4. Odnos prema opštem i javnom, kao jedan od pokazatelja gradskog mentaliteta
I prirodom posla i prirodom života (infrastruktura, na
primer), stanovnici grada više su od seljaka upućeni na naselje kao celinu, pa
i na širu zajednicu zaključno sa državom.
(Foto: Ljuba Ranković)
„Igranje na jednu kartu” nije znak dobrog kockara, a prepuštanje
zajedničkih pitanja samo ili pretežno jednom akteru ili jednom delu zajednice
(svejedno je da li su to stručnjaci, „zainteresovani” ili neko treći, s tim što
je demokratskije opredeljenje za „zainteresovane”), nije znak jake ličnosti,
spremne da bude akter a ne akt! Ako je grad i „rodno mesto demokratije”,
ovoliko prepuštanje zajedničkih pitanja, nije ni svedočanstvo o prisustvu poželjnog
gradskog (Vidal-Nake (1990). Istinski poredak (grada) sigurno je građanski.
Agora (forum, centralni trg) je centar, prevashodno mesto govorenja. To govorenje
je pre svega političko, ono koje vodi život polisa. Komunikacija između onih
koji upravljaju gradom („organi”) i onih kojima upravljaju, takođe je
karakteristika grada. Dijalog predstavlja osnovnu premisu urbanog društva (Pušić)!
Kod „zainteresovanih za kulturu”, sve građane na ovom poslu želi da vidi 54,2%,
što nije drukčije od „proseka”, a „zainteresovane” 41,6% što je znatno više od njega.
Može se zaključiti da je taj interes kod njih, uz sve uvažavanje i pohvale, i
izraz eskapizma: bežanja od angažovanja i odgovornosti. Ili
ravnodušnosti, koja u današnjem svetu neprekidno raste (Žan Lipovecki). Uopšte,
to „prepuštanje” svedočanstvo je prisustva nepoželjnog gradskog ili političkog
i socijalnog otuđenja, striktnog odvajanja privatnog i javnog, i orijentacije
isključivo na prvo. (Sudeći po poverenju u „partije”, one ne bi imale birača, i
nijedni izbori ne bi uspeli! Pošto nije tako, ostaje da se birači na ovakve načine
„svete” partijama, a zatim „izađu i obave svoju građansku dužnost”. Ili bar nekako pokažu šta misle o onima koji upravljaju,
i onima koji žele da ih zamene.) Individualna strategija smatra se i više
prisutnom u gradu pošto je on rodno mesto individualnosti, ali do mere koja je
ovde pređena. (Obratite pažnju na privatnike, i odnos „V.” i „D.”. Oni „gledaju
svoja posla”, a za zajednička, neka se brinu „stručnjaci”! Njima i sličnima
opravdano je prigovoriti i nepoznavanje činjenice da za „javna pitanja” ne
postoje stručnjaci, ali već smo rekli da im je važnije da sa sebe „stovare” deo
odgovornosti, nego da je na prava leđa „natovare”!) Ne učestvovati u raspravama
već ih prepuštati drugome znači i neproveravanje svog, na osnovu nedovoljnih i
neproverenih mišljenja (mnjenja) nastalog uverenja, ili prihvatanje onog koje
je „najglasnije”. (Poseban slučaj su uverenja koja nude „dežurni” javljači
listovima i učitelji konformizma, uvek „na liniji”). Poznavanje politike takođe
je pokazatelj gradskog, ovde nedovoljno prisutan, budući da se ona, prevashodno
odvija ili bar „kreira” u gradu. Partije, makar i ovakve kakve su, ipak su
subjekti političkog života.... Pravi „sumrak” javnih glasila, takođe je siguran
znak (pr)opadanja gradskog života. Zaposleni u njima, baš kao i ljudi u
partijama (osim one koja samo treba da pazi da ne ispolji „nestručnost”),
trebalo bi da se ozbiljno zamisle nad odgovarajućim brojkama! „Organi” odnosno
država i njene institucije, ne samo da su predmet opšteg nepoverenja, nego uz
ovakvu apolitičnost nemaju nikakvih šansi da poverenje steknu. A time i toliko
potrebna vladavina institucija ostaje za neku daleku budućnost.
U tesnoj vezi sa prethodnim je sledeće pitanje, kojim se upuštamo
u detalje rešavanja opštih pitanja.
(Foto: Ljuba Ranković)
„Valjevci” (G.) bi, u globalu, morali da se bolje kotiraju,
ali to je u skladu sa prethodnim nalazom! Očekivanja od zakona i institucija
bila bi u redu da svedoče samo o poverenju u institucije. Ali, iz različitih
izvora zna se da ga slabo ima, a tu su i prethodni nalazi! Ovako, ona su izraz želje
da se nekome prepusti svoj deo posla, i odgovornosti... Nije dobro što učenici
i studenti ovoliko veruju u „jake ljude” ali neko ih tako instruira, a i sami
više od drugih priznaju da im to nije poznato. Uostalom, pogledajmo kako muški
deo zaposlenih sa visokom spremom amnestira Valjevce (i sebe) očekujući spas od
„Valjevaca u svetu”, čak i „jakih ljudi van Valjeva”! Ovo i slično, blaža je
varijanta „izdaje intelektualaca” (Žilijen Benda, 1927). Bar zasad!
Sledećim se takođe istražuje odnos prema rešavanju opštih
pitanja (svi ili neko), ali i odnos prema čitavom polu (ženama). Otuda nalaze
obavezno valja „priključiti” onima na račun crta ličnosti!
(Foto: Ljuba Ranković)
Muškarcima u principu ili „kod nas”, ovo pitanje ne mora
biti važno. Muškarcima-građanima, nipošto! Diskriminisanje bilo koga a pogotovu
čitavog pola, makar to bio i svoj pol („G.” i „D.” prisutni su kod žena iz
nekih grupacija neočekivano mnogo), siguran je znak nedemokratskog mentaliteta.
A grad je i rodno mesto demokratije! „Nije važno”, svedoči o istom, a siguran
je pokazatelj i apolitičnosti! Odgovor „A.” je vrlo neobičan: „predloženo” je od
strane partija, a videli smo kakav je odnos prema njima! Otuda je to vrhunac
apolitičnosti, ili prepuštanje opštih pitanja bilo kome samo da se izbegne
vlastiti angažman... Biranje odgovora „Đ.”, uz izvesne rezerve, znak je
aktivističkog i individualističkog poimanja čoveka, svojstvenog gradskom
mentalitetu. Kod žena, dok kod muškaraca moramo biti rezervisani. Može biti i
izraz nade da se žene „neće izboriti”!
Grad je i rodno mesto i polje rada, različitih organizacija.
Odnos prema njima, otuda je dobar pokazatelj gradskog mentaliteta.
(Foto: Ljuba Ranković)
tivom pasivnog iščekivanja budućnosti”, ovo pitanje više „ne
zanima” nego ostale i mlađe. Slično važi za najmanje obrazovane ili zaposlene
sa osnovnom školom, tim pre što je ovde najmanje onih najobrazovanijih. Ali,
tada bi trebalo da toga kod učenika i studenata (mladih), bude još manje nego što
ga ima! A pošto nije tako i zbog istovrsnih nalaza na drugim mestima, njih
(mlade) ne treba idealizovati. Uostalom, davno su Markuze i Habermas ukazivali
na opasnost od „fašizma mladih s leva” a ne samo s desna, koji nastaje
politizacijom do tada apolitičnih! Ne upadljivo ali vidno, zaposleni sa višom školom
opet su heterogeni i van trenda da se sa porastom školske spreme, postaje više
gradskim. (U tom smislu su i žene sa visokom spremom, koje više od svih
grupacija i podgrupacija, nalaze da je organizacija „previše”. Ali, po ovakvim
pitanjima polovi se razlikuju više nego po drugima, tako da se u te razlike nećemo
upuštati.) Lako je videti i kako organizacije, u većoj meri „ne zanimaju”, one
grupacije koje u većoj meri rešavanje opštih pitanja prepuštaju nekom drugom...
Kod „ljubitelja kulture” manje je tako, procenti za prva dva odgovora su 16,7 i
65,0, što opet svedoči o nešto aktivnijem odnosu prema životu. Kod mladih iz
različitih MZ, posmatrali smo poslednji odgovor. U periferijskim bira ga 12,5%
devojaka i 16,7% mladića, dok su u centralno-gradskim procenti vidno viši: 28,6
i 27,8. U pitanju je, svakako, i izraženiji individualizam drugih, a ne samo veća
kritičnost.
Odnos koji ispitujemo ispoljava se i na „sitnijim” pitanjima,
ali i te kako važnim. I za grad Valjevo, i za njegove stanovnike kao „ovakve
ili onakve”!
(Foto: Ljuba Ranković)
Mnoštvo brojki (koliko bi ih bilo da smo pitali i za Narodni
muzej, Zavod za zaštitu spomenika kulture, „Događanja u dvorištu”, „Tešnjarske
večeri”, itd.), koje bi nekima trebalo da posluži kao osnov za vlastito istraživanje,
a koje ovde možemo tumačiti samo delimično! Na primer, treba obratiti pažnju na
odnos prema Gradskoj biblioteci (i još ponekoj ustanovi odnosno manifestaciji)
koja je jedna jedina, i radio-stanicama kojih je skoro tuce! Šire gledano, važno
je šta bi Valjevo trebalo da ima i nema, šta je od toga „više” ili „manje”
gradsko, kome od toga šta treba odnosno ne treba, ili kome treba odnosno ne
treba, gradsko Naglašavamo da građanin, uključujući ga i u političkom značenju
kao pripadnika države, ne misli samo na potrebno sebi i svojoj porodici! Može
se reći da je posećivanje kulturnih manifestacija tipičan obrazac ponašanja
srednjih i viših slojeva (Vesna Pešić). Ali i ne baš takvih, ukoliko im teže!
Reći da ni jednih ni drugih u Valjevu nema, predstavljalo bi teško ogrešenje o činjenice.
Nepoznavanje činjenice da je neka ustanova i državna a ne samo valjevska i
oklevanje oko pitanja njenog daljeg postojanja (Međuopštinski arhiv), takođe ne
svedoči o naglašenom gradskom mentalitetu. Ova ustanova, u još većoj meri od
Narodnog muzeja (za njega nismo pitali u uverenju da se „ima” približno kao Dom
kulture ili Gradska biblioteka), predstavlja kolektivnu memoriju grada i
okoline. A bez nje, kolektiviteta (grad je takođe kolektivitet) nema! Uprkos
povećavanju sličnosti između polova sa godinama, razlike unutar penzionera
veoma su vidljive! A to znači da su, (i) po ovom pitanju, žene „probirljivije”.
I urbanije, jer na selu žena znatno više „sledi” muža, uopšte! Zbog formulacije
„ovakve ili bolje”, sasvim je moguće da se nešto slabo kotira i zato što se
slabo veruje u mogućnost njegovog poboljšavanja! Zaposleni ili „nadležni”, i
zato treba da se zamisle....
Radi odgovora ne nešto od pomenutih pitanja i radi
ilustracije mogućih „istraživanja” na osnovu gornje tabele, pogledaćemo šta se
kako „kotira” u proseku! Vraćanjem na tabelu, moguće je videti gde je prosek
opterećen ekstremnim vrednostima, a gde je nešto prihvatano ili neprihvatano
ravnomernije.
(Foto: Ljuba Ranković)
Sasvim u skladu sa ranijim nalazima! Ponešto od autentično
gradskog stanovnicima grada slabo treba, tako da je pitanje jesu li oni autentični
građani. (Naravno, i koliko su nešto od onog što tvrde da jesu. Tolikim
pravoslavcima, „Glas crkve” trebalo bi da znači više.) Ili
(i) ne funkcioniše kako treba, tako da ga oni upoznaju i prihvate?
Rangiranje pojedinih aspekata života u Valjevu, koje sledi,
sadrži i nešto od ranijeg Ali, nikako samo to!
Brojke u prvom redu i iznad redova obeleženih slovima,
odnose se na socioprofesionalne grupe ili segmente. Prve tri brojke u svakom
pravougaoniku, predstavljaju odgovore ženskih, a druge tri muških ispitanika.
(Foto: Ljuba Ranković)
A. gradska infrastruktura; B. razvijenija ekonomija; V.
materijalni standard; G. kulturni događaji; D. mentalitet građana; Đ. razonoda
i zabava; E. bar jedan fakultet; Ž. sedište episkopije.
Jasno je da se „nedostaje Valjevu” sagleda kroz ličnu
prizmu, odnosno „nedostaje meni” (i mojima). Ali znak socijalne zrelosti a ne
samo urbanosti jeste i sposobnost da se drugo smanji u korist prvog, čak sasvim
zanemari. Malograđanska vizija je berklijevska vizija, postojim samo ja, sve
ostalo je moj opažaj (Burdije)! U tom smislu posebnu pažnju valja obratiti na
penzionere koji su mnogo „odgovorniji” nego što se misli, i nezaposlene za koje
se takođe neosnovano smatra da misle samo na zaposlenje!
Konačno, Valjevo bi, pored toga što sada ima, obavezno imalo
i: