Drugi deo: način mišljenja i osećanja građana Valjeva
Pošto je ovo centralni deo istraživanja koji se bavi
„slojevima duhovne prirode” a ne uglavnom „materijalnim artefaktima”, biće podeljen
po tematskim celinama. Na početku ponavljamo principijelno: mentalitet nije nužno
zavisan od načina života. „Stil života” ne može da se izjednači ni sa „životnim
standardom” (Vesna Pešić), mada neki elementi lične potrošnje mogu da se
prihvate kao odlike stila života (Miloš Nemanjić), zbog čega nam je i bio nužan
Prvi deo. Neželjene odlike mentaliteta otuda se neće nužno promeniti, promenom
tog stila. A neće se nužno promeniti ni on, promenom životnog standarda. Stara
i nova gospoda, na primer, bitno se razlikuju po načinu života upravo zato što
se prethodno razlikuju po mentalitetu! Otuda ni sama podela analize (kao i većina
dvodelnih) nije besprekorna, i nešto od ovog što sledi moglo se plasirati u
Prvom delu. I obrnuto!
Zbog značaja ovog dela, morali smo da nekako napravimo
razliku između ispitanika iz periferijskih i prigradskih na jednoj, i „nesumnjivo
gradskih “ ili centralno-gradskih mesnih zajednica. „Paradigmatička dimenzija
grada pokazuje suprotnosti između unutrašnjosti i spoljašnosti, centra i
periferije” (Sreten Vujović). Stvaranje sve većih predgrađa je činjenica ali
ostaje i gradsko jezgro, tendencija je i „povećavanje, porast, količinsko širenje
i prostorna ekspanzija gradskih naselja, ali bez unošenja novog kvaliteta,
novih, viših jedinica prostorno-društvene organizacije” (Zdravko Mlinar).
Urbani milje pritom ostaje, i on nije dekor nego kod. U principu, milje je (u
osobenostima njegovog prostornog i arhitektonskog tipa) kodiran. Ovim se želi
reći da je organizovan kao jedna zajednica poruka, posedujući određenu kulturu
ili potkulturu (Paž, Furkad i Gafsou, 1974.). Prigradska naselja to nemaju, i
uglavnom odgovaraju tzv. radničkim četvrtima koje karakteriše ne samo posebna,
„socijalna ekonomija radničkih četvrti”, nego i lokalna a ne gradska
orijentacija.
Da bi se smanjio uticaj ostalih razlika (starosne i
obrazovne, pre svega), u pitanju su učenici (15 iz periferijskih, 13 centralno-gradskih),
i studenti (21 plus 15). Za poređenja između njih, moramo prikazati nešto od
onog što spada u Prvi deo, uz napomenu da dalje operišemo zbirno (ženski i muški).
Tabela br.1: Ranije živeli van Valjeva, ili su rođeni u Valjevu
(Foto: Ljuba Ranković)
A. u gradu slične veličine kao Valjevo; B. U manjem gradu ili varošici; V. na selu; G. U Valjevu. Prve dve brojke ili prvi red: ženski-muški; Treća brojka ili drugi red: ukupno
Očigledna je razlika, ili koncentracija „došljaka” u
periferijskim mesnim zajednicama, dalje od gradskih zbivanja pa i „gradske
atmosfere”! Uz razlike u geografsko-socijalnom poreklu roditelja, evidentne iz
sledeće tabele, to na njih mora ostavljati traga. Pogotovu uz realnu
pretpostavku o većoj prodornosti i ambicioznosti (uticaji stambenog i radnog
okruženja) roditelja-došljaka koji žive u centru....
Sudeći po sledećoj tabeli, bar, ne treba misliti da su naše
grupacije mesnih zajednica „posebni svetovi”. (Rođenih na selu više je u
drugoj, po tzv. horizontalnim razlikama „povlašćenoj” grupi mladih.) A
pogotovu, da jedan pokazatelj nije dovoljan! Zna se da su mladi iz
centralno-gradskih MZ u okruženju vršnjaka sa više školskih i gradskih
aspiracija, pohađaju elitnije škole sa višom klimom uspeha..., tako da više
rade na sebi od vršnjaka sa periferije. Za njihove roditelje, ono bitno već je
rečeno.