uvodnik Ples u tami Radoš Glišić

U ovoj našoj zemlji sve je naopako, od sporta do politike. Pitamo se kako treba, pa onda okrenemo potpuno suprotno. I tako u nedogled.

Stručnjaci kažu da je poplava neodgovornih i nekompetentnih jedan od dokaza da smo na razmeđu dva sistema. Najočiglednije je to demonstrirano na poslednjem prvenstvu Evrope u košarci. Okupio se najbolji tim koji imamo u ovom trenutku, igramo kod kuće, ali nemamo sposobno vođstvo. Kad nas zadesi očekivana katastrofa, ne očekujete valjda da će kapitalni Čačanin, uz izvinjenje svima, a pre svega onima koji su ga neodgovorno postavili na to mesto, reći – Izvinite ja nisam bio za ovaj posao jer je moje vreme nepovratno prošlo.

Moji su kapaciteti za neka stara vremena kada se nije imalo kud, kad se u ovom sportu odlučivalo u poslednjim sekundama, jedan poen tamo ili ovamo. Danas, kad je potrebno da se protivnici pobeđuju sa velikom razlikom, ne umem da vodim tim. Ne, ja sam genije a „moji” igrači su gomila budala.

Da ne bude zabune – tako ovde reaguje svaki neuspešan vođa. Zar A.T. „nacionalne televizije” ne čuva najgrđe reči za one kojima je direktor – to je rulja ružnih, nepismenih i nesposobnih.

Kad će se pojaviti neko kompetentan i odgovoran i reći svima njima – d o s t a, d o s t a ! Izgledi su nikakvi, jer nismo se ni ohladili od Obradovića, „ples u tami” nastavio je da pleše Partizan. Alal vera, što bi rekao „Beogradski sindikat”.