Tešnjarske večeri na bolji način Redakcija Revije KOLUBARA Redakcija Revije KOLUBARA

Gradonačelnik Jovan Tomić otvara 19. Tešnjarske večeri (Foto: Ljuba Ranković)

Kad se ima stav sa ambicijom, onda se počinje na vreme. Jer ambicije traže vreme, traže pametne, traže pismene, traže najbolje, traže da bi vratile.

Kad se ima stav, onda se ide ka cilju. A na cilju nisu samo već ostvarena ostvarenja, mada mora biti i njih, već stvaralački projekti koji se pripremaju i baš na Valjevskim kulturnim svečanostima doživljavaju praizvedbu. A onda nastavljaju da žive i u drugim centrima, da pobeđuju na drugim festivalima, da pronose dobar glas o svom gradu i dalje.

Samo neka niko ne kaže: nemamo mi para, a ni ljudi za to! Da bi pare imali, imajte za početak ambiciju.

Festival ne može samo reprodukovati, morao bi nešto i da proizvede. Zašto da ne, nekoliko manjih pozorišnih predstava po ugledu na davno zaboravljeni ABRO FEST. Postoji mnogo mladih talentovanih ljudi koji su izabrali teatar za svoje zanimanje, zašto im ne pružiti priliku da u svom gradu tokom leta stvaraju pozorišne projekte, da ih u okviru TEŠNJARSKIH VEČERI premijerno izvedu, a onda nastave njihov život na nekim drugim scenama.

Organizaciju festivala treba poveriti nekom novoformiranom umetničkom telu ili agenciji, čiji bi zadatak bio da mimo novca iz budžeta opštine pronađu sredstva koja bi omogućila reprezentativan i bogat festival. To nije lako, ali ovakvi modeli organizacije letnjih festivala već funkcionišu i u našoj zemlji. To bi omogućilo da se sa organizacijom krene mnogo ranije, da se mnogo osmišljenije krene u propagandu, da se potencijalnim sponzorima ponude uslovi koji im omogućavaju da sagledaju korist od učešća u ovakvoj manifestaciji, da se promocije festivala dogode u nekoliko gradova…

Detalj sa ovogodišnjih Tešnjarskih večeri (Foto: Ljuba Ranković)

Od Tešnjarskih večeri, i ne samo od njih, valjalo bi da nam svake godine ostane neka knjiga, recimo Godišnjak, neko pamćenje, neke značajne teme koje su ovde u našoj sredini artikulisane. Tešnjarskim večerima treba dopustiti i nešto od onoga vašarskog šarenila, ali bi valjalo da uvek imaju jednu bitno noseću temu, a ta tema može da bude svakojaka – iz jezika nam maternjeg, recimo, iz arheologije ovoga kraja, iz takozvanih prirodnih lepota i tako dalje.

Možda bi Džez festival, koji je trenutno u nemilosti, mogao na duže vreme da bude udarni program Tešnjarskih večeri. Naravno da bude i Glasonoša, makar samo zbog ovoga lepoga i značajnoga imena.

Šta bi falilo da narodni orkestri sviraju na terasama tešnjarskih kafića, šta bi smetalo da tamburaši vazda tamburaju u baštama tešnjarskih restorana? Koja je razlika da li će pesnici svoje stihove izgovarati na Desankinom vencu ili u ambijentu klasične srpske kafane, ostala je valjda koja u Tešnjaru? Ko će da mi objasni zašto se ne organizuje slikarska izložba na otvorenom prostoru, na primer u prelepoj pešačkoj uličici na samom Keju Prvog ustanka? Zašto se neizgrađeni prostor na kraju ove kaldrmisane ulice, u blizini „Intermeca” ponovo ne stavi na raspolaganje „Večerima”? Setite se, pre desetak godina tamo je bila montirana tribina za publiku i mala scena kao dušu dala za koncerte kamerne muzike ili monodrame. Zašto se, pobogu, izbor za najbolju rakiju ne održava u kakvoj tešnjarskoj birtiji. Na vrhu glavne ulice tešnjarske, kraj „Trideset dvojke” nekada su organizovane rok-svirke. I bila je sjajna atmosfera! Letnja pozornica svakako bi ostala rezervisana za veće, komplikovanije programe.