,8) 10(55,5) 10(52,6) 7 (38,9) 3 (15,8) 1 (5,6) 19+18
zap. viša 3(25,0) 4(50,0) 4(33,3) 0 (0,0) 10(83,3) 4 (50,0) 3 (25,0) 2(25,0) 12+8
zap. visoka 10(66,7)11(73,3) 6(40,0) 3(20,0) 6(40,0) 6 (40,0) 6(40,0) 3(20,0) 15+15
nezaposleni 3(20,0)10(66,7) 5(33,3) 1 (6,7) 9(60,0) 7 (46,7) 3(20,0) 1 (6,7) 15+15
penzioneri 0 (0,0) 4(25,0) 3(21,4) 3(18,7) 10 (71,4) 10 (62,5) 0 (0,0) 1 (6.3) 14+16
privatnici 6(46,1)13(76,5) 4(30,8) 3(17,6) 12(92,3) 11 (64,7) 4(30,8) 2(11,8) 13+17

A. Posla (studija). B. Kupovine. V. Porodičnih i sličnih poseta. G. Kulturnih ustanova.

Odlaženje u Beograd radi poseta kulturnim ustanovama, valjan je pokazatelj gradskog mentaliteta. Bez obzira na materijalno stanje, jer na pitanje da li je u vreme materijalne oskudice potrebna duhovna kultura, odgovor je dao još pećinski čovek (Dragoslav Srejović)! Samo 10,8% takvih među zaposlenima sa srednjom školom tim stanjem i da se objasniti, ali da u ovu grupu spada samo 20% privatnika, teško. Pogotovu što ne bi trebalo reći da stoje slabije od zaposlenih sa višom (25%), pa i onih sa visokom spremom (30,0%). Zato ćemo one koji to čine, iz reda privatnika i zaposlenih sa srednjom, višom i visokom spremom (ponavljamo i naglašavamo, samo 24), posmatrati posebno. Mali broj studenata zainteresovanih za posete Beogradu iz ovog razloga, posledica je i činjenice da je deo ispitivanih studenata (nažalost, nepoznat), stalno u Beogradu! Ostali odlasci nisu valjan pokazatelj, na primer, „porodične i slične posete” odvijaju se i unutar Valjeva, ili su radi utakmica koje su samo višeg ranga (ne nužno i nivoa) nego u Valjevu.

Vrlo je simptomatično ili u skladu sa ranijim nalazom i bitnom tezom da se varošaninom postaje, da većina onih koji u Beograd odlaze radi poseta kulturnim ustanova, njih 14 ili 58,3%, živi u stanu. Ostali su podjednako raspoređeni u porodičnim kućama sa baštom i bez nje. Međutim, biblioteku sa knjigama na našem jeziku poseduje čak dvadeset troje (95,8%), a sa knjigama na stranom jeziku solidnih 10 (41,7). Sa istim brojem zastupljeni su umetnički predmeti i neki muzički instrumenti, uz tri klavira (12,5), za koje iz prethodnog rečenog sledi da nisu samo statusni simboli. Uostalom, u kafane idu manje od od skoro svih socioekonomskih grupa (58,3%), ali bioskop, pozorište i biblioteku posećuju intenzivnije (45,8%, 66,7%, 29,2%): Poslednja brojka, naravno, dobija na težini s obzirom na posedovanje vlastite biblioteke, ili korišćenje beogradskih. U pogledu školske spreme roditelja, osobito majke, nisu baš potomci elite. Visoku spremu ima otac samo sedmoro takvih (29,17%), višu njih troje (12,5%), tako da dominira srednja (9, odnosno 37,5%) i osnovna (5, odnosno 20,8%). Od majki pomenutu sklonost i odliku gradskog još su teže mogli steći, pošto ničija majka nema fakultet, a višu školu imaju samo dve (8,3%). Srednja je prisutna kod trinaestoro (54,17%), a osnovna kod devetoro (37,5%). „Stari varošani” takođe nisu, ili je takva samo jedna četvrtina (roditelji rođeni i odrasli u gradu). Sa ostalima je drukčije, po sedmoro (29,2%) ima roditelje koji su rođeni na selu a odrasli su u gradu odnosno rođeni su i odrasli na selu, uz po jedno (4,2%) sa jednim roditeljem koji je odrastao u gradu a rođen je na selu. Da nisu potomci elite već self made mans-i, pokazuje i to što su mahom iz Valjeva (17 ili 79,8%). Sa sela je petoro (20,8%), a iz manjeg grada ili varošice odnosno grada slične veličine kao Valjevo, po jedno (4,2%). Dnevne listove prate takođe dosta intenzivnije od ostalih (75,0%), kao i strane medije (25,0%), mada ne onoliko koliko bi se moglo očekivati. Uostalom, samo njih troje (12,5%) prati zbivanja u drugim državama preko medija i Interneta. (Ovo potvrđuje hipotezu o Internetu koji nije nova verzija nekadašnjih novina, koje su „gradskom čoveku služile kao zamena za jutarnju molitvu”). Potrošnja unutar njihovih porodica takođe nije mnogo „gradskija”, pošto je kontinuirana i „sezonska” kod 45,8% a nedvosmisleno „seoska” kod 29,2%. Zbog svega toga a osobito porekla, moglo bi se zaključiti da je ova skupina, kao i najveći deo našeg zaista gradskog stanovništva, relativno „mlada”. Odnosno, bez dovoljno kontinuirane gradske tradicije.

Drugi „izvedeni segment” čine ispitanici iz reda privatnika i zaposlenih sa srednjom, višom i visokom spremom, koji poseduju biblioteku sa knjigama na našem jeziku, ali u Beograd ne odlaze radi posete kulturnim ustanovama. Iz niza razloga, pretpostavljamo da posedovanje biblioteke (pitanje je i šta se sve njom naziva!), nije toliko bitno kao prethodno posmatrano. Pretpostavka se pokazala umesnom već time što smo ovde imali 52 osobe, a dalje razlike dosta su upadljive. Pre svega, automobil imaju više od proseka za svoje izvorne skupine (73,1%), a isti je slučaj sa vikendicom bez bašte i sa baštom (11,5% i 15,4%, pri čemu uzajamni odnos nije zanemarljiv). Umetničke predmete poseduju nešto ređe (34,6%), kao i klavir (11,5%) koji može služiti i kao posebno uočljiv statusni simbol... Ovde većina živi u porodičnoj kući sa baštom (21, odnosno 40,4%) ili bez bašte (9, odnosno 17,3%). Kafane posećuje 40,4%, bioskop 34,6%, a biblioteku 25%. Zauzvrat, 34,6% rado ide na koncerte („lakše muzike”), a 25% upražnjava aktivan sport odnosno rekreaciju. Školska sprema roditelja bolja je nego u prethodnom slučaju, fakultet ima 23,1% očeva ispitanika, višu školu 15,4%, srednju 38,5%, a osnovnu 21,1%. Posebno su „bolje” majke, čiji su procenti istim redosledom 3,8; 7,7; 50,0; i 36,5. Roditelji su im takođe više „gradski”; rođenih i odraslih u gradu je 26,9%, odraslih u gradu a rođenih na selu 38,5%, a rođenih i odraslih na selu 19,2%. (Majka je odrasla u gradu a rođena na selu u 3,6% slučajeva, a sa ocem je tako u 7,7%.) Zanimljivo je da su pretežno iz Valjeva (38, ili visokih 73,1%) ili grada slične veličine kao Valjevo (4, odnosno 7,7%), dok je sa sela samo 7. (13,5%). Dnevne listove prate manje od prethodne skupine ali više od proseka skupina iz kojih potiču (65,4%), a isto važi za strane medije (19,2%), i zbivanja u drugim državama preko Interneta (5,8%). Potrošnja u njihovim porodicama malo je „gradskija” po prvom kriterijumu (48,1% prema 45,8%), ali je više „seoska” po drugom (32,% prema 17,5%). Beznačajno manji broj onih koji moraju štedeti radi porodičnih slavlja (15,4% prema 16,7%), može biti i posledica većih izdataka upravo na odlaske u Beograd.

Sve u svemu, vidimo da stanovnici grada ne žive nesumnjivo gradski. Zašto je tako uglavnom je poznato, a može se dovoditi i u pitanje. Već sada je neupitno da zbog načina života, nije realno očekivati nesumnjivo gradski mentalitet. Koliko je takav, videćemo u sledećem delu analize.